Bezglutenski režim ishrane

Kod mnogih je ustanovljeno da su oboleli od dijabetesa, a tek kasnije se uvidelo da je dijabetes posledica neotkrivene celijakije. O ovoj temi za „Život plus“ govori nutricionista Jasmina Stojanović-Ristivojević.

 Klasje pšenice<br/>Foto Thinkstock

Kada je Novak Đoković započeo istorijski niz pobeda, svi svetski mediji počeli su da pišu o tajni njegove superiornosti i neverovatnoj energiji koju iskazuje na terenu. Tako se došlo do saznanja da je promenio način ishrane, odrekao se pice, testenina i hleba, odnosno pšenice, ječma i raži, a sve to po savetu nutricioniste Igora Četojevića.

Doduše, u međuvremenu se pohvalio kako je otkrio odličnu picu bez glutena. Videvši kako i posle iscrpljujućih mečeva Nole deluje sveže, mnogi „obični smrtnici“ su, naročito u Britaniji, počeli da primenjuju bezglutensku ishranu.

Interesantno je to da su nedavno naučnici iz Bostona otkrili da je većina dece koja boluje od celijakije, odnosno koja su netolerantna na gluten, rođena tokom prolećnih i letnjih meseci. Podsećanja radi, Novak je rođen u maju. A šta podrazumeva bezglutenska ishrana i kako to da Novak poslednjih meseci puca od snage, za „Život plus“ govori nutricionista Jasmina Stojanović-Ristivojević.

– Svako ko promeni režim ishrane, kada, recimo, pređe na vegetarijansku ili na makrobiotsku, dobije mnogo više snage, jer organizam menja metabolizam i proces varenja hrane. Prva promena se vidi već posle sedam dana – ten je čistiji, ujutru se lakše ustaje, imate više energije i snage… Promena traje nekoliko godina, a ako se pogodi da neko jede ono što mu stvarno prija i da pri tom unosi sve hranljive materije, onda mu to traje doživotno. Nekim ljudima smeta brašno prilikom varenja, ali ima onih koji imaju celijakiju, o kojoj govorimo kada nekome smeta protein iz žitarica, jer nema enzim za varenje tih proteina. Za svakoga ko ima ovaj problem jedini lek mu je ishrana bez tih proteina, odnosno bezglutenska ishrana.

Da li je to bolest ili stanje?

– Bolest. Sve više se pokazuje da nedijagnostikovana celijakija dovodi do neplodnosti, dijabetesa… Jedna devojčica je zbog toga oslepela, ali kada su joj isključili gluten iz ishrane, vid joj se vratio do 80 odsto. Međutim, problem je to što se kod nas ne zna koliko tačno ima obolelih.

Od čega zavisi da li će neko oboleti?

– Nekome je još kao bebi okidač uvođenje mešovite ishrane, a nekome u kasnijem dobu to može da bude neka stresna situacija. Dakle, u sebi imaš predispoziciju, samo je pitanje u kom trenutku i koji okidač će proraditi. Zato se sada deci do godinu dana u ishranu ne uvode namirnice koje sadrže gluten.

Počinje sezona odmora. Verovatno je teško sprovoditi bezglutensku dijetu, jer gde god da krenete, morate od kuće da nosite određene namirnice?

– Jeste teško, ali mora tako, jer i konzervansi imaju u sebi skriven gluten. Kod nas ni u jednom restoranu ne možete pojesti namirnice koje su sto odsto bez glutena, jer dovoljno je da se hrana sprema u istom posuđu u kom se priprema i hrana u kojoj ima glutena, pa da to onima koji su osetljivi na gluten napravi problem. Zato se treba hraniti isključivo kod kuće, hranu spremati u svojim sudovima, čak imati svoj magacin za skladištenje hrane. Recimo, čak i kada su pšenica i heljda zatvorene u različite kutije, i heljda mlevena na posebnom mlinu, ako su uskladištene u istoj prostoriji, u heljdi će biti tragova glutena. Iz tog razloga namirnice ne smete da kupujete u prodavnicama zdrave hrane u rinfuzu. Bezbedne su jedino ako su upakovane. Najveći problem predstavlja skriveni gluten jer ne znamo gde ćemo na njega naići.

Šta je, onda, najsigurnije?

– Voće, povrće i sveže meso. I kod nas ima proizvoda bez glutena, ali su veoma skupi, pa da biste bili bezbedni morate hranu da spremate kod kuće. Smeju da se piju prirodno ceđeni sokovi, voda, prirodni čajevi… Kod nas je najveći problem u deklaraciji, jer nije dovoljno jasna. Recimo, napiše se samo „skrob“, ali se ne kaže da li je on iz pšenice, krompira, ječma…

Kako da ljudi otkriju da im smeta gluten?

– U svetu postoji test koji možete da kupite u apoteci i sami proverite i uvidite u kom pravcu dalje da sprovodite ispitivanje. Kod nas toga nema, već morate da sačekate da se celijakija ukaže u najgorem obliku. Teže ga je otkriti kod odraslih. Kod mnogih je ustanovljeno da su oboleli od dijabetesa, a tek kasnije se uvidelo da je dijabetes zapravo posledica neotkrivene celijakije. Neka svetska istraživanja pokazala su i zašto raste procenat neplodnosti – i kod muškaraca i kod žena je dijagnostikovana celijakija. Kod nas možete da odete na test intolerancije, elektromagnetne. Kod nekih ljudi on pogodi 100 odsto, a kod nekih ni 5 odsto namirnica koje mu odgovaraju. Jednom mom prijatelju taj test je pokazao da mu smetaju citrusi, koji ga energetski obaraju i da zbog njih gubi koncentrciju. Otkada ih je isključio iz ishrane, dobio je snagu. Znam, takođe, za slučaj žene kojoj su otkrili da joj smeta paradajz. Otkad je izbacila paradajz i sve proizvode u kojima ga ima, dobila je neuporedivo više snage.

Nekim ljudima nije potreban test, jer instinktivno osete šta im ne prija…

– To je tačno, ali njih je malo i za to su krivi rodite lji koji insistiraju na nekoj namirnici. Neka istraživanja pokazuju da dečji organizam do treće godine stvara enzime za varenje i do tada dete treba da proba sve namirnice, osim onih koje imaju aditive i konzervanse, jer oštećuju enzime. Smatra se da je posle treće godine metabolički proces uspostavio ravnotežu i tada treba detetu davati raznoliku hranu, ali i slušati ga šta želi da jede a šta ne. Ali, roditelji svojim navikama i željom hrane decu. Do 3. godine im daju sve što i sami jedu, iako ne bi smela da konzumiraju začinjenu hranu jer treba da steknu osećaj za ukuse.

[novosti.rs, 20.06.2011.]