Bg maraton 2011
Prošao je još jedan Beogradski maraton. Bilo je dobrih i loših stvari, novih ličnih rekorda i odustajanja. Za mene je bio samo jedan jači trening na putu do maratona u Štokholmu.
Cilj za ovu trku mi nije bio rezultat već poruka i još jedan apel na sve dijabetičare i one koji to nisu da ne kriju svoju bolest od drugih. Ako budu tako radili dijabetičari nikad neće biti prihvaćeni u društvu kako treba i oni sami će imati probleme u svakodnevnom životu. Zbog toga sam na sebe zakačio stotinjak bedževa i istrčao jedan lep polumaraton.
Na ovom maratonu je učestvovao Rafael Ziherl, naš prijatelj iz Slovenije koji je također dijabetičar i on nosi inzulinsku pumpu. Videli smo se dan ranije, družili i razmenili iskustva. Rafael je istrčao maraton i postigao lični rekord 03:50:28. Bravo Rafa!
Lepo vreme i povećan broj stranih učesnika je doprinelo tome da, bar meni, ovaj polumaraton bude interesantniji od prethodnik. Težinu bedževa od nekih 2kg sam osetio u nogama i osećaj mi je bio kao da vozim biciklu na velikom prenosu, kvadricepsi su se mučili više nego obično. Samoj trci sam prišao kao jednom jačom treningu, od ove nedelje me čeka znatno povećanje obima trčanja jer ostalo je malo više od mesec dana do maratona u Štokholmu. Ove sezone puno više vozim biciklu a nabavio sam i bici-trenažer (uvek se setim Ksenije i njenih 30km na traci-RESPECT!) tako da pravim šarolike kombinacije treninga i sve postaje interesantnije a stepen motivacije se podiže na viši nivo.
Drugi deo trke se družim sa Zokijem iz Rume, koji je također dijabetičar i jednim mirnim tempom završavamo polumaraton za 01:53:33. Ovaj put sam ponovo malo eksperimentisao i pre trke pojeo jednu veliku čokoladicu i do kraja trke sam uzeo samo malo vode na jednoj okrepnoj stanici-čitavo vreme sam osećao odlično i imao sam rezervu snage i mislim da bez bedževa i po principu ”trkačkog samoubistva” mogu sigurno ići ispod 01:45:00. Upravo ta rezerva će mi trebati na maratonu i nadam se da neću imati većih problema posle 33km.
Propusta u organizaciji takmičenja je bilo, najveću zamerku imam na lošu organizaciju podizanja vreća sa robom-čekao sam 35 minuta! A to je tako jednostavno organizovati, samo treba poslagati vreće po brojevima na otvorenom prostoru i odmah je lakše snalaženje i nema nervoze i bespotrebnog guranja.
Sve u svemu, još jedan lep trkački vikend, druženje sa prijateljima (trojica znanih dijabetičara uspešno završila ono što su i zamislili) i još jedna dobra kontrola dijabetesa.
[pobedidijabetes.rs, 18.04.2011.]