Oko 85 odsto osoba sa dijabetesom zbog bolesti ima i promene na očnom dnu
Osobe sa dijabetesom često imaju oftalmološke komplikacije, a osim promena na rožnjači (prednjem delu oka), mogu da se jave i povećan očni pritisak, neovaskularizacija, katarakta i optička neuropatija (oboljenje očnog živca). Ipak, najčešća oftalmološka komplikacija je dijabetesna retinopatija.
Bolest se manifestuje promenama na očnom dnu koje su praćene padom vidne oštrine, a u najtežim slučajevima i trajnim gubitkom vida. Vodeći je uzrok slepila radno sposobnog stanovništva.
Oko 85 odsto osoba sa dijabetesom ima promene na očnom dnu, a pedeset od 100.000 osoba sa dijabetesom godišnje oslepi od ove bolesti.
Može da se javi kod dijabetesa tip 1 posle pet i više godina od početka bolesti, a kod dijabetesa tip 2 u svim fazama. Najčešće je u korelaciji sa regulacijom samog dijabetesa, odnosno sa nivoom HbA1c i glikemije u krvi.
Faktori rizika
Faktore rizika predstavljaju i hipertenzija, trudnoća, oboljenje bubrega, povišene masnoće u krvi, gojaznost, pušenje, anemija i genetski faktori. Ipak, najznačajniji faktor rizika za pojavu dijabetesne retinopatije i njenu progresiju je trajanje oboljenja i metabolička kontrola.
– Dijabetesna retinopatija je posledica promena na krvnim sudovima očnog dna, tj. retine – objašnjava asistent dr Dijana Risimić, oftalmolog Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije. – Dugotrajne povišene vrednosti šećera u krvi oštećuju zidove krvnih sudova. Ovakvi krvni sudovi propuštaju i krvare. Vremenom dolazi do zapušenja kapilara retine, što je praćeno ishemijom, tj. nedostatkom kiseonika („hrane“ za retinu). Ovakva retina je „gladna“, pati, što predstavlja stimulans za rast novih kapilara i fibroznog (ožiljnog) tkiva. Novi krvni sudovi su krhki, pa lako dolazi do krvarenja u oku i propadanja tkiva retine. Tako nastaju ireverzibilne promene u oku koje vode ka slepilu.
Kada se jave prve promene na retini, bolesnik nema nikakve tegobe. Slabljenje vida praćeno zamućenjem i otežanim čitanjem javlja se tek kada promene zahvate tačku jasnog vida, žutu mrlju (makulu). Terapija ima ograničene mogućnosti i vidna oštrina se izuzetno retko vraća na prethodni nivo. Ipak, na vreme sprovedena terapija sprečava trajni gubitak vida za 60-70 odsto. U pojedinim slučajevima, pre pojave najtežih komplikacija praćenih povišenim očnim pritiskom i krvarenja u oku, bolesnik nema nikakve tegobe, da bi iznenada došlo do potpunog gubitka vida.
Prevencija retinopatije se sastoji u dobroj metaboličkoj kontroli, održavanju na normali nivoa šećera u krvi, glikoziliranog hemoglobina, krvnog pritiska i masti u krvi. Pacijenti koji boluju od dijabetesa duže od pet godina trebalo bi da odlaze na redovne oftalmološke preglede, najmanje jednom godišnje.
– Cilj ovih pregleda je da se uoče promene u početnim stadijumima i da se primene laserska i druga terapija na vreme, te da bi se preveniralo slabljenje vida – kaže dr Dijana Risimić.
– Onog trenutka kada dođe do pada oštrine vida, laserskom terapijom se ne vraća vid, samo se sprečava dalji gubitak. Savremena terapija, koja pruža nadu za bolji i efikasniji tretman ovih teških komplikacija dijabetesa obuhvata primenu medikamenata, kortikosteroida i VEGF inhibitora u vidu intravitrealnih injekcija u oko. Ipak, kod najtežih slučajeva neophodno je veoma komplikovano hirurško lečenje.
[novosti.rs, 26.12.2012.]