Broj obolelih od dijabetesa u BiH svakim danom se povećava, a starosna granica obolelih se smanjuje, potvrdili su u većini bh. zdravstvenih ustanova.
Trenutno je registrovano najmanje 60.000 obolelih u RS, dok se na nivou FBiH ne vodi evidencija o tome.
Iz UKC Tuzla, Odeljenju za endokrinologiju Klinike za interne bolesti, gde beleže porast broja obolelih od dijabetesa, kažu da je ono što zabrinjava i što predstavlja alarm za preduzimanje određenih aktivnosti, pre svega u promociji zdravlja i zdravih životnih navika, starosna granica pacijenata. Naime, ističu da su među novootkrivenim obolelim od dijabetesa, odnosno povišenog nivoa šećera (glukoze) u krvi usled apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina, hormona kojeg proizvodi gušterača, pacijenti mlađe životne dobi.
Jasna Šehić-Merić, šef Odeljenja za endokrinologiju Klinike za interne bolesti UKC Tuzla, kazala je da, shodno tome, nastoje blagovremeno edukovati pacijente, kako o prevenciji, tako i o načinima kontrole bolesti, uzimanja terapije, odgovarajućim higijenskim procedurama i pravilnoj ishrani.
I iz KCU Sarajevo potvrdili su da se broj obolelih povećava, kao i to da se starosna granica obolelih stalno smanjuje. Prema njihovim rečima, povećava se broj dece obolele od dijabetesa – godišnja incidenca je tri odsto, a pritom je pet-šest odsto dece starosti do sedam godina. Ističu i da je, zbog nepravilne ishrane, gojaznosti, fizičke neaktivnosti i stresa, sve više dece koja boluju od dijabetesa tipa 2.
"KCUS nudi kompletan medicinski tretman obolelima od ove bolesti. U mogućnosti smo sprovesti kompletnu dijagnostiku, kao i najnoviji medicinski tretman dijabetesa i njegovih komplikacija uz akcenat da oboleli može dobiti i edukaciju o ishrani, fizičkoj aktivnosti, načinu uzimanja terapije te samokontroli dijabetesa, koja je od ključne važnosti", rekao je Bećir Heljić, doktor na Klinici za endokrinologiju i dijabetes KCU Sarajevo.
On ističe da, iako je činjenica da oboleli od dijabetesa treba da poštuju određen režim ishrane, nije tačno da oni konzumiraju bezukusne namirnice. Naime, svaki dijabetičar može da jede sve što jedu i zdravi ljudi, ali mora da nauči kada, koliko i u kakvoj kombinaciji. Dr Heljić pojašnjava i da osobe sa preddijabetesom ili dijabetesom, kako bi postigli terapijske ciljeve, treba da dobiju individualne savete o ishrani i da je najbolje da se posavetuju sa dijetetičarem koji je obučen za lečenje dijabetesa ishranom.
"Ishrana dijabetičnih bolesnika definiše se kao svakodnevna, raznovrsna, jednostavna, fiziološka i kalorijski uravnotežena. Dosadašnje preporuke o ishrani su se svodile na veliki udeo ugljenih hidrata, malo belančevina i vrlo malo masnoća", istakao je Heljić i dodao da je osnovni savet nove piramide ishrane uravnotežiti unos namirnica i telesnu aktivnost.
Istakao je i da oboleli od dijabetesa mogu u KCUS dobiti i jednodnevni tretman u Dnevnoj bolnici.
Globalna prevalenca dijabetesa iznosi 6,6 odsto svetske populacije odraslih. Predviđanja su da će do 2030. broj osoba sa dijabetesom porasti na 438 miliona.
[nezavisne.com, 10.08.2011.]