Kako sačuvati bubrege

Bubrezi tiho gube svoju funkciju, ne bole i ne daju neke druge znake koji bi najavili bolest. Neka osoba može imati godinama povišen krvni pritisak ili dijabetes, da bi se tek nakon deset i više godina ispoljili neki znaci bubrežnog oštećenja. Za to vreme skriveno propadaju bubrežne ćelije. Kada se njihov broj smanji na 50 odsto, preostale rade i za izgubljene, ali ne zadugo. Ubrzo i one propadaju, pa je moguće da do juče zdrava osoba otkrije da je bubrežni bolesnik i završi na dijalizi. Od 5000 pacijenata kojima je ona neophodna, polovina nikada ranije nije bolovala od bubrežnih bolesti.

Primarijus dr Ljiljana Surić-Lambić, nefrolog u Kliničko-bolničkom centru „Zemun”, potvrdila je da dugogodišnja hipertenzija i dijabetes mogu vremenom da dovedu do početne bubrežne slabosti, bez prethodnih simptoma koji bi je najavili. Poznato je da se krvni sudovi u dijabetesu i hipertenziji patološki menjaju zbog čega trpe svi organi u telu, a posebno bubrezi, budući da se njihove osnovne funkcionalne jedinice (glomeruli) sastoje iz najfinijih kapilara. Arterioskleroza je takođe značajan činilac u nastanku bubrežnih bolesti. Sužavanje bubrežnih arterija i posledična oštećenja bubrežnih ćelija onemogućavaju normalan rad bubrega, vremenom njihova funkcija opada da bi se na kraju potpuno ugasila. Ponekad je smanjena bubrežna funkcija znak za drugo oboljenje za koje bolesnik nije znao, ili su simptomi bili zanemareni i neprepoznati.

 

Šta se sve događa u organizmu kada bubrezi popuste može se naslutiti na osnovu funkcija koje oni obavljaju. Bubrezi filtriraju otpadne produkte metabolizma belančevina (urea, kreatinin, mokraćna kiselina, fosfati…), razne toksine, lekove. Smanjenjem bubrežne funkcije, ove materije se zadržavaju u organizmu izazivajući lakša ili teža toksična stanja (uremija). Kod dijabetičara koji imaju loše regulisan šećer dolazi do propadanja membrane u bubrežnim glomerulima i tubulima kroz koju se filtriraju raspadni produkti metabolizma, ona postaje pojačano propustljiva, pa se u urinu mogu naći materije koje inače ne bi smele – proteini, glikoza i druge.

Bubrezi održavaju ravnotežu potrebnih elektrolita i količinu vode u cirkulaciji. Ukoliko se, recimo, zbog bubrežne slabosti u organizmu zadržava kalijum, njegov višak remeti rad mišićnih, posebno srčanih ćelija i ugrožava srce. Oslabljeni bubrezi sa gubitkom funkcije nedovoljno izlučuju i natrijum. So vezuje vodu, povećava se pritisak, cirkulišuća tečnost se istiskuje iz krvnih sudova u meka tkiva i nastaju otoci. Bolesnik tada ulazi u začaran krug uzroka i posledica: hipertenzija može da izazove bubrežnu slabost i da je pogoršava, a smanjena funkcija bubrega povećava krvni pritisak. Doktorka Surić-Lambić zato naglašava da nelečena hipertenzija, u obe varijante, doprinosi bržem propadanju bubrežne funkcije do potpunog gubitka i ugrožava život bolesnika.

So je, inače, potrebna organizmu pa nedostatak vodi drugim poremećajima vezanim za gubitak vode (dehidratacija) i pad pritiska, jer bubreg sa smanjenom funkcijom ima slabiju moć prilagođavanja i odgovora na signale patološkog stanja organizma.

Oslabljeni bubrezi slabije održavaju kiselo-baznu ravnotežu. U kasnijoj fazi bolesti acidoza nastaje kao posledica prevelikog unosa belančevina i zadržavanja kiselih proizvoda nastalih u procesima metabolizma. Od normalne funkcije bubrega zavisi i količina hormona eritropoetina, vitamina D3 i prostangladina koji šire krvne sudove. Eritropoetin je hormon koji podstiče koštanu srž na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, a njegov nedostatak kod bubrežnih bolesnika izaziva anemiju.

 

Kako se otkriva popuštanje bubrežne funkcije? Umor, glavobolja, bezvoljnost, malaksalost, mučnina, sivkasto-žuta boja kože, otoci – mogu da pobude sumnju na bubrežnu slabost, međutim za početak je dovoljna i obična, jeftina i rutinska analiza urina i krvi , koju oni koji brinu o svom zdravlju urade bar jednom godišnje.

Prvi znak oštećenja bubrega kod dijabetičara i hipertoničara je prisustvo belančevina, najčešće albumina u urinu, a stepen bubrežne slabosti određuje se metodom procene glomerularne filtracije preko klirensa kreatinina. Ovom analizom se meri koliko mililitara krvi ćelije bubrega očiste od raspadnih produkata (kreatinina) u jednom minutu. Prema toj formuli, sve što je manje od 90 ml/min/1.73 m 2 već je znak popuštanja bubrežne funkcije. Osobe kod kojih se dijagnostikuje bubrežna slabost trebalo bi najmanje dva puta godišnje da provere kreatinin u krvi i urinu koji se skuplja 24 sata.

Naša sagovornica naglašava da se rano otkrivena bubrežna slabost može znatno usporiti smanjivanjem krvnog pritiska (ne bi trebalo da bude viši od 130/80), i dobrom kontrolom glikemije u šećernoj bolesti, smanjivanjem povećane telesne težine, prestankom pušenja (duvan oštećuje male krvne sudove), ograničenjem unosa soli na dva do tri grama dnevno i posebnom ishranom za bubrežne bolesnike.

Starenje, pomenute i druge bolesti oštećuju bubrežne ćelije, ali bubrezi, nažalost, ne mogu da obnove svoje glomerule i cele nefrone, kao što to mogu neki drugi organi, pa se jednom započeti proces gubljenja bubrežne funkcije nastavlja. Taj gubitak ne ugrožava život sve dok se od milion nefrona – koliko ih bubrezi imaju – ne izgubi 70 do 80 odsto. Tada bolest ulazi u završnu fazu (uremija), a izgubljenu funkciju bubrega preuzima veštački bubreg, odnosno dijaliza.

Bubrezi su organi koji imaju veliku sposobnost prilagođavanja i mogu pojačanim radom da održavaju ravnotežu u organizmu sve dok ne ostane 18-20 odsto funkcionalnih nefrona. Ovaj hronični i progresivni proces, kao što je već naglašeno, ne može se zaustaviti i zato kada funkcija opadne na 30 odsto, bolesnika treba pripremati za veštački bubreg. Ovaj aparat sastoji se od polupropustljivih membrana koje zamenjuju bubrežne filtere. Iako uz njegovu pomoć bolesnici mogu da dožive i duboku starost, dijaliza nikada u potpunosti ne zamenjuje prirodni bubreg, upozorava doktorka Surić-Lambić. Zdravi bubrezi neprekidno udaljavaju raspadne produkte dok se kod onih koji su na dijalizi štetne materije i višak tečnosti nakupljaju u krvi između dve dijalize i izbacuju tek svaki drugi dan, ali ni tada u potpunosti.

 

[Politika, 12.12.2010.]