Microsoft i Univerzitet u Vašingtonu razvijaju kontaktna sočiva koja bežično očitavaju nivo šećera u krvi
Naučnici Microsoft Research i Univerziteta u Vašingtonu tvrde kako će nam u budućnosti u svakodnevnom životu poprilično pomagati kontaktna sočiva opremljena elektronskim sistemom, koje će predstavljati kombinaciju senzora i mikro računara, te nam između ostalog omogućiti prepoznavanje osoba s kojima bismo se inače mimoišli u gužvi, pravce kretanja u nepoznatim interijerima i eksterijerima, te mnoge stvari kakve se danas ugrađuju u pametne naočare, ili projektovane ekrane na vizirima kaciga pilota borbenih aviona.
Razvoj nenametljivog displeja koji bi se aplicirao na kontaktna sočiva, jedan je od ciljeva koji su si zacrtali naučnici, a posebno je zanimljiv projekat izrade sočiva koje bi merile nivo šećera u krvi i podatke prenosile bežičnim putem na razne uređaje poput pametnih telefona, ili alarmnih gedžeta tipa bedževa i narukvica, koji bi korisnike upozoravali da im je nivo šećera u krvi prenizak ili previsok.
Ovaj sistem bi bio velika pomoć svim osobama sa dijabetesom tipa 1, koji nivo šećera u krvi moraju invazivno meriti (testiranjem krvi) više puta dnevno, što je mnogima prilično bolno i nelagodno, a uviek postoji i mogućnost infekcija.
Sočiva koje razvijaju naučnici Microsofta i Univerziteta u Vašingtonu koristi elektrohemijski proces baziran na enzimu osetljivom na glukozu. Kada se enzim nađe u interakciji sa suznom tekućinom, izvode se specifična merenja koja prate promene pomoću biokompatibilnih elektroda kontaktnih sočiva.
Sočiva će biti opremljena sićušnom fleksibilnom elektronikom i sadržaće kontrolne i komunikacijske krugove, senzore glukoze i antenu.
“Sve ovo zahteva potpuno nov proizvodni proces, obzirom da se tradicionalni integrisani krugovi ovde ne mogu primeniti”, izjavio je profesor Dizni Tan, naučnik u Microsoft Research Connections.
Tan veruje kako će u budućnosti ovakva sočiva imati mogućnost direktnog prikaza nivoa šećera, čime neće biti potrebe za dodatnim uređajima ili gedžetima, a najveći izazovi s kojima se naučnici susreću u sadašnjoj fazi su biokompatibilnost elektronske opreme s ljudskim okom, efikasna bežična komunikacija, kao i pouzdanost samog senzora glukoze, kod kojeg se ne sme ostaviti mogućnost greške.
Naučnici za sada ne žele izlaziti s bilo kakvim predviđanjima o tome kada bi se ova sočiva mogla naći u opštoj upotrebi.
“Ovime smo tek zagrebli područje koje se odnosi na mogućnosti apliciranja elektronskih uređaja na kontaktna sočiva, jer budućnost ove tehnologije nudi obilje novih pravaca i izazova “, tvrdi Tan.
[eakademik.com, 11.01.2012.]