Piše: Aleksandra Đurić, predstavnica Srbije
Ove godine je održan drugi IDF Europe Kamp u Rogli, Slovenija, od 13. do 20. jula i ja sam imala čast i zadovoljstvo da učestvujem. Na ovom kampu učestvovalo je 22 mladih lidera sa dijabetesom tip 1 iz 19 različitih zemalja, koji su imali od 17 do 30 godina.
Pored mladih lidera, učestvovali su brojni predavači kao što su: Joao Nabais, budući predsednik IDF Europe, Jenny Pettersson, prošlogodišnja učesnica kampa iz Švedske koja je nam pokazivala rad dijabetološkog saveza u njenoj državi, Aldo Ilešić, profesionalni biciklista iz Slovenije koji je deo Team Type 1 ali nema dijabetes, predstavnici iz Medtronica, Annemarie Bevers, član predsedništva IDF Europe iz Holandije, lekar i jedna sestra koja se bavi dijabetesom, Markku Saraheimo iz Finske i Moira Grixti sa Malte, Gael Bassetto, novopostali član IDF Europe koji se bavi komunikacijama, Sehnaz Karadeniz, članica IDF Europe iz Turske, Thomas Skjellerup, iz Danske, predstavnik u Youth Leaders IDF i Alex Silverstein, predsednik Youth Leaders-a.
Organizacija kampa je bila fantastična, svaki dan je bio ispunjen radionicama (o tome ko je IDF Europe, o dijabetesu sa zdravstvenog aspekta, o lepoti življenja sa dijabetesom, kako da komuniciramo sa različitim ljudima o stvarima vezanim za dijabetes, o Youth Leaders-ima i još mnogo toga), sportskim aktivnostima, kao što je tenis, trčanje, fudbal, košarka, šetnje, stoni tenis, bazen, squash itd., redovnim obrocima, a uvece su mladi lideri držali svoje prezentacije i prikazivali kako se njihova država bori protiv dijabetesa.
Iz ovih aktivnosti sam mnogo toga naucila i uvidela kakvo je stanje kod nas, ali kako je stanje i u drugim državama. Svi koji su učestvovali u kampu su bili fenomenalni ljudi, druželjubivi, puni pozitivne energije, uvek nasmejani. Svi smo se međusobno družili, bez obzira na razliku u godinama među nekim. Nemam dovoljno reči koje bi ih opisale. Kad se završio kamp imala sam osećaj kao da te ljude poznajem godinu dana, a ne nedelju dana, i znala sam da sam stekla nove prijatelje na koje mogu da se oslonim kad mi treba neki savet ili pomoć.
Na ovom kampu sam mnoge stvari naučila i stekla samopouzdanje. Dobila sam inspiraciju, i aspiraciju da napravim promene u svom životu i u svojoj zemlji i da nema granica, ali uz to sam naučila da velike promene ne mogu doći odjednom nego da velike stvari obično počinju od malih stvari i da treba imati strpljenja.
Zahvaljujem se mom matičnom Udruženju "Plavi krug" iz Beograda i Dijabetološkom savezu Srbije, koji su omogućili da učestvujem na kampu u Rogli.
Bilo mi je jako žao što se kamp završio, ali sam znala da je to kraj jedne avanture i početak nečeg sasvim novog. Kad bih morala da opisem kamp u jednoj recenici: to je događaj koji je promenio moj život!
Pogledajte i video koji je napravila jedna od učesnica kampa: