Svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu, što znači da je više od 35 odsto populacije prekomerno uhranjeno, a oko 18 odsto gojazno, rekla je danas doktor opšte prakse i koordinator projekta Evropski Velnes institut Maja Jagodić.
Porast broja osoba sa povećanom telesnom težinom je posledica loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti, a predstavlja značajno javno – zdravstveni problem, rekla je Jagodić na panel diskusiji "Ishranom do zdravlja", koju je organizovao Evropski Velnes Institut u Privrednoj komori Srbije.
Dijetolog sa Vojnomedicinske akademije Tatjana Mraović rekla je da indikator za gojaznost nije težina već obim struka, dodajući da prekomeran obim struka povećava rizik od raznih oboljenja.
"Žene čiji je obim struka veći od 80 centimetara ima povećan rizik od oboljenja, dok je ona sa strukom većim od 88 centimetra izložena izrazito povećanom riziku, a upozoravajuće mere za muškarce su 94 ili 120 centimetra", navela je Mraović.
Ona je rekla da su glavni uzrok gojaznosti današnje porcije hrane, koje sadrže oko 250 kalorija više nego pre 20 godina, a drugi problem je što su savremeni pojedinci sve manje fizički aktivni, pa ne troše višak kalorija.
"Taj višak hrane i kalorija može da se potroši za sat i po vežbanja u teretani, što malo ko praktikuje", dodala je Mraović.
Svaka osoba treba da se hrani uravnoteženo – da uzima umerene porcije hrane i dovoljno tečnosti, a da pri tom praktikuje umerenu fizičku aktivnost ili vežba tri do četiri sata nedeljno, dodala je Mraović.
Prema njenim rečima, najvažnije je unositi u organizam raznovrsnu hranu, voće, povrće, integralne žitarice i jesti redovno.
Važno je da se unos soli svede na normalu potrebnu meru od jedan do pet grama, jer se na taj način smanjuje krvni pritisak, rizik umiranja od šloga, kao i rizik od pojave kamena u bubregu i osteoporoze, upozorila je Mraović i dodala da prosečan građanin Srbije unosi 15 do 20 grama soli dnevno.
Doktorka iz Zavoda za zaštitu zdravlja studenata Branka Konstantinović – Birovljev rekla je da je veliki problem to što ljudi jedu i kada nisu gladni, samo da bi zadovoljili apetit i na taj način unose samo prazne kalorije, a ne zaštitne materije – vitamine i minerale.
"Funkcionalna hrana, koja potiče iz biljnih i životinjskih izvora, ima pored uobičajenih nutritivnih funkcija, veoma korisna dejstva na zdravlje", dodala je Birovljev.
[tanjug.rs , 27.01.2011.]