U Pčinjskom okrugu od dijabetesa boluje preko 10.000 ljudi, pokazuju statistike. Šećerna bolest je prema rečima lekara peti uzrok smrtnosti, a najugroženija populacija u oboljevanju su deca od treće do pete i adolescenti od 13 do 15 godine.
Svetislav Mišić, načelnik Dispanzera za dijabetes vranjskog Doma zdravlja, kaže da je i pored činjenice da je u Srbiji preko pola miliona pacijenata sa dijagnozom dijabeta, Ministarstvo zdravlja donelo odluku da zatvori Dispanzere za dijabetes a da pacijenti lečenje nastave kod izabranog lekara na opštoj praksi.
Odluka je prema njegovim rečima potpuno nelogična ako se zna da je lečenje ove bolesti kompleksno i da podrazumeva adekvatnu edukaciju lekara, ali i pacijenata.
– Udruženje dijabetičara i lekari koji se bave ovom hroničnom bolešću uputili su zahtev Ministarstvu zdravlja da odustane od ove odluke – kaže doktor Mišić.
Prvi simptomi dijabeta su povećan unos tečnosti, učestalo mokrenje i povećan apetit uz gubitak telesne težine. Mišić napominje da su faktori rizika u oboljevanju hroničan stres, nezdrava ishrana, alkohol, ali i genetske predispozicije pacijenata.
– Bolest je prepoznata kao najveći medicinski problem 21. veka – kaže Mišić.
Lečenje šećerne bolesti danas je unapređeno jer se u terapiji koristi preko 200 vrsta insulina, kaže naš sagovornik dodajući da i kod pacijenata nema više predrasuda kada je u pitanju procedura lečenja.
Pacijenti koji boluju od šećerne bolesti, podseća doktor Mišić, pripadaju obaveznom vidu zdravstvene zaštite, a Vranje je drugi grad u Srbiji koji je krenuo sa organizovanim lečenjem dijabetesa. On smatra da je zbog toga i odluka Ministarstva o zatvaranju Dispanzera nepromišljena i ishitrena.
[Vranje, 06. april 2011., OK radio]
Diabeta napomena: navod u tekstu da se u terapiji koristi 200 vrsta insulina, greška je novinara.