Neke vrste jestivih ulja dobra su preventiva protiv demencije, neka smanjuju rizik od raka, ali ima i onih u kojima je nivo masnoća veoma visok. Ako želite da napravite dobar izbor, verovatno imate mnogo dilema.
Istraživanja su pokazala da su ulja bogata omega-3 masnim kiselinama veoma dobra za zdravlje. Pored toga što smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara, poboljšavaju koncentraciju i pomažu kod smirivanja zapaljenskih procesa u organizmu. Nivo holesterola sniziće i omega-6 masne kiseline, međutim budite oprezni – ako preterate rizik od demencije se udvostručava.
Najčešće unosimo suviše omege-6 (ulja biljnog porekla, piletina i većina industrijski obrađene hrane), a nedovoljno omege-3 (riba, koštunjavi plodovi i svega nekoliko vrsta biljnih ulja).
Dnevni unos ulja ne bi trebalo da prelazi sedam kafenih kašičica za muškarce, a pet za žene.
Kada sve ovo imate u vidu, i tome dodate izbor koji se u supermarketima povećava iz dana u dan, sigurno ćete se zapitati kako uopšte da izaberete ulje. Pre nego što odlučite da pređete na kuvanje na pari, pogledajte koje su karakteristike ulja koja su najčešće u ponudi.
Maslinovo ulje
Maslinovo ulje smanjuje rizik od bolesti srca i krvotoka, verovatno zbog toga što je bogato nezasićenim masnim kiselinama koje snižavaju nivo holesterola u krvi, i raka dojke. Ovo ulje sadrži i antioksidante koji sprečavaju štetan uticaj slobodnih radikala na organizam. Sa druge strane, maslinovo ulje ima relativno visok nivo zasićenih masnih kiselina i nije baš bogato omegom-3. Može se koristiti u pripremi gotovo svih jela evropske kuhinje.
Ulje od semenki lana
Ulje od semena lana je bolji izvor omege-3 nego bilo koje drugo ulje, i sjajan je izbor za vegetarijanska jela. Redovna upotreba ove vrste ulja pomaže u snižavanju nivoa holesterola u krvi. Sa druge strane, ovo ulje nije baš naročito zgodno za kuvanje jela uobičajenih za Evropu, a ako ga ne čuvate na hladnom i tamnom mestu veoma brzo užegne – oksidira i postane neupotrebljivo.
Ulje od repice
Ulje od repice je bogato nezasićenim masnim kiselinama, a ujedno ima i manje zasićenih masnih kiselina nego bilo koje drugo jestivo ulje. Ima deset puta viši nivo omege-3 od maslinovog ulja. Može se koristiti za pripremanje hrane na visokim temperaturama. Ovo ulje praktično nema mana, osim što je pomalo bezukusno, tako da nije pogodno za spremanje salata i umaka.
Suncokretovo ulje
Suncokretovo ulje je odličan izvor vitamina E – jedna ili dve kafene kašičice ovog ulja zadovoljavaju dnevne potrebe. Može se zagrevati do visokih temperatura, tako da je pogodno za prženje. Sa druge strane, bogato je omega-6 kiselinama, tako da se, ako redovno upotrebljavate suncokretovo ulje, morate se pobrinuti da potrebe organizma za omegom-3 zadovoljite unošenjem drugih namirnica. Ovo ulje se za prženje može upotrebljavati samo jednom. Ukoliko istu dozu ulja koristite za prženje u više navrata, ono postaje veoma štetno.
Ulje od bundeve
Ulje od bundeve ima dobro izbalansiran odnos nezasićenih masnih kiselina, uključujući i omegu-3. Ovo ulje odlično je za pripremanje prženog povrća, pošto se može zagrevati do relativno visokih temperatura, a odlično je i za salate. Tamnozelene je boje i vrlo lepo izgleda u prelivima. Ipak, ovo ulje, za razliku od bundevinih semenki, ne sadrži naročito visok nivo cinka, gvoždja i magnezijuma, a i prilično je skupo.
Ulje od koštica grožđa
Ovo ulje je pogodno za pečenje i dinstanje jela od mesa i povrća, ali i za hladne salate, pre svega zato što nema specifičnu aromu i ne utiče na opšti ukus jela. Preporučuje se osobma sa povišenim holesterolom i krvnim pritiskom. U dobro zatvorenoj tamnoj, staklenoj boci moguće ga je čuvati godinama.
[MONDO, 17.01.2011.]