Većina namirnica iz prodavnica zdrave hrane nisu uvek dobre za organizam. Iza epiteta „prirodno“, „organsko“, „bio“ često se kriju proizvodi puni masti i šećera
Doručak – pahuljice, užina – lanene pločice, večera – integralni sendvič sa sokom bez šećera, i sve naravno kupljeno u prodavnici zdrave hrane. Iako na prvi pogled ovaj jelovnik „puca“ od zdravlja, ne znači da je sve nabrojano zaista zdravo.
Ono što je osamdesetih prodavano u prodavnicama zdrave hrane odnosilo se na makrobiotičku ishranu. Vremenom, ove radnje su postajale sve popularnije, a trgovci su to iskoristili i asortiman proširili na neke industrijske i pekarske proizvode.
Sada, u većini radnji zdrave hrane, a ima ih 80 samo u Beogradu, svega 20 odsto namirnica se može nazvati „zdravim“. Ali, kupci su stekli poverenje, pa tamo kupuju i slatkiš preliven čokoladom.
– Ljudi su pod stalnom marketinškom prisilom da se treba zdravo hraniti. To ih i odvodi u ovakve prodavnice – kaže za „Novosti“ profesor dr Branko Jakovljević, sa Instituta za higijenu i ishranu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Trgovci se uspešno kriju iza naziva „zdravo“, „bio“, „prirodno“, „organsko“, pa prodaju i namirnice koje nisu baš poželjne za organizam. Tako je i sa namirnicama koje u nazivu imaju reč „integralno“:
– Ovi proizvodi se uglavnom prave od belog obojenog hleba, a proizvođači samo dodaju nekoliko zrna semena bundeve ili pšenice, i tako naizgled dobiju zdravu namirnicu. Lanene pločice, na primer, sadrže minimalnu količinu lana, koji čak nije ni samleven, pa nema ni pun potencijal – objašnjava prof. Jakovljević.
Sa tehnološke strane, mnogo je lakše napraviti pecivo ili pekarski proizvod koji je od belog brašna, jer se sporije kvari, lakše narasta, lakše se mesi. Onda to, proizvođači, raznim načinima boje, da bi se stekao utisak da je reč o integralnom ili crnom brašnu. Štapići, pločice i druge „zdrave“ grickalice, pune su soli, masti i belog brašna.
– Najsigurniji način da potrošač bude zaštićen od lažnog integralnog proizvoda je da na deklaraciji piše koji deo tog proizvoda je napravljen od integralnog brašna tip 1.000 ili 1.100 – precizira profesor Jakovljević.
Takođe, sve grickalice uglavnom su pečene sa industrijskim margarinom, što znači da imaju visok sadržaj masti, i transmasnih kiselina koje su izuzetno štetne. Pahuljice su, čini se, najzdravije. Ipak, naš sagovornik preporučuje da se uvek kupuju posebno, po vrstama, a da se tek onda mešaju:
– Fabrički napravljen musli, pretežno čine ovsene pahuljice koje su jeftine i lošeg ukusa. Da bi ukus popravili, proizvođači, stavljaju puno šećera i drugih aditiva.
Prirodno ceđeni sokovi u staklenim flašama, reklo bi se, nemaju manu. Treba znati međutim, da svaki prirodno ceđeni sok, posle 12 sati stajanja gubi zdrava svojstva, pre svega vitamin C.
– Sokovi na kojima piše „bez šećera“, najveći je reklamni trik kojim pribegavaju proizvođači. Oni nisu ništa drugo do šećer i voda, a pravilno bi bilo napisati „bez dodatog šećera“. To je posebno opasno za dijabetičare, ili hronične bolesnike – naglašava prof. Jakovljević. – Isto važi i za ulje „bez holesterola“, jer u biljnom ulju, inače, nema holesterola.
Ima tu i dobrih stvari: sojini proizvodi su, recimo, dobar izvor kalcijuma i proteina. Soja je bogata fitoestrogenima koji bitni su za zaštitu krvnih sudova…
Prema podacima iz Ministarstva poljoprivrede, u prodavnice zdrave hrane najčešće stižu proizvodi iz Japana, Kine, Švajcarske, Poljske, Nemačke, Bosne i Hercegovine, i to najviše pečurke, začini, čajevi, šećer, skrob, kakao proizvodi, čokolade.
Šta sme da se prodaje u rinfuzi određeno je pravilnicima, ali se oni ne poštuju uvek. Tako je puding zabranjeno prodavati „na meru“, već samo u originalnim pakovanjima.
– Osim pudinga, u rinfuzi je zabranjeno nuditi i šećer, kafu, so, ulje, margarine, majoneze, sirće, pekarski kvasac, namaze, kečap, senf, supe, sosove, začine, skrob i proizvode od skroba, kakao u prahu, čokoladu u prahu, testenine, brašno, prekrupu, griz, klice, smrznuta testa i proizvode od brzo smrznutog testa, hlebne mrvice, smeše za oblaganje, smrznuto voće, pasterizovano voće i kaše od voća, voćni sirup, kompot, slatko, džem, marmeladu, voćni žele i voćni sir, voćni sok u prahu – navode u Ministarstvu poljoprivrede.
U rinfuznom stanju trgovci mogu da prodaju čajeve, keks, krekere, bombone, čajna peciva, slana peciva, žita za doručak, semenke…
VEGETARIJANCI
U Srbiji se samo jedan od hiljadu ljudi u poslednje dve godine hranio prema makrobiotičkom ili vegetarijanskom jelovniku. Čak i u zemljama koje su privrženije tom načinu ishrane, broj ljudi koji se tako hrane ne prelazi dva odsto.
ORGANSKO NIJE ZDRAVIJE?
Organske su namirnice proizvedene bez veštačkih đubriva, pesticida i hemikalija koje štete zdravlju. Međutim, profesor Branko Jakovljević kaže da je i dalje sporno kakav zapravo efekat na zdravlje ima ta organska hrana. Čak i u razvijenim zemljama, kao što je Britanija, kada su radili analize uticaja organske hrane na zdravlje, došli su do zaključka da ta hrana nije imala mnogo veći efekat na zdravlje nego druga hrana.
[novosti.rs, 21.09.2011.]