Nova Lista lekova   je sastavni deo Pravilnika o izmenama Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je objavljen u “Službenom glasniku RS” br. 74 od 07.09.2009. godine.
Primenjuje se od 15.09.2009. godine, kada izmena Pravilnika stupa na snagu.
Listu lekova možete preuzeti sa sajta RZZO

[Diabeta.net, 13.09.2009.]

Pročitaj više …

Infarkt i šlog naj?eš?i su uzroci smrti u našoj zemlji, ali sve ve?i broj osoba oboleva i umire i od posledica dijabetesa

Od bolesti srca u proseku godišnje umru 58.292 osobe… Infarkt i šlog vode?i su uzroci smrtnosti kada su u pitanju bolesti sistema krvotoka

Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori poslednjih pet godina ?ine više od 75 odsto uzroka smrti u našoj zemlji. Pored ovih oboljenja, naj?eš?i uzroci smrti u Srbiji ve? decenijama su i dijabetes, opstruktivna bolest plu?a, povrede i trovanja, pokazuje ?¢‚Ǩ?æBatutovo” istraživanje.

Dr Tanja Kneževi?, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije ?¢‚Ǩ?æDr Milan Jovanovi? Batut”, kaže da su za više od polovine svih smrtnih ishoda krivac bolesti sistema krvotoka.

– Od bolesti srca i krvnih sudova, u toku poslednjih pet godina u proseku godišnje umru 58.292 osobe. žene su ?eš?e umirale u odnosu na muškarce. Infarkt i šlog vode?i su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Oboljenja sr?anog miši?a se nalaze na prvom mestu, šlog zauzima drugo, a infarkt srca tre?e mesto u ukupnoj smrtnosti u našoj zemlji – kaže Tanja Kneževi?.

Svaki peti umire od raka

Skoro svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora, koji je na drugom mestu uzro?nika smrti. Od malignih tumora u proseku godišnje umire 19.718 ljudi.

– Muškarci ?eš?e umiru u odnosu na žene. Muškarci su najviše umirali od raka bronhija i plu?a, debelog creva i rektuma, raka prostate i raka želuca, a žene od raka dojke, debelog creva i rektuma, bronhija i plu?a, ali i raka grli?a materice – navodi Kneževi?ka.

Prema njenim re?ima, od posledica povreda i trovanja umire 3,8 odsto stanovnika Srbije godišnje.

– Nasilne smrti, uklju?uju?i i saobra?ajne nesre?e, trovanja i samoubistva ve? duži niz godina ?ine tre?i vode?i uzrok smrtnosti u našoj zemlji. Tokom poslednjih pet godina, nenamerne povrede su ?inile 50,5 odsto svih smrtnih ishoda, a namerne 49,5 odsto. Godišnje u saobra?ajnim udesima život izgubi u proseku 910 osoba. U Srbiji u proseku ?etiri osobe svakoga dana izvrše samoubistvo – kaže Kneževi?ka.

Porast broja dijabeti?ara

?Ö¬†e?erna bolest jedna je od naj?eš?ih nezaraznih bolesti koja poprima razmere globalne epidemije.

– Procenjuje se da u Srbiji dijagnozu dijabetesa ima približno 400.000 osoba. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji ?etvrti uzrok umiranja. Godišnje od ove bolesti u našoj zemlji umre približno 2.650 osoba, a u poslednjih pet godina uo?en je porast umiranja – rekla je Kneževi?ka.

Hroni?na opstruktivna bolest plu?a peti je uzrok smrtnosti u Srbiji, od koje godišnje umre prose?no 2.550 osoba. Procenjuje se da više od pola miliona ljudi u Srbiji boluje od hroni?nih nezaraznih respiratornih bolesti. Približno 320.000 osoba (4,3 odsto) ima hroni?nu opstruktivnu bolest plu?a, a 200.000 (2,7 odsto) astmu.

Poslednjih godina uo?en je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji. Najviše su porasle stope mortaliteta od še?erne bolesti (za 14,3 odsto), malignih tumora (za 9,7 odsto) i opstruktivnih bolesti plu?a (za 8 odsto). Istovremeno, zabeležen je i porast smrtnosti od cirkulatornih bolesti za 1,7 odsto.

Poro?aji ?esto komplikovani

U toku prošle godine u Srbiji se porodilo 69.035 žena. Broj živoro?ene dece je 69.785, a mrtvoro?ene 416. Od ukupnog broja živoro?enih 116 je umrlo u toku boravka u porodilištu. ?etiri žene su se porodile i umrle u porodilištu. Bez komplikacija su protekla 37.742 (55 odsto) poro?aja. Komplikacije samog poro?aja imalo je 27.878 žena, a kod 3.415 su zabeležene ostale komplikacije i patološka stanja kod majke ili deteta, a koja su vezana za poro?ajni period.

Naj?eš?e komplikacije poro?aja su povreda me?ice u toku poro?aja, zaostajanje posteljice bez krvarenja i komplikovan poro?aj zbog pozicije pup?anika oko vrata deteta.

Podaci u Srbiji

1. Bolesti sistema krvotoka 55,6%
– Godišnje umru 58.292 osobe (26.892 muškarca (53,9%) i 31.400 žena (46,1%))
– Oboljenja sr?anog miši?a (12,4%), šlog (7,3%) i infarkt (6,4%)

2. Maligni tumori 19%
– Godišnje umre 19.718 ljudi (muškarci 56,9 odsto, a žene 43,1 odsto)

3. Povrede i trovanja 3,8%

4. ?Ö¬†e?erna bolest 2,7%
– Obolelo 5,4% populacije
– Godišnje umre 2.650 osoba

5. Opstruktivna bolest plu?a 2,4%
– Oko 320.000 osoba obolelo (4,3%)
– Godišnje umre 2.550 osoba

Podaci u svetu

1. Kardiovaskularne bolesti
– Godišnje umre oko 17,5 miliona
– (30 odsto svih smrtnih slu?ajeva)
– Od ovog broja 7,6 miliona bolesti srca i krvnih sudova, a 5,7 miliona moždanih udara

2. Maligni tumori
– Godišnje umre 7,4 miliona osoba
– (13 odsto svih umrlih)
Najsmrtonosniji oblici tumora su:
rak plu?a (1,3 miliona smrti godišnje)
želuca (803.000)
debelog creva (639.000)
jetre (610.000)
dojke (519.000)

3. Povrede i trovanja

4. Respiratorne bolesti
– Oko tri miliona osoba umre od posledica respiratornih bolesti, uglavnom hroni?nih opstruktivnih plu?nih oboljenja

5. Dijabetes

[Press, 02.09.2009.]

Pročitaj više …

Skupština Srbije usvojila Zakon o javnom zdravlju, koji bi, prema navodima predlaga?a, trebalo da unapredi nivo zdravstvene zaštite gra?ana i o?uva njihovo zdravlje.

Zakonom je utvr?eno da u obezbe?ivanju i sprovo?enju javnog zdravlja u Srbiji aktivno u?estvuju zdravstvena služba, organizacija za zdravstveno osiguranje, vaspitno-obrazovne i druge ustanove, privredna društva, javna preduze?a, preduzetnici, Crveni krst Srbije, udruženja, crkve i verske zajednice, gra?ani, jedinice lokalne samouprave, Vojvodina i Srbija.

Propisano je da zavodi za javno zdravlje svake dve godine dostavljaju izveštaje o zdravlju stanovništva na teritoriji za koju su osnovani.

Zavod za javno zdravlje Srbije, na osnovu izveštaja i sopstvenih analiza, izra?uje i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja petogodišnji izveštaj o zdravlju stanovništva, koji služi kao osnova za planiranje zdravstvene politike.

Zakonom je propisano da društvena briga za javno zdravlje pored ostalog obuhvata utvr?ivanje politike i strategije javnog zdravlja, pra?enje zdravstvenog stanja stanovništva i identifikovanje zdravstvenih problema na nivou Srbije, planiranje, utvr?ivanje glavnih zadataka, donošenje posebnih programa u oblasti javnog zdravlja, utvr?ivanje i sprovo?enje mera poreske i ekonomske politike kojima se podsti?u zdravi stilovi života, obezbe?enje uslova za zdravstveno vaspitanje i obrazovanje stanovništva i obezbe?ivanje uslova za brzo reagovanje u elementarnim i drugim ve?im nepogodama i vanrednim prilikama.

Sredstva za ostvarivanje delatnosti u oblasti javnog zdravlja obezbe?uju se iz budžeta Srbije, Pokrajine, grada i opštine, od organizacije zdravstvenog osiguranja, prodajom usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi s delatnoš?u zdravstvene ustanove i obavljanjem nau?no-istraživa?ke i obrazovne delatnosti, od legata, poklona.
 
Zakon o transfuziološkoj delatnosti

Skupština je usvojila i Zakon o transfuziološkoj delatnosti, kojim se ure?uju na?in, postupak, uslovi, nadzor i organizacija transfuziološke delatnosti.

Transfuziološka delatnost obuhvata planiranje, prikupljanje, testiranje, preradu krvi i komponenata krvi, bez obzira na njihovu namenu, i ?uvanje, upravljanje, distribuciju, snabdevanje i izdavanje krvi i komponenata krvi namenjenih transfuziji.

Zakonom je propisano da Srbija u ostvarivanju društvene brige za zdravlje stanovništva obezbe?uje uslove za snabdevanje stanovništva dovoljnom koli?inom kvalitetne i bezbedne krvi i komponenata krvi.

Zdravstvenoj ustanovi može se izdati dozvola za obavljanje transfuziološke delatnosti, ako ispunjava uslove u pogledu kadra, prostora i opreme za obavljanje tog posla.

Bliže uslove u pogledu kadra, opreme i prostora za obavljanje transfuziološke delatnosti propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje transfuziološke delatnosti podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja, preko Uprave za biomedicinu.

Zakon utvr?uje da davaoci krvi i komponenata krvi mogu biti punoletne osobe do 65 godina za koje nadležni doktor medicine utvrdi da ne postoje medicinski razlozi koji bi mogli uzrokovati ošte?enje zdravlja davalaca ili primalaca krvi. Davanje krvi je dobrovoljno, besplatno i anonimno.

Kako je utvr?eno, osoba koja ho?e da da krv ili komponente krvi mora biti obaveštena o mogu?im reakcijama tokom uzimanja krvi, obimu testiranja krvi, kao i zaštiti podataka o li?nosti. Osoba koje ho?e da da krv ili komponente krvi dužna je da pre svakog davanja krvi ili komponente krvi popuni upitnik i svojim potpisom potvrdi verodostojnost podataka. Pre svakog davanja krvi ili komponente krvi, nadležni doktor medicine obavezan je da pregleda osobu koja daje krv. Osoba koja daje krv mora biti obaveštena o mogu?nosti da odustane od davanja pre otpo?injanja postupka, kao i o mogu?nosti odbijanja davanja, odnosno mogu?nosti povla?enja saglasnosti, u bilo kom trenutku u toku davanja.

Ovlaš?ena transfuziološka ustanova utvr?uje mere koje obezbe?uju da se krv i komponente krvi prikupljaju, testiraju, prera?uju, ?uvaju, distribuiraju i izdaju na teritoriji Srbije, na na?in koji omogu?ava pra?enje krvi i komponenata krvi od davaoca krvi do primaoca krvi i obratno.
 
Zakon o transplantaciji

Skupština je usvojila i Zakon o transplantaciji, koji ure?uje pitanja koja su od zna?aja za organizaciju i sprovo?enje transplantacije organa ili delova organa.

Zakonom je utvr?eno da se postupak transplantacije može obavljati samo ako je to medicinski opravdano, odnosno ako je to najpovoljniji na?in le?enja. Utvr?eno je da je u postupku transplantacije zabranjeno nuditi ili davati bilo kakvu naknadu ili drugu imovinsku, neimovinsku korist davaocu organa, a zabranjeno je i reklamiranje potreba za organima, oglašavanje doniranja i davanja nov?ane naknade ili druge materijalne ili nematerijalne koristi.

Zabranjeno je i reklamiranje zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika koji obavljaju postupak transplantacije u sredstvima javnog informisanja i na drugim nosiocima oglasnih poruka. Zakon propisuje zabranu trgovine organima.

Ako za pojedini organ umrlog davaoca u Srbiji nije mogu?e na?i odgovaraju?eg primaoca organa sa republi?ke liste ?ekanja, organ se može ponuditi odgovaraju?oj me?unarodnoj organizaciji, me?unarodnoj instituciji i stranoj državi s kojima je uspostavljena uzajamna saradnja za razmenu organa radi le?enja.

Zakonom je propisano da su podaci o davaocu i primaocu organa službena tajna, koju su dužna da ?uvaju sve osobe koje u?estvuju u postupku transplantacije i lica kojima su ti podaci dostupni.

Uzimanje organa od živog davaoca organa dozvoljeno je pod uslovom da je živi davalac organa dao pismeni pristanak koji je izraz njegove slobodne volje.

Uzimanje organa od umrle osobe može se izvršiti isklju?ivo posle dijagnostikovanja i utvr?ivanja moždane smrti na osnovu medicinskih kriterijuma u skladu sa zakonom.

Zakon utvr?uje osnivanje Uprave za biomedicinu koji ?e biti organ u sastavu Ministarstva zdravlja.

Zakonom je propisano da je doniranje organa dobrovoljno i bez finansijske nadoknade, osim nadoknade nužnih troškova.

Skupština je usvojila i Zakon o transplantaciji ?elija i tkiva kojim se ure?uju dobijanje, doniranje, testiranje, obrada, o?uvanje, skladištenje i distribucija ljudskih ?elija i tkiva namenjenih za primenu kod ljudi. Ure?uje se i osnivanje banaka ?elija i tkiva, nadzor nad sprovo?enjem ovog zakona i obavljanje odre?enih poslova državne uprave u oblasti transplantacije ?elija i tkiva.
 
Zakon o le?enju neplodnosti

Skupština je usvojila i Zakon o le?enju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplo?enja kojim se ure?uju uslovi i na?in le?enja neplodnosti kod muškaraca i žena.

Zakonom je utvr?eno da se na?elo medicinske opravdanosti biomedicinski potpomognute oplodnje ostvaruje u slu?aju kada le?enje neplodnosti drugim postupcima nije mogu?e ili ima zna?ajno manje šanse za uspeh, ako to ne dovodi do neprihvatljivog rizika po zdravlje, život i bezbednost majke, odnosno deteta.

[EMportal, Beta, 01.09.2009.]

Diabeta napomena: kada bude ažuriran sajt Parlamenta, mo?i ?ete da preuzmete Zakon na ovoj strani

Pročitaj više …

I ove godine kompanija Adoc raspisuje umetni?ki konkurs za klince (i omladince) sa dijabetesom. Ovogodišnja tema je: “Kontrola mog dijabetesa, omogu?ava mi da sledim svoje snove“. Rok za dostavljanje radova je 15.08.

Deo nagradne igre se ve? odigrao u kampu na Go?u, tako da su ukupno 3 nagrade dodeljene tamo (jer su sva deca tamo crtala), a ostalih 6 nagrada ?e biti podeljene, kao i prethodnih godina, u prostorijama kompanije Adoc. Izvla?enje u Adoc-u ?e biti 20.08.
Glavne nagrade su: bicikli, teniski reketi s lopticama i digitalni fotoaparati.

Preuzmite poster-pozivnicu OVDE (pdf, 636 Kb)

[Diabeta. net, 04.08.2009.]

Pročitaj više …

Karlo Hubai, ro?en 1982. godine u Somboru, je trenutno apsolvent na Fakultetu tehni?kih nauka u Novom Sadu, smer Mikrora?unarska elektronika.
Dijabetes Tip 1 mu je ustanovljen u martu 2000. godine prilikom sistematskog pregleda, a od 2006. godine je na intenziviranoj terapiji.
Rekreativnim biciklizmom i tr?anjem je po?eo da se bavi još u ranoj mladosti. Od 1999. godine po?inje ozbiljnije da trenira biciklizam. Po?etkom 2003. godine u?estvovao je u osnivanju biciklisti?ke sportske grupe zvanu SCG Sombor (Sombor Cycling Group). 2003. godine osvajaju drugo mesto, a 2004. godine prvo mesto u ekipnom plasmanu na Dunavskom Kupu. Ujedno, Karlo je osvojio 10. mesto u generalnom plasmanu sa odvoženih 20 trka u toku sezone. Osvaja i 6. mesto u generalnom plasmanu Fruškagora Open-a (trke koje se sastoje iz brdskih hronometara i odgovaraju?ih starosnih koeficijenata). Tako?e 2004. godine osvaja svoju prvu medalju. Drugo mesto (srebrna medalja) na trci u Svetozar Mileti?u.
2005. godine u Apatinu se osniva biciklisti?ki klub AS Apatin. Svi ?lanovi SCG Sombor prelaze u njega. Ponovo uzimaju prvo mesto u ekipnom plasmanu. Na trci u Apatinu je doživeo težak pad sa bicikla (pri brzini od 45 km/h) zbog koje nije mogao da trenira 2 meseca. Krajem sezone se ponovo vra?a na asfalt i završava kao 13-ti u generalnom plasmanu Dunavskog Kupa. U novembru osvaja srebrnu medalju na državnom prvenstvu za amatere u Ciklo-krosu.
2006. godine prelazi u novosadski biciklisti?ki klub “Elite”, ina?e organizator Dunavskog Kupa i Fruškagora Open-a.
Od 2007. godine vozi za BK Vojvodina i radi kao trener mla?ih kadeta u BK Vojvodini, a ujedno i osvaja 13. mesto u generalnom plasmanu Dunavskog Kupa, kao i tre?e mesto u ekipnom plasmanu. Od 2008. godine po?inje ponovo sa tr?anjem i laganim pripremama za svoj prvi Ironman. 2008. godine u Novom Sadu je istr?ao svoj prvi polumaraton, a napokon 2009. godine i Somborski polumaraton. Od 2009. godine poseduje biciklisti?ku licencu Elite, i vozi svoju prvu “profesionalnu” trku Lige Srbije u biciklizmu.

Karlov projekat Dijabetes bez granica je osmišljen sa željom da inspiriše i pokaže da osobe sa dijabetesom mogu uraditi ?ak i Ironman. Ove godine planira da u?estvuje u Ironman triatlonu u Ma?arskoj.

Pozivamo sve kompanije i ljude dobre volje da našem studentu i velikom borcu protiv dijabetesa pomognu oko troškova puta za ovu trku, kao i za naredne pripreme. Karla možete kontaktirati na email

[Diabeta.net, 16.07.2009.]

Pročitaj više …

Kada su zdravlje i ishrana u pitanju, nema osobe koja nije sklona samoobmanama. Ipak, do kojih granica smo spremni da rastežemo istinu…

Laž 1 – Ukoliko presko?im ve?eru, mo?i ?u da popijem više pi?a na zabavi
Istina – uspe?ete da izbalansirate broj unetih kalorija, ali organizam vam ne?e biti zahvalan zbog toga. Ve?ina alkoholnih napitaka, a naro?ito kokteli i likeri, sadrži dosta “praznih” kalorija koje prave darmar u nivou še?era u krvi (što pove?ava rizik od dijabetesa). S obzirom na ?injenicu da ve?ina koktela sadrži najmanje dve jedinice alkohola, tri pi?a predstavljaju skoro polovinu dozvoljene nedeljne koli?ine maligana. Osim toga, ako pijete na prazan stomak, brzo ?ete osetiti nesigurnost u nogama. Kada nema hrane u želucu da uspori apsorpciju alkohola, jetra mora poja?ano da radi. Zbog toga je najbolje da “ravnomerno” pijete alkohol tokom cele nedelje.

Laž 2 – Ako pre podne odem na trening, za ru?ak mogu da pojedem kinesku (brzu) klopu
Osim što je re? o prili?no riskantnoj motivacionoj metodi, ni ra?unanje kalorija nije baš najpreciznije. Prose?na porcija brze hrane sadrži daleko više kalorija nego što ?ete potrošiti u fitnes centru. Za jedan sat aerobika sagore?ete oko 370 kalorija – što odgovara vrednosti jednog tosta sa sirom i šunkom (dva par?eta) ili pecivu od lisnatog testa. Pošto je ve?ina obroka iz restorana brze hrane obilnija i kalori?nija (visok procenat masno?e i velike koli?ine soli) od pomenutog tosta, primenom ove metode samoobmanjivanja samo ?ete dobiti nepotrebne kilograme. Ako baš ne možete da živite bez “kineza”, ili indonežanskog “take awaya”, bar izbegavajte kremaste prelive i sosove i sve što je prženo na ulju. Umesto toga, jedite ribu, piletinu ili jela od barenog povr?a sa pirin?em. Tako?e, promenite stav o vežbanju. Ukoliko vam je teško da vežbate ili ose?ate veliko otpor prema treninzima i potrebna vam je nagrada za uložen trud, vreme je da promenite oblik rekreacije i izaberete onaj u kojem ?ete uživati.

Laž 3 – Kada sam mamuran/a, mogu da jedem do mile volje i kilogrami se ne?e zalepiti
Prvo, dobra vest: kada ste mamurni, zdravije je da dosta jedete jer organizam koristi hranu kao gorivo za razgradnju alkohola. Ipak, to nije izgovor da se najedete ?okolade. Ina?e, razlog zbog kojeg uvek ose?ate poriv ka masnoj, kalori?noj hrani nakon pijanke, jeste to što alkohol obara še?er u krvi. Zbog toga se javlja i ose?aj gladi i poja?ana potreba za hranom. Ako ne možete da odolite “prženom” doru?ku – kajgana sa šunkom ili slaninom – zdravija alternativa je sendvi? od prepe?enog integralnog hleba, sa barenim jajetom i šunkom ili slaninom. Ovaj obrok pruži?e vam potrebne kalorije, a aminokiselina koja se nalazi u mesu i jajima ubrza?e proces izbacivanja toksina iz organizma. Sve to zalijte sokom od ce?ene pomorandže koji ubrzava preradu alkohola. Druga, podjednako zdrava opcija doru?ka “pod mamurlukom” jesu cerealije u mleku, zbog vitamina, kao i banana koja obezbe?uje serotonin (materija koja poboljšava raspoloženje) i obnavlja zalihe kalijuma u organizmu.

Laž 4 – Ako svako ve?e uradim 100 trbušnjaka, stomak ?e mi biti zategnut
Svaka ?ast na stavu – samo trud i rad donose rezultate. Me?utim, nemogu?e je selektivno skidati masno tkivo (samo sa jednog dela tela), a ono se ne?e istopiti ni izvo?enjem samo jedne vrste vežbi. Trbušnjaci pomažu u izgradnji i zatezanju miši?nog tkiva, ali ako ne budete “istopili” salo koje se nalazi iznad miši?a, stomak ?e vam i dalje biti valjkast. Ina?e, vežbe sagorevaju kalorije iz celog organizma, bez obzira na to što, možda, radite isklju?ivo trbušnjake ili sklekove. (Jedan trbušnjak sagoreva otprilike jednu kaloriju.) Dakle, jedino rešenje jeste da kombinovano izvodite vežbe ja?anja (zatezanja) i aerobne, poput plivanja ili tr?anja, koje sagorevaju masno tkivo. Ukoliko tako budete vežbali, miši?i ?e pobediti salo. Osim režima fizi?kih aktivnosti, potrebno je da unesete odre?ene promene u ishranu. Previše soli u hrani uzrokuje zadržavanje te?nosti u tkivima i nadutost, zbog ?ega treba da izbegavate gotovu hranu, suhomesnate proizvode i grickalice. Tako?e, izbegavajte namirnice koje vas nadimaju, kao što su za?injena jela, kupus, karfiol i pasulj i dijetalne napitke sa sorbitolom (vešta?ki zasla?iva? koji izaziva nadimanje). Na kraju, budite razumni – sasvim je normalno i zdravo da ženski stomak bude blago zaokrugljen, ?ak i ako se ispod tankog sloja masnog tkiva nalaze miši?i ?vrsti kao stene.

Laž 5 – Ako ?esto nanosim preparat sa SPF 15, mogu da ostanem na plaži ceo dan a da ne izgorim
Eh, nakon višemese?nog iš?ekivanja letovanja, kona?no ste se do?epali plaže. I, ko sad ne bi uživao u suncu ceo dan? No, to što svakih sat vremena utrljavate novi sloj preparata za sun?anje u kožu, ne zna?i da ceo dan možete da budete na plaži. Eksperti kažu da nikada ne treba da koristite preparat za sun?anje isklju?ivo zbog produžavanja boravka na suncu. To je zbog toga što nijedno sredstvo iz ove kategorije, bez obzira na visinu UV zaštite, ne obezbe?uje 100 posto sigurnost od sun?evih zraka. Oznaka SPF (faktor zaštite od sunca) odnosi se na UVB zra?enje koje uzrokuje opekotine, ali ne i na dejstvo UVA zraka koji izazivaju ubrzano starenje kože i dugotrajna ošte?enja, uklju?uju?i kancer. Eksperti smatraju da sredstva za sun?anje mogu da budu štetna, bar indirektno, jer podsti?u na duže izlaganje suncu. Tako?e, ukoliko nanesete previše tanak sloj preparata SPF 15, nivo zaštite može da bude samo SPF 3.

Laž 6 – Ukoliko uzmem tabletu multivitamina, ne moram da jedem vo?e i povr?e svaki dan
Dobar pokušaj. Uzimanje pilula deluje kao vrlo prakti?na stvar i odli?na zamena za svakodnevno konzumiranje vo?a i povr?a. Ipak, matematika nije tako jednostavna. Najbolji na?in da unesete potrebnu koli?inu hranljivih materija u organizam jeste putem ishrane, jer namirnice sadrže vitamine i minerale u formi koju organizam najlakše apsorbuje. Osim toga, vo?e i povr?e sadrži biljna vlakna koja olakšavaju varenje i snižavaju nivo holesterola u krvi. Biljke tako?e sadrže antioksidante koji neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala. Ipak, kada je re? o mineralima i vitaminima, nemojte da mislite da važi pravilo “više je bolje”. Korist od pojedinih vitamina i minerala, u svakodnevnom životu, nije toliko zna?ajna, a ako se uzimaju u velikim koli?inama, neki mogu da deluju kao toksini (vitamin A i gvož?e). Dakle, iako multivitaminski preparat ne može da šteti, nije zamena za prirodne izvore hranljivih materija.

Laž 7 – Dugim spavanjem vikendom nadoknadi?u propuštene sate sna tokom nedelje
Iako je dugo spavanje i leškarenje u krevetu do kasnog prepodneva opuštaju?e, ništa ne može da bude zamena za kvalitetan osmosatni san svake no?i. Tokom sna organizam se obnavlja, zbog ?ega izležavanje vikendom, duži san i popodnevni dremež ne mogu da “urade posao”. Zašto? Pa, zato što se ve?ina zdravstveno-korisnih procesa odvija u dubokom snu, oko jedan sat posle pono?i, kada je najaktivnija deoba ?elija odgovornih za obnavljanje kože, krvi i mozga. Dakle, nedostatak sna ne?e narušiti samo vaš izgled, ve? ?ete biti nervozni, zaboravni, dekoncentrisani, a oslabi?e vam i imunitet. Tako?e, nespavanje se može odraziti i na vaš ljubavni život jer se seksualni hormoni (uklju?uju?i estrogen) osloba?aju tokom no?i, a njihov nizak nivo smanjuje libido, ?ak može da naruši mogu?nost za?e?a. Na kraju, i vaš stas može da strada – organizam usled nedostatka sna proizvodi hormon grelin koji poja?ava apetit.

 -Najopasnija laž –
Ponekad pušim u društvu i zato cigarete ne škode mom zdravlju
Vaša navika da pušite samo u društvu, ili samo uz pi?e, lako može da se pretvori u stalnu. Ubrzo biste mogli da posežete za cigaretama i u mnogim drugim životnim situacijama. To je klasi?an “razvojni put” svakog socijalnog, stalnog puša?a. Pušenje je, bez ikakve sumnje, mnogostruko štetno po zdravlje. ?ak i ako niste u toj meri ovisni da morate da popušite celu kutiju dnevno, zapitajte se koje su koristi i užici pušenja. Duvanski dim šteti organizmu i, ?ak i ako pušite samo vikendom, pove?avate rizik od sr?anih oboljenja i raka. ?Ö¬†taviše, takozvano “lan?ano” pušenje – kada za kratko vreme popušite veliki broj cigareta – opasnije je od pušenja cigareta u ravnomernim intervalima jer udahnete više ugljen-monoksida nego kiseonika.

[Lepota i zdravlje, 13.07.2009.]

Pročitaj više …

Od hroni?nih nezaraznih bolesti lane je, prema podacima Gradskog instituta za javno zdravlje, bolovalo 13.997 pacijenata.Najzastupljeniji su maligni tumori, potom dijabetes, koronarne bolesti srca, opstruktivne bolesti plu?a, psihoze i narkomanija.
Gledano po opštinama, kada je re? o malignitetima, najbolesniji su žitelji Novog Beograda, Voždovca i Zemuna. Najviše dijabeti?ara i kardiovaskularnioh bolesnika ima u Grockoj, na ?ukarici, i Starom gradu, a najmanje su bolesni stanovnici Mladenovca, Vra?ara i Barajeva.
U protekloj deceniji, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Beograda, drasti?no je pove?an broj novoobolelih od hroni?nih nezaraznih bolesti. Zna?ajno pove?anje broja registrovanih slu?ajeva, posledica je bolje dijagnostike, starenja stanovništva,
ali i ažurnijeg prijavljivanja obolelih koje prijavljuju lekari iz svih zdravstvenih ustanova.
Prema stanju populacionih registara na dan 31. 12. 2008 godine, evidentirano je da 12 odsto Beogra?ana boluje od nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja. Od ukupnog broja evidentiranih, ?ak 85 odsto pacijenata je starije od 50 godina. Me?u obolelima u ve?em procentu su žene (55 odsto).
Analiziranjem potvrda o smrti uo?ava se da je svaki drugi gra?anin preminuo upravo zbog posledica neke od hroni?nih nezaraznih bolesti. Upore?uju?i podatke populacionih registara sa sadržajem potvrda o smrti, zabeležen je veliki procenat umrlih sa dijagnozom nekog hroni?nog nezaraznog oboljenja, a da lekari to nisu blagovremeno prijavili.
– Ažuriranje podataka obavlja se na osnovu podataka iz potvrda o smrti, odjava lekara, izveštaja o hospitalizaciji i proverom na terenu – objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje. – Svaki lekar kada postavi dijagnozu, dužan je da, na propisanom obrascu, prijavi obolelog populacionom registru koji se vodi u ovoj ustanovi. Kao bolesti od ve?eg socio-ekonomskog zna?aja prati se 11 hroni?nih nezaraznih oboljenja, od reumatske groznice i progresivne miši?ne distrofije, do slabosti bubrega.

Brojke
12 odsto ljudi boluje od nekog hroni?nog oboljenja
85 odsto pacijenata je starije od 50 godina

Ku?ne posete
Lekari na terenu najviše su zbrinjavali pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i malignim bolestima. Nešto manja realizacija ku?nih pregleda u odnosu na prethodnu godinu, rezultat je potreba i ve?e realizacije posetaprioritetnim populacionim grupama u uslovima nedovoljne obezbe?enosti stanovništva brojem patronažnih sestara u ve?ini opština.
     
[Ve?ernje novosti, 09.07.2009.]

Pročitaj više …

Pročitaj više …

RAJAC, 24.07. – 26.07.09.

Business kamp za osobe sa dijabetesom, koji vodi Doc. dr Teodora Belji?-živkovi?, bi?e organizovan od 24.07.09. do 26.07.09. Tokom boravka dr Belji?-živkovi? održa?e tri predavanja, kao i medicinske kontrole sa konsultacijama.

Aranžman obuhvata:
?¢‚Ǩ¬¢    boravak na bazi 2 polupansiona u apartmanima Kolubara
?¢‚Ǩ¬¢    prevoz sa ku?ne adrese (ili sa posla) minibusom
?¢‚Ǩ¬¢    smeštaj u dvokrevetnim sobama
?¢‚Ǩ¬¢    izleti (1. Takovo i takovski kraj, Gornji Milanovac i 2. Slavkovica)
?¢‚Ǩ¬¢    predavanja i medicinske kontrole sa konsultacijama

Pročitaj više …

U Domu zdravlju se otvara kol-centar

Novi Sad – Novosa?ani ?iji su zdravstveni kartoni u ambulantama ?¢‚Ǩ?æLiman?¢‚Ǩ?ì i u Ulici Zmaj Ognjena Vuka preglede ?e kod lekara opšte prakse i specijalista od ponedeljka zakazivati pozivom na kol-centar Doma zdravlja na broj telefona 4879-000. Uprava Doma zdravlja o?ekuje da ?e radom kol-centra, na koji ?e od septembra biti upu?eni i ostali Novosa?ani, ubrzati rad i potpuno ukinuti ?ekanje na preglede kod lekara i u specijalisti?kim službama.

U Domu zdravlja i sami s nestrpljenjem o?ekuju da vide kako ?e po?eti da funkcioniše rad preko centralizovane službe sa jedinstvenim brojem telefona, i sami svesni da ?e u prvih nedelju-dve biti problema s pozivima dok se svi naviknu na novi sistem, ali su uvereni da ?e gra?ani ubrzo videti sve prednosti ovakvog na?ina zakazivanja pregleda.
Uz zakazivanje pregleda kod lekara opšte prakse, medicine rada, pedijatara, ginekologa i drugih specijalisti?kih službi smeštenih u ove dve ambulante Novosa?ani ?e preko telefona 4879-000 mo?i da dobiju i druge informacije i savete lekara. Kako navode u Domu zdravlja, kraj telefona u kol-centru ?e biti i dežurni lekar koji ?e davati savete, a operateri ?e upu?ivati gra?ane u rad svih službi Doma zdravlja, kao i o dopunskom radu i cenovniku usluga.
– U kol-centru ?e raditi 12 operatera, po šest u smeni, svaki dan od sedam do 20 sati, a istovremeno ?e mo?i da bude primljeno najviše 24 poziva, uz stavljanje na ?ekanje. Od septembra, kad se uvede zakazivanje pregleda i u ambulantama u Novom naselju, Bulevaru Mihajla Pupina, Rumena?koj i Petrovaradinu, radi?e 10 operatera po smeni – kaže Darinka Ivan?i?, pomo?nica direktora Doma zdravlja.
Ona objašnjava da ?e gra?anin kada pozove prvo ?uti glas sa automata koji ?e mu ponuditi da odabere opciju koju želi. Pošto se odabere broj jedan, dobi?e operatera ili ?e biti stavljen na ?ekanje ako je neko od sugra?ana ve? na vezi.
– Kada se javi operater, gra?anin ?e re?i kod koga želi da zakaže pregled, bi?e mu ponu?eni slobodni termini i time ?e se završiti ceo posao oko zakazivanja. Ako se desi da lekar iz opravdanog razloga ne do?e na posao, operater ?e pozivati gra?ane, obaveštavati ih o njegovom odsustvu i dogovarati naredni termin – objašnjava Darinka Ivan?i?.
Gra?ani koji moraju hitno da budu pregledani, podse?aju u Domu zdravlja, i dalje ?e biti primani na preglede bez potrebe da pozivaju kol-centar.
Medicinari o?ekuju da se pravi efekti rada kol-centra vide tek kroz par meseci, kada još ?etiri velike ambulante budu uklju?ene u sistem. Dugoro?ni planovi Doma zdravlja jesu da se u centralizovanu službu uklju?e sve ambulante u gradu i prigradskim naseljima, kao i da se povežu sa drugim zdravstvenim ustanovama u gradu kako bi se omogu?ilo brže zakazivanje pregleda kod specijalista. U kol-centru kažu i da je za rad centrale u slu?aju nestanka struje obezbe?eno rezervno napajanje, kao i da automat prepoznaje biranje opcija i sa starih modela telefona sa broj?anikom.

Rastere?enje za sestre na šalterima
Osnivanje i opremanje kol-centra pla?eno je 15 miliona dinara iz gradske kase. Na pitanje zašto je ova služba uvedena, iako je prema navodima medicinara i dosadašnji sistem zakazivanja pregleda funkcionisao, u Domu zdravlja kažu da je to ura?eno da bi se rasteretile sestre na šalterima ambulanti kako bi efikasnije mogle da se posvete ostalim obavezama.

[Blic, Vojvodina, 27.06.2009.]

Pročitaj više …