Novi pravilnik o oglašavanju medikamenata i medicinskih sredstava. Doktori ne smeju nagradama da se podstiču da preporučuju određeni preparat i dozvoljeno im je da primaju samo olovke, notese, kalendare
Lekovi koji se najviše upotrebljavaju mogu da se promovišu na stručnim skupovima, ali ne smeju „javno“ da se reklamiraju. To proizlazi iz novog pravilnika o oglašavanju lekova i medicinskih sredstava, koji se već primenjuje.
Prema ovom pravilniku, nije dozvoljeno reklamiranje lekova koji se izdaju uz recept, o trošku zdravstvenog osiguranja, preparata koji sadrže opojne droge ili psihotropne supstance, zatim, protiv tuberkuloze, polnih i infektivnih bolesti. Zabrana reklamiranja važi i za lekove protiv hronične nesanice, dijabetesa i drugih poremećaja metabolizma.
Svi ostali lekovi i medicinska sredstva mogu da se oglašavaju, ali reklama, zapravo, ne sme da bude reklama: oglašivač ne sme da proglašava svoj preparat čudotvornim, ne sme da objavljuje cenu, niti da daje besplatne uzorke… U reklami ne smeju ni da se pojavljuju javne ličnosti, čija bi popularnost nekoga navela da kupi baš taj lek.
Pre nego što „krene u kampanju“, oglašivač mora da pribavi odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) za upotrebu promotivnog materijala.
– Do 31. januara, od ukupno 157 podnetih zahteva, odobrili smo 42 licence za reklamiranje – kaže Tatjana Šipetić, direktor ALIMS. – Informacije navedene u reklami moraju da budu tačne i ne smeju da obmanjuju javnost. Ne može se kroz reklamu stvarati utisak da proizvod nema neželjenih dejstava, da je bolji od drugog, niti da će tretman biti uspešan.
Ako se bude poštovao Pravilnik, drugačije će morati da se ponašaju i predstavnici farmaceutske industrije i zdravstveni radnici. Posete „farmaceuta“ koji promovišu svoje lekove sad se ograničavaju isključivo na vreme i mesto koje odredi direktor zdravstvene ustanove, što znači da je posetama u radno vreme i „ubeđivanju“ iza zatvorenih vrata odzvonilo.
– Stručni skupovi koje sponzoriše farmaceutska industrija ne smeju da se organizuju samo zbog reklamiranja lekova, već moraju da budu edukativni – kažu u Ministarstvu zdravlja. – Lekari se ne smeju podsticati da preporučuju određeni lek nuđenjem bilo kakve novčane nagrade ili poklona.
Odlazak na stručni skup ne sme da se pretvori u turističko putovanje: lekari ne smeju da vode pratnju, a sponzori ne smeju da finansiraju ni prateće manifestacije – turistička putovanja, sportske i slične događaje koji nemaju karakter stručnih skupova.
I poklonima se „u zube gleda“. Lekari od promotera lekova, prema novom pravilniku, mogu da prime samo simbolične, „prigodne“ poklone koje koriste tokom rada – olovke, kalendare, notese. Sve više od toga „dužni su da odbiju“ i o „incidentu“ pismeno obaveste svog šefa.
VIDE SAMO PROFIT
ISTRAŽIVANjE koje je naručila švajcarska kompanija „Roš„, a sproveo „Stratedžik marketing“, pokazalo je da su građani u Srbiji malo informisani o farmaceutskim firmama. Ana Govedarica, predstavnica „Roša“, na konferenciji „Farmakom“, posvećenoj oglašavanju lekova i medicinskih sredstava u zemljama jugoistočne Evrope, iznela je podatak da 40 odsto ispitanika misli da novi lekovi dolaze iz laboratorija koje poseduju nezavisni naučnici, 30 odsto da ih pronalaze medicinske ustanove, 17 odsto smatra da su rezultat svakodnevnog rada lekara, a tek 13 odsto da potiču iz farmaceutskih kompanija. Građani uglavnom vide farmaceutske kompanije kao mesto visokog profita.
[Večernje novosti, 27.02.2011.]