Akademik profesor dr Dragan Micić endokrinolog u KCS: Protiv gojaznosti, od koje boluje 1,6 milijardi ljudi, u svetu postoji samo jedan registrovani medikament, a ispituje se još 350
Više od polovine stanovnika Srbije, tačnije 52,5 odsto, ima problem sa viškom kilograma. Od toga je 18,3 odsto gojazno! Sudeći po ovim podacima, Srbiju je zahvatila epidemija gojaznosti, a jedan od razloga je, tvrde stručnjaci, to što smo napustili mediteranski način ishrane. Drugi, podjednako važan razlog je nedostatak fizičke aktivnosti.
Sve dosadašnje mere, kontrola ishrane kod dece, podsticanje fizičke aktivnosti, zasada nisu dali zadovoljavajuće rezultate. Jedan broj bolesnika sa prekomernom težinom ne može da se izbori samo tako što će da "probuši kašiku". Međutim, sadašnje terapijske mogućnosti za lečenje gojaznosti su veoma ograničene. Uprkos ogromnom broju gojaznih, za ovako rasprostranjenu bolest postoji samo jedan registrovani lek – "orlistat" – kaže u intervjuu "Novostima", akademik profesor Dragan Micić, internista – endokrinolog iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i metaboličke poremećaje Kliničkog centra Srbije.
TRI STEPENA*
Ko se smatra gojaznim?
– Gojazni su oni koji imaju indeks telesne mase (BMI) veći od 30. Indeks se računa tako što se telesna težina podeli sa kvadratom visine. Postoje tri stepena gojaznosti: prvi, sa indeksom od 30 do 35, drugi između 35 i 40, i najteži stepen gojaznosti kada je indeks više od 40.
– Do 2000. godine u primeni su bila dva preparata, "orlistat" i "sibutramin". "Sibutramin" je u međuvremenu povučen, zbog neželjenih kardiovaskularnih efekata. U razvoju i ispitivanjima je trenutno čak 350 lekova, što je svakako obećavajuće.
* Zbog čega je tako teško "napraviti" lek protiv gojaznosti?
– Idealni lek za lečenje gojaznosti trebalo bi da ispuni brojne zahteve: da smanjuje telesnu težinu, da održava postignuti gubitak telesne težine, da se dobro podnosi, da ima dugotrajnu efikasnost, da je bez povratnog efekta i da smanjuje morbiditet i mortalitet. Kriterijumi koje je postavila Američka agencija za hranu i lekove nalažu da lek koji se ispituje mora da postigne gubitak težine veći od pet odsto u odnosu na placebo kontrolisanu grupu. To deluje jednostavno, ali nije.
* Šta je sa sredstvima za mršavljenje kojima je preplavljeno tržište?
– Nijedan od tih lekova, odnosno pomoćnih medicinskih sredstava, nije prošao klasično ispitivanje za upotrebu leka. Oni mogu relativno brzo da skinu deset, dvadeset kilograma, ali posle svakog naglog gubljenja kilaže, dolazi do brzog vraćanja.
* A, kakvi su efekti medikamenata?
– Realno je da se lekovima, za šest do 12 meseci, može izgubiti pet do deset odsto ukupne telesne težine, kao što je slučaj i sa "orlistatom". Gubitak od 20, 30 odsto težine može da se postigne samo barijatrijskom hirurgijom, odnosno operativno. Taj "prostor" između deset i 20 odsto bio bi optimalan, ako bismo našli adekvatan lek.
* Šta koči njegov pronalazak?
– Problem je što su svi lekovi koji su do sada ispitivani imali neke neželjene efekte. Očekivalo se jako puno od takozvanog blokatora endogenih opijata ("rimonabanta"). On je prvobitno zamišljen kao lek za odvikavanje od pušenja, i davao je jako dobre rezultate u lečenju gojaznosti. Međutim, pojavili su se neki slučajevi samoubistva. Zbog toga je izbačen sa tržišta. Drugi lek, "sibutramin", bio je dugo na tržištu, ali je kod nekih pacijenata koji su ga koristili došlo do pojave kardiovaskularne smrtnosti.
* Kada, onda, možemo da očekujemo nove lekove?
– Da bi se pokazali efekti nekog leka dovoljno je da radite ispitivanja šest do 12 meseci. Ali, da biste pokazali njegovu kardiovaskularnu sigurnost morate da pratite bolesnike pet godina da biste imali realne podatke. To poskupljuje troškove kompanije koja ulazi u istraživanje.
* Da li među njima ima favorita koji bi mogli biti efikasniji?
– Posle povlačenja "sibutramina" pojavila su se tri leka koja su bila najbliža izlasku na tržište. Pojavila se ideja da bi kombinacija lekova mogla da bude efikasna. Jer, pokazalo se da postoje različiti patogenetski faktori za nastanak gojaznosti: genetika, ishrana, poremećen centar za apetit i neki drugi. Ovi lekovi bili su kombinacija lekova koji su sadržali lekove za epilepsiju i za snižavanje apetita. Međutim, sva tri leka, FDA je odbila, jer su tražili dodatna ispitivanja kardiovaskularnog rizika. Vrlo verovatno je da će jedan od ovih lekova, ipak, u skorijoj budućnosti proći na tržište.
* Po kom principu treba da deluju ovi lekovi?
– Pet je glavnih istraživačkih pravaca u traganju za efikasnim lekovima protiv gojaznosti. Prvi je pokušaj da se dođe do sredstva za smanjenje apsorpcije energije iz digestivnog sistema, drugi pravac je pokušaj da se smanji unos hrane, delovanjem na centre u hipotalamusu koji kontrolišu sitost i glad. Treći je pokušaj smanjivanja već postojećih rezervoara masti, stimulisanjem energetske potrošnje ili inhibiranjem energetskog snabdevanja masnog tkiva. Poznato je da je masno tkivo jedna od najvećih endokrinih žlezda, pa je četvrti pravac istraživanje mogućnosti smanjenja zapaljenjske aktivnosti masnog tkiva. Peti pravac istraživanja je takozvana modulacija distribucije masnog tkiva, odnosno pokušaj da se promeni raspored masnog tkiva.
* A, kako deluje "orlistat"?
– "Orlistat" je jedan od lekova namenjenih smanjenju apsorpcije energije iz digestivnog sistema, koji deluje tako što sprečava pankreasnu lipazu. Time smanjuje apsorpciju masti iz creva za oko 30 odsto.
* Dakle, neki unutrašnji poremećaj je razlog gojaznosti?
– Dokazano je da gojazni imaju posebnu vrstu crevne flore, pa je jedan pravac u lečenju da se pronađu agensi koji će da promene tu floru. Drugi pravac je da se stimuliše leptin, hormon koji se luči kad jedemo, jer je on prekidač koji nas koči da dalje jedemo. Razmišlja se i o vakcini koja blokira grelin, hormon koji stimuliše apetit.
* Koliko je gojaznost bolest "iz glave"?
– Regulisanjem nivoa serotonina, "hormona sreće" mogao bi da se kontroliše unos hrane. Tome bi mogao da pomogne lek "lorcaserin", koji se još uvek ispituje, a koji deluje na neurotransmiter serotonin.
RADIKALNA OPERACIJA
* Koji je glavni efekat barijatrijske hirurgije?
– Terapijski rezultati barijatrijske hirurgije koja se od pretprošle godine izvodi u Kliničkom centru Srbije, su veoma dobri. U barijatrijskoj hirurgiji se koriste dve osnovne metode – restriktivna, kojom se smanjuje površina za apsorpciju hrane u želucu, i procedura kojom se, premošćavanjem unutar digestivnog sistema, dovodi do malapsorpcije hrane, pa time i do smanjenja energetskog unosa.
[novosti.rs, 04.03.2012.]