Za samo dve do tri decenije broj gojazne dece u Srbiji se utrostručio. Pothranjenost koja je pre nekoliko decenija bila veliki problem zadržala se kod pet odsto dece, a broj gojaznih mališana se "popeo" na 15 odsto. Iako je ta brojka upola manja od one koju "drže" američka deca, naši stručnjaci upozoravaju da je broj mališana sa viškom kilograma prevelik, i, što još više zabrinjava, stalno raste.
Mnogobrojnim posledicama po zdravlje, koje povlači višak kilograma još u detinjstvu, priključili su se i zaključci poslednjih svetskih istraživanja koja treba da "opasulje" domaću javnost, roditelje i decu: gojaznost je faktor rizika i za pojavu malignih oboljenja. Na ove probleme u intervjuu za „Novosti“ upozorava i doktor Nedeljko Radlović, šef Odeljenja za gastrointestinalne i nutritivne poremećaje Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. On kaže da se, s obzirom na standarde, deca i u prvim godinama života mogu smatrati gojaznim ukoliko njihova težina za 20 odsto premašuje idealne. „Ako se trend gojaznosti nastavi, isiče doktor Radlović, dužina ljudskog veka počeće da opada.
Prema njegovim rečima sa prevencijom gojaznosti kod dece treba početi već u trudnoći, jer ukoliko trudnica uzima više kalorija, deo tih kalorija prenosi se i na plod. „Sa trudnoćom se kod mnogih žena javlja gestacijski dijabetes, usled koga preti opasnost da, zbog većeg sadržaja glukoze, dete bude izrazito gojazno“, kaže šef Odeljenja za gastrointestinalne i nutritivne poremećaje Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Na pitanje kako sprečiti gojaznost kod dece, doktor Radlović smatra da je najbolja ishrana po rođenju majčino mleko, što je kako ističe i dokazano kao najbolja prevencija gojaznosti. Nemlečna ishrana treba da se uvodi između četvrtog i šestog meseca, ali da se vodi računa da ta hrana ne bude previša slatka, ni previše slana.
Višak telesne težine opterećuje kardiovaskularni sistem i krvne sudove čija je posledica ateroskleroza. Gojaznost je skopčana i sa povećanim nivoom holesterola, a višak kilograma vremenom iscrpljuje pankreas, pa se javlja dijabetes melitus, a on opet povećava nivo holesterola, što dodatno oštećuje krvne sudove. Višak težine opterećuje lokomotorni sistem i dovodi do deformacija. U detinjstvu su to deformitet kolena "iks" i pogrbljenost.
Proces lečenja gojaznosti kod dece donosi skromne rezultate, sa velikim procentom recidiva, ističe doktor Radlović. „Kod dece, lečenje podrazumeva strogo kontrolisano manje unošenje kalorija nego što je predviđeno za taj uzrast. Lečenje ne sme da bude restriktivno, jer ne smemo da dovedemo u pitanje rast i razvoj deteta. Najpre se kalorije ograničavaju, a nakon toga će lagano, masne naslage da se tope“, zaključuje doktor Radlović za "Novosti".
[novosti,rs, 08.08.2012.]