Srbija dobija institut za istraživanje matičnih ćelija
Centar za matične ćelije u Kragujevcu je nacionalni projekat, ali će imati i međunarodnu ulogu. Tu će raditi i naši i inostrani stručnjaci, uz naše doktorante, u različitim oblastima istraživanja matičnih ćelija. Postojaće banka ne samo embionalnih već i adultnih matičnih ćelija iz koštane srži, krvi, pupčane vrpce, reprogramiranih. U institutu će se raditi na projektima osnovne nauke, ali i na njihovom prenošenju u konkretne terapije – kaže za Farmakon prof. dr Miodrag Stojković
Jedan od naših najpoznatijih naučnika u svetskim okvirima, prof. dr Miodrag Stojković, pokrenuo je prošle godine ideju za osnivanje centra za istraživanje matičnih ćelija u Kragujevcu, prvog takve vrste u Srbiji. Centar neće služiti samo za istraživanja i naučni rad već će se u njemu naći i banka matičnih ćelija. Taj projekat naišao je i na razumevanje tadašnjeg Ministarstva nauke, pa su februara ove godine odobrena sredstva za njegovu realizaciju. Farmakon je s profesorom Stojkovićem razgovarao o značaju tog projekta za Srbiju i o razvoju nauke u našoj zemlji, ali i o razlozima zbog kojih se odlučio da ostavi uspešnu naučnu karijeru u inostranstvu i vrati se u Srbiju.
Završili ste studije veterine, a danas ste priznati genetičar i bavite se veštačkom oplodnjom. Kako se to desilo?
– Do genetike sam došao sticajem okolnosti, uz sreću da se nađem na pravom mestu u pravo vreme. Devedesetih sam otišao u Minhen i radio tamo tri godine kao medicinski tehničar. Tada mi se vratila želja da se bavim naučnim istraživanjima kojima sam se bavio pre nego što sam otišao iz Srbije, pa sam počeo da tražim temu za doktorski rad i došao do profesora koji se bavi ranom embriologijom. Želeo sam da se bavim biologijom ćelije, o embriologiji nisam ni razmišljao, ali situacija tokom devedesetih bila je takva da sam bio svestan da treba da uzmem ono što mi se nudi. Srećom, ispostavilo se da je to što sam dobio bilo najbolje po mene.
Kako ste odlučili da se posle uspešne naučne karijere u inostranstvu vratite u Srbiju?
– Pojavila mi se neizdrživa želja da se vratim. To nema veze s logikom, jer bi se svako uvek radije odlučio da ostane u inostranstvu gde su uslovi za bavljenje naukom neuporedivo bolji nego ovde. Ipak, i kod nas treba nešto da počne da se radi, inače se nikad ništa neće promeniti. Sigurno je da nije sve teklo glatko kad sam se vratio. Prošlo je mnogo više vremena nego što je zaista bilo potrebno da se napravi bolnica u Leskovcu. Mogla je da se napravi za šest meseci, a napravljena je za godinu i po, ali kad pogledam kako danas funkcioniše, shvatim da nije bitno ono što se dešavalo pre toga.
Centar za matične ćelije u Kragujevcu je nacionalni projekat, ali će imati i međunarodnu ulogu. Tu će raditi i naši i inostrani stručnjaci, uz naše doktorante, u različitim oblastima istraživanja matičnih ćelija. Postojaće banka ne samo embrionalnih već i adultnih matičnih ćelija iz koštane srži, krvi, pupčane vrpce, reprogramiranih. U institutu će se raditi na projektima osnovne nauke, ali i na njihovom prenošenju u konkretne terapije – kaže za Farmakon Miodrag Stojković
Kada ste se vratili u Srbiju, da li ste očekivali da ćete se i dalje baviti naukom?
– Planovi i realnost uvek su drukčiji. Moj početni plan bio je da otvaranje bolnice za veštačku oplodnju u Leskovcu bude prvi korak, a odmah potom sledilo bi i osnivanje Instituta za istraživanje matičnih ćelija. Možda je trebalo više vremena nego što sam planirao da se to desi, ali sad je počeo da se realizuje taj drugi korak. U međuvremenu, do 1. aprila prošle godine povremeno sam radio i u istraživačkom centru u Valensiji. Na nekim projektima sarađujem s kolegama iz Španije i Velike Britanije, a radimo i u Kragujevcu, koliko to uslovi dozvoljavaju. Sem toga, glavni sam urednik američkog časopisa Stem Cells. Ipak, moji planovi sve su više vezani za Srbiju, koliko god to nestvarno zvučalo.
U kakvom je stanju nauka u Srbiji?
– Srbija je siromašna zemlja, u nauku se nije ulagalo poslednjih tridesetak godina. Najave ulaganja od 400 miliona evra u naredne tri godine mogle bi da poboljšaju stanje i to je nešto najbolje što je moglo da se desi ljudima koji žele ovde da se bave naukom. Sredstva odvojena za projekat Instituta za istraživanje matičnih ćelija u Kragujevcu zapravo su deo te sume koju je obezbedilo ministarstvo koje više ne postoji.
Šta mislite o ukidanju Ministarstva nauke?
– Meni je to potpuno nelogično i mislim da je učinjeno u pogrešno vreme. Ako poslednje tri godine vodim tim koji dobija i sve je bolji, zašto bih ga menjao? Srbija i naši naučnici sve su prisutniji na SCI listi kad su u pitanju objave naučnih radova u priznatim svetskim časopisima, i to ne samo po broju već i po kvalitetu. Čini mi se da izmene na čelu ministarstva baš kad su projekti u jeku unose dodatnu nesigurnost u ionako nesigurnu naučnu populaciju u Srbiji. Sad se svi pitamo šta će se desiti i hoće li se nešto menjati.
Zašto je važno da u Srbiji postoji centar za istraživanje matičnih ćelija?
– Po broju stanovnika, Srbija bi trebalo da ima najmanje tri ili četiri banke matičnih ćelija. Dugo se priča o otvaranju prve javne banke matičnih ćelija u Beogradu, ali se to još nije desilo. Centar za istraživanje matičnih ćelija nikad nije ni postojao kod nas. To je sigurno usporilo razvoj kadra, jer mladi i talentovani ljudi nisu imali gde da uče i rade s matičnim ćelijama. Kod nas studenti nisu ni videli PCR mašinu, a kamoli radili na njoj. Teorijsko znanje našim studentima nije problem, ali jeste nedostatak mogućnosti da se tokom studija pozabave ozbiljnijim laboratorijskim radom. Centar za matične ćelije je nacionalni projekat, ali će imati i međunarodnu ulogu. Tu će raditi i naši i inostrani stručnjaci, uz naše doktorante, u različitim oblastima istraživanja matičnih ćelija. Postojaće banka ne samo embrionalnih već i adultnih matičnih ćelija iz koštane srži, krvi, pupčane vrpce, reprogramiranih. U institutu će se raditi na projektima osnovne nauke, ali i na njihovom prenošenju u konkretne terapije.
Zašto ste se odlučili za otvaranje centra za matične ćelije baš u Kragujevcu?
– Kragujevac se nametnuo kao logičan izbor, jer tamo radim kao profesor humane genetike na osnovnim i doktorskim studijama na Medicinskom fakultetu. Sem toga, Univerzitet u Kragujevcu ima veoma razvijen program doktorskih studija i imamo veliki broj doktoranata od kojih će najbolji moći da rade u institutu.
Kad očekujete da bi institut mogao da počne da radi?
– Teško je govoriti o konkretnim datumima. Gradnja bi trebalo da počne uskoro, posle raspisivanja tendera. Ne bih da obećavam kada će to biti gotovo, ali ako bude i za dvanaest meseci, biću zadovoljan. Potom će započeti opremanje laboratorija u kojima će se raditi, što je malo duži proces. Uvešće se i GMP standardi da bi matične ćelije mogle da se koriste kao lek. Zasad smo dobili sredstva od 5,17 miliona evra za infrastrukturu i opremu, a ceo odobreni projekat na kraju će vredeti 9,3 miliona evra.
Kakav je vaš odgovor na etičke dileme koje se postavljaju kod upotrebe matičnih ćelija?
– Meni se čini da je ta priča malo preuveličana zbog nekih religioznih i političkih razloga. Uostalom, danas se u istraživanjima i lečenju sve više koriste adultne matične ćelije, tako da i te dileme polako gube na značaju. Meni mnogo više smetaju reklame da matične ćelije mogu sve da leče. Mislim da je to veći etički problem, jer se danas matične ćelije nude za lečenje svih mogućih bolesti, a one to ne mogu da leče. Veliki broj terapija još je u povoju i veoma je rano da se kaže da li će i koliko te terapije biti efikasne.
[webmedicina.org, Farmakon, 28.04.2011.]