BEOGRAD – Loša lekarska procena, nestručnost ili nezainteresovanost lekara učinili su Miroslava Jankovića iz Beograda invalidom za samo nedelju dana. Prinudno u penziji, danas živi sa 13.500 dinara.
Miroslav Janković (63) iz Beograda je hemičar po obrazovanju, a pustolov u duši. Radio je na brodovima, u naftnim kompanijama, bio pun elana, radoznalosti… Sada, kao invalid, besno reaguje na sopstvenu nemoć.
– Ne mogu ništa da uradim bez tuđe pomoći. Hodam uz pomoć štaka, jer ne mogu da održim ravnotežu.
Miroslav je dijabetičar. Sekući nokte decembra 2009. godine, povredio je palac. Dan kasnije, palac postaje crven, otečen, bolan. Na vrhu se pojavljuje sitna crna tačka. U ponedeljak, 21. decembra, odlazi u DZ „Stari grad“, kod hirurga dr Jadrana Erčića. Dijagnoza: dijabetsko stopalo. Lekar nalaže da se uradi analiza šećera (20,4) i RTG stopala i zakazuje pregled tek za sredu. Tada dolazi i vaskularni hirurg iz KCS kao konsultant. Preporučuje antibiotike. Njegov odabrani lekar prepisuje mu geramicin od 80 mg, jednu ampulu dnevno. Sledećeg dana ga u DZ „Stari grad“ pregleda dr Marko Dragaš, specijalista opšte hirurgije, koji menja terapiju. Prepisuje ampule longacefa i geramicin od 120 mg. Kontrola tek za sedam dana u KCS.
– Već tada, palac je – po Miroslavljevim rečima – bio crn, neprijatno je mirisao, dok je čitavo stopalo bilo otečeno, crveno, bolno i toplo. Da su to golim okom videli i vrli hirurzi, da li bih ostao samo bez palca, a ne pola stopala? – pita se danas ogorčeni Miroslav.
Naredna dva dana odlazi na previjanje u DZ „Stari grad“. Prisutan je i dr Erčić, koji i dalje ništa alarmantno ne primećuje. U ponedeljak Miroslav dobija temperaturu, malaksao je, ima užasne bolove. Videvši da je „đavo odneo šalu“, odlazi na II hiruršku. Dežurni lekar dr Bandić smatra da je stopalo za operaciju, ali ne želi da se meša jer je Miroslav pacijent dr Dragaša.
– Niti je on moj, niti sam ja njegov. Koje li ironije – kaže Miroslav i nastavlja:
– Dan kasnije, 30. decembra 2009. oko devet sati dolazim u hiruršku polikliniku KCS. Rade mi ABI. Pregleda me dr Nikola Ilić, koji, i pored jezivog izgleda desne noge, naročito stopala i mog teškog opšteg stanja, ne nalazi za shodno da me primi u bolnicu. Pita me gde stanujem. Kažem da stanujem u Svetogorskoj, a on da pripadam KBC „Zvezdara“. Kao hitan slučaj, u „Zvezdari“ me je primio dr Dušan Gligorijević. Bio je jako iznenađen mojim stanjem i pitao me je šta sam čekao i gde sam bio poslednjih nedelju dana.
Nije mogao da veruje da njegove kolege nisu prepoznale klasičnu gangrenu.
– Odmah mi je urađen rendgen, posle čega sam hitno operisan. Odstranjeno mi je pola stopala. Do danas mi rana nije u potpunosti zarasla. Idem u hiperbaričnu komoru. Rečeno mi je da sam sačekao još jedan dan najizvesnija bi bila sepsa – ogorčeno priča Miroslav Janković.
Pokazuje nam otpusnu listu koja potvrđuje njegovu priču i rešenje Suda časti pri Lekarskoj komori Srbije od 17. novembra 2010. u kome se kaže da su „ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka po predlogu Miroslava Jankovića protiv dr Jadrana Erčića, dr Marka Dragaša i dr Nikole Ilića, specijalista opšte hirurgije iz Beograda…”
– Nastavljam dalje da se borim za isterivanje pravde, sa prvenstvenom namerom da upozorim ljude šta može da im se desi od bezazlenog sečenja zanoktica. Dalje, kako ne treba smatrati lekare bezgrešnim i nepogrešivim. Naravno, najstrašnije mi je što sam bio pun energije, planova i što je sve to njihovom bahatošću i nemarom uništeno. Ne bih se patio i mučio sa 13.500 dinara mesečno – dodaje Janković.
Dr Erčić nema komentar
Pozvali smo i dr Jadranka Erčića. On kaže da „ne želi da komentariše taj slučaj“. Na pozivanje na rešenje Suda časti Lekarske komore kaže da su mu upućeni rekli da „to ništa ne znači bez utvrđivanja krivične odgovornosti“.
G. Janićijević Potpara
Foto: M. Milanković
[pravda.rs, 24.06.2011.]