„POLITIKA” I RTS PREDSTAVLJAJU VODIČE DOBRE LEKARSKE PRAKSE
Čitaoci „Politike” i gledaoci Jutarnjeg programa RTS-a svake subote mogu da se upoznaju sa vodičima dobre klinike prakse Ministarstva zdravlja. Ovog puta predstavljamo vam preporuke za lečenje dijabetesa.
O tome koliko je dijabetes u ekspanziji dovoljno govori podatak da u svetu svakih deset sekundi jedna osoba umre od njegovih posledica,zbog čega je važno raditi na podizanju svesti o značaju prevencije ovog oboljenja, kao i merama neophodnim za rano otkrivanje i kontrolu ove bolesti. U tome će veliki značaj imati novi Vodič za dijabetes.
Kako objašnjava prof. dr NebojšaLalić, rukovodilac radne grupe za izradu Vodiča dobre kliničke prakse za dijabetes, iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS-a, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” u Srbiji od dijabetesa boluje oko 630.000 građana.
– Pokazuje se trend porasta broja obolelih, što se dešava i u okolnim zemljama. Tip 2 dijabetes, koji je povezan sa gojaznošću i koji je bio karakteristika za odrasle pacijente, sada je javlja i kod dece. Dijabetes je bolest poremećaja metabolizma ugljenih hidrata i masti, a ispoljava se povišenim nivoom šećera u krvi. Simptomi su pojačana žeđ, učestalo mokrenje i opšta malaksalost. Problem je to što simptomi mogu da budu prikriveni – istakao je dr Lalić.
Kako bi se oboljenje predupredilo ili kako bi imalo manje komplikacija kod bolesnika, dr Lalić naglašava da treba raditi na aktivnom otkrivanju bolesti. Veliku ulogu u tome imaće savetovališta za dijabetes, koja se ponovo obnavljaju u domovima zdravlja.
– Treba imati na umu da je ova bolest uzrok broj jedan za pojavu slepila, popuštanje bubrega, amputaciju ekstremiteta koji nisu rezultat povrede, a čak i dve trećine ljudi koji su imali infarkt miokarda imaju neki poremećaj šećera. Svedoci smo poplave novih međunarodnih preporuka – poenta je da struka načini napor da se napravi najracionalniji pristup izmenjenoj terapiji šećerne bolesti i da ona bude primenjiva u našoj sredini. Važno je da okvir lečenja bude isti svuda u Srbiji – objasnio je dr Lalić.
Lekari objašnjavaju da je zbog sve većeg broja obolelih, brojnih komplikacija oboljenja, velikih troškova lečenja, čestih odsustvovanja s posla i skraćenog radnog i životnog veka obolelih, dijabetes predstavlja veliko opterećenje za zdravstveni sistem i ekonomski razvoj svih zemalja, pa i naše države
Problem je što je šećerna bolest, kaže prim. dr Branka Đurić-Pejović, član radne grupe za izradu Vodiča dobre kliničke prakse za dijabetes, iz Doma zdravlja „Savski venac”,podmukla jer ne daje simptome. Kad se oni pojave, to znači da je bolest već poodmakla.
– Kontrola šećerne bolesti radi se prema riziku za dobijanje oboljenja, prema posebnom upitniku u vodiču. Jednostavno rečeno, jednom u tri godine bi trebalo proveriti nivo glikemije u krvi. Ako osoba ima veći rizik, mora da proveri zdravstveno stanje jednom godišnje – dodala je dr Đurić-Pejović.
D. Davidov-Kesar
[Politika, 25.02.2012.]