NOVI SAD – Primedbe pacijenata u našem gradu se, uglavnom, odnose na nemogućnost zakazivanja i čekanje na pregled, što je potvrdio i član Gradskog veća za zdravstvo prof. dr Aleksandar Kiralj, istaknuvši da odnos lekara i pacijenata mora da se poboljša.
Novi član Gradskog veća zadužen za zdravstvo priznaje u razgovoru za „Dnevnik” da se za tri nedelje, koliko je na pomenutoj funkciji, suočio s brojnim problemima, koji se ne mogu rešiti preko noći i čiji ishod umnogome zavisi od Republičkog ministarstva za zdravstvo, koje treba brže da razmatra zakone i predloge, kako bi oni zaživeli u praksi. Kiralj smatra da u eri informacione tehnologije, treba iskoristiti njene potencijale u korist čoveka, a ne obrnuto.
– Lekar je maksimalno okupiran elektronskim kartonima i unošenjem podataka, umesto da pregleda pacijenta i za sve to ima 10 do 15 minuta – kaže Kiralj. – Umesto da pravimo korak unapred, da dajemo bolju uslugu pacijentu, lekari se pretvaraju u birokrate, koje samo pišu upute i usmeravaju pacijente u druge ustanove, bez adekvatnog pregleda.
Da bi se rasteretile čekaonice ispred ordinacije lekara opšte prakse, Kiralj kaže da bi bilo korisno napraviti kartice s čipovima, kojima bi hronični bolesnici mogli da podižu u apotekama neophodne lekove.
Čekanje na specijalistički pregled po više od mesec dana nije zaobišlo maltene nijednog sugrađanina, a takvi pregledi su i najneophodniji stanovništvu koje pati od kardiovaskularnih oboljenja i drugih hroničnih bolesti. Kiralj ističe da je problem što Novi Sad nema svoju opštu bolnicu, odnosno sekundarnu zdravstvenu zaštitu, pa su domovi zdravlja i tercijalne ustanove „stravično opterećene”.
– Stanovnici Novog Sada imaju manju mogućnost za zdravstvenu zaštitu, nego građani u Sremskoj Mitrovici ili Somboru, gde postoji bolnica opšteg tipa, u kojoj pacijent može da reši većinu svojih zdravstvenih problema, kao što je operacija slepog creva, proširenih vena i slične intervencije – ukazuje Kiralj dodajući da je ovaj vid zdravstvene zaštite i jeftiniji od tercijalnih ustanova, a pacijentu su dostupnije i razne dijagnostičke metode.
U gradskoj bolnici bi bilo mesta i za onkološke pacijente, čiji je broj sve veći. Takvim pacijentima je neophodna infuzija, analgetici, previjanje, kao i ljudska reč, smatra Kiralj. On kaže da ideja o gradskoj bolnici dugo postoji, ali da se trebaju definisati finansijski parametri kao i modalitet organizovanja službe za njenu realizaciju, a krajnji i osnovni cilj bi bila bolja i efikasnija zdravstvena zaštita.
Gradska uprava za zdravstvo u saradnji s Domom zdravlja je nastavila da sprovodi projekat „Otvorena vrata Doma zdravlja”, gde građani mogu besplatno da provere svoje zdravstveno stanje. Kiralj tvrdi da je ovaj projekat vrlo dobar, ali s druge strane ukazuje na veliki socijalni problem, jer većina stanovnika prigradskih naselja nema rešeno zdravstveno osuiguranje i ovo im je jedini način da dođu do lekara.
[Dnevnik, 23.02.2011.]