Jedan zna a drugi ne zna da ima dijabetes

Zašto naš narod kasno ide kod lekara – Stela Prgomelja*

Suočavanje sa istinom im ne odgovara

Dijabetes se javlja gotovo neopaženo i već tu nastaje prvi problem kod obolelih od ove bolesti. Oni koji obolevaju od dijabetesa ne osećaju bol, tako da današnji čovek, koji je uvek u trci s vremenom,na neke specifične simptome i ne obraća pažnju. I zato, ako se ne kontroliše – i ne zna da je oboleo.Onima koji su gojazni ili koji imaju nekoga u porodici ko je imao dijabetes zato kažemo da odu jednom godišnje do laboratorije. Mada znam da mnogima nije do toga: moraju da čekaju red da im lekar da uput, zatim da dođu rano u laboratoriju, pa onda posle po rezultate. Puno vremena je potrebno samo za jednu laboratoriju. Ako ne osećate neke tegobe, retko ko će reći: idem, eto, da proverim.

Ali svako mora da bude odgovoran prema sebi i svojoj porodici. Jer, i porodici će biti bolje ako je vama dobro.

Ipak, bilo bi nam lakše kad bismo telefonom mogli da zakažemo laboratoriju. Ili da odemo u preventivni centar koji bi trebalo da poziva ljude starije od 40 godina, da traži od njih da provere svoje zdravlje. Međutim, lekari zbog svojih redovnih obaveza u preventivne centre retko odlaze. Što se savetovališta za dijabetes tiče, njih nemamo već četiri godine! Savetovališta su ukinuta (2007.) zbog reorganizacije primarne zaštite koja se sad zasniva na tome da pacijenti imaju svoje lekare. U tim novim uslovima lekari su bili protiv toga da neki od njih leče samo dijabetičare. Tako su osobe sa dijabetesom prepuštene svim lekarima, pa i onima koji za tu bolest nisu edukovani.

Naša udruženja organizuju, na ulici ili npr. u tržnim centrima, povremene besplatne provere nivoa šećera u krvi. Time se bave naši (za to obučeni) volonteri. I uvek na ovim pregledima pronađemo nekoga ko ne zna da ima dijabetes. Takođe, svake godine 14. novembra, na svetski dan borbe protiv dijabetesa, poslanicima i zaposlenima u skupštini merimo nivo šećera u krvi i tada ustanovimo da ni naši narodni predstavnicinisu bajni. To su ljudi gojazni, sede po 12 sati dnevno od više od 250 merenja koje smo uradili otkrili smo njih 24 koji su u riziku.

Mi smo nalazili ljude koji imaju šećer 17 (šest je gornja granica), a pojma nemaju da s njihovim zdravljem nešto nije u redu. Simptome koje im šalje organizam oni su skloni da pripišu nečem drugom a ne bolesti: velikom poslu, visokim temperaturama, nervozi. Suočavanje sa istinom im ne odgovara. Misle, ako im otkriju šećer odmah će na insulin, što nije tačno, jer danas je terapija jako uznapredovala.

Zdravstvena služba bi sama trebalo da pođe ka pacijentima. Pa, ako ima podatke da je neko gojazan, s visokim pritiskom, holesterolom itd. treba da organizuje akciju da svi takvi stariji od 45 godina dođu da provere svoje zdravlje. Naši domovi zdravlja, međutim, ne mogu da izađu na kraj ni sa onima koji kod njih redovno dolaze – sistem je preopterećen. Što se dijabetičara tiče, ukidanjem savetovališta pri domovima zdravlja mi sad opterećujemo endokrinologe u klinikama. Jer, ne znamo koga u domovima zdravlja da pitamo za savet u vezi sa terapijom. A od endokriniloga na klinikama ne bi trebalo da tražimo svakodnevne savete.

Institut ,,Batut“ procenjuje da je u Srbiji od dijabetesa obolelo 630.000 ljudi, što je 8,6 odsto od ukupnog stanovništva. Većina, možda 90 odsto njih, su oboleli od tipa,,dva“ koji se javlja neopaženo. U tih 630.000 slučajeva, u proseku, jedan zna a drugi ne zna da ima dijabetes. Zato naši volonteri i izlaze na ulicu i mole ljude da se prekontrolišu. Trebalo bi i zdravstvene ustanove da izlaze među građanstvo. Jer bolest u ranoj fazi može da se drži pod kontrolom, kasnije je to mnogo teže. Mi smo nedavno imali akciju u naselju Ledine u Novom Beogradu: 80 ljudi smo proverili, osmoro smo otkrili, i to sa šećerom od 17-20! A samo da su odgovorili na osam jednostavnih pitanja koja se postavljaju svim građanima mogli su da pretpostave da su u riziku. Neko bi u ime zdravstvene službe trebalo da im postavi bar tih osam pitanja.

*Dijabetološki savez Srbije, Beogradsko udruženje za borbu protiv dijabetesa ,,Plavi krug“

[Politika, 26.04.2011.]