Razlozi uglavnom leže u savremenom načinu života – nekretanju, lošoj ishrani i svakodnevnom stresu
Mnoge endokrine bolesti danas dostižu razmere epidemije. Gojaznost i sve prateće bolesti (karcinomi, kardiovaskularne bolesti, dijabetes) u značajnoj su ekspanziji i ne očekuje se da će u narednih desetak godina biti usporen porast broja obolelih.
Naprotiv, stručnjaci procenjuju da će se broj osoba sa dijabetesom sa sadašnjih 370 miliona, za dvadeset godina povećati na 550 miliona!
Za poremećaje u metabolizmu mnogi će najpre okriviti gene, ali istina je da je nasleđe u najmanjem broju slučajeva krivac za nastanak ovih bolesti.
Do ekspanzije endokrinoloških bolesti doveo je pre svega savremeni način života koji je odgovoran za mnoga oboljenja, posebno za gojaznost i dijabetes.
Paradoksalno, ekonomska kriza doprinela je porastu gojaznosti, ali ono što je ključno objašnjenje za pojavu ove epidemije jeste da su sve nacije u svetu počele mnogo manje da se kreću i da unose mnogo više hrane nego što je potrebno.
Savremeni način života se u najgorem svetlu pokazuje upravo u razvoju dijabetesa. Jer, sem genetskog nasleđa, uzrok epidemije šećerne bolesti su zapostavljanje regularnih obroka i unošenje nezdrave hrane.
Profesor dr Mirjana Šumarac Dumanović, internista-endokrinolog i šef Kabineta za gojaznost Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, kaže, da ono što čini specifičnim današnji način života jeste unošenje velike količine takozvanih skrivenih kalorija putem unosa grickalica, sokova i slatkiša:
– I stresni način života čini da se kod mnogih osoba predisponiranih za dijabetes ova bolest ispolji mnogo ranije nego što je to bio slučaj kod njihovih bliskih srodnika, roditelja koji su bolest dobijali u starijoj životnoj dobi.
I nagomilavanje masnog tkiva danas je drugačije raspoređeno nego što je to bio slučaj u prošlosti. Sve više je onih sa takozvanom centralnom gojaznošću koja za endokrinologe znači da masno tkivo postoji oko važnih organa kao što su jetra i srce i unutar njih.
– Osim tzv. sedentarnog načina života (bez dovoljno kretanja), pušenja i prekomernog unosa kalorija iz koncentrovanih ugljenih hidrata i zasićenih masti, i loše reagovanje na sveprisutan stres može da bude od značaja. Mi endokrinolozi ne volimo centralnu gojaznost jer ona ukazuje da je osoba sem što je sklona dijabetesu, sklonija i razvoju ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja kao što su infarkt srca ili šlog.
Osim raširene gojaznosti, i šećerna bolest poprima sve veće razmere. U Srbiji, kao i u razvijenim zemljama sveta, dijabetes je peti vodeći uzrok smrtnosti.
Međutim, skoro polovina osoba sa tipom 2 dijabetesa nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest, a dijabetes se otkriva relativno kasno, kada su već prisutne brojne kardiovaskularne komplikacije.
Profesorka Dumanović upozorava da je najozbiljnije to što su nam deca gojazna, i da su kod mališana pristuni „stomačići“ koji nisu odraz zdravlja već signal da će deca postati gojazni odrasli sa brojnim metaboličkim poremećajima:
– Sve je više i gojaznih trudnica, a loša ishrana budućih majki u periodu pre začeća ili tokom trudnoće može negativno da utiče na pojavu brojnih metaboličkih poremećaja kroz razvoj gojaznosti dece.
Svuda u svetu se govori i o većoj učestalosti bolesti štitaste žlezde, posebno autoimunog porekla. Veću prisutnost ovih bolesti treba delom pripisati i boljoj dijagnostici ovih poremećaja, kao i prepoznavanju supkliničkih formi.
Svakodnevno se u kliničkoj praksi viđaju tumori tiroidnih žlezda. Većinu čine benigni tumori (ciste, tkivni nodusi), dok su maligni tumori ove regije veoma retki (jedan na 100.000). Razlog čestih nalaza promena u štitastoj žlezdi je i u dostupnosti ultrazvučnih pregleda tako da se oni lako otkrivaju.
– Veoma je učestala i pojava tumora nadbubrega koje nazivamo incidentalomima, odnosno tumorima koji su slučajno nađeni pri rutinskim ili ciljanim pregledima abdomena. Međutim, njihovo postojanje je često povezano sa poremećajima metabolizma (dijabetesom, hipertenzijom, poremećajima lipida) – objašnjava prof. Šumarac Dumanović.
Slično je i sa bolestima paratiroidnih žlezda. Smanjena funkcija ovih žlezdi je veoma retka, ali pojačano funkcionisanje koje se naziva primarni hiperparatireoidizam je bolest koju endokrinolozi sve češće dijagnostikuju. Na ovo oboljenje se, kaže naša sagovornica mora misliti kod skoro svakog nodusa u tiroidnoj žlezdi kod onih koji imaju kamenčiće ili pesak u bubrezima, kao i i kod osoba sa ozbiljnijom osteoporozom.
Među bolestima u porastu su i različiti poremećaji metabolizma masti. Oni su veoma povezani sa gojaznošću posebno centralnog tipa i dijabetesom. Među obolelima je mali broj onih koji imaju genetsko nasleđe za ovu bolest.
– Mnogo je više onih koji nepravilnom ishranom dovode do razvoja različitih lipidnih poremećaja. I druge bolesti su mogući uzroci poremećaja masnoća u krvi. Tipičan primer je snižena funkcija tiroidne žlezde koja može da kao prve poremećaje izazove povećanje holesterola – navodi dr Dumanović.
Među veoma učestalim su i poremećaji menstrualnog ciklusa i sterilitet koji sa endokrinološkog aspekata uglavnom vezuju za sindrom policističnih jajnika.
Docent dr Đuro Macut, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju KCS, kaže da je klinička slika ovog sindroma veoma raznolika, od poremećaja menstrualnog ciklusa, pojačane maljavosti i akni, pa do steriliteta:
– Sindrom policističnih jajnika je često neprepoznat, a njegova učestalost kod žena u reproduktivnom dobu je u rangu dijabetesa. Među reproduktivnim bolestima koje se vezuju za endokrinološke poremećaje je svakako i osteoporoza, jer žene danas duže žive, pa je više onih koje ulaze u menopauzu za koju se vezuje osteoporoza.
U kasnijem životnom dobu kod žena sa sindromom policističnih jajnika dolaze do izražaja metabolički poremećaji i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti. Da li se radi o genetskim faktorima, štetnim faktorima iz zagađene okoline ili samo nepravilnoj ishrani ne zna se, i to je polje i dalje sa puno kontroverzi.
Neke endokrine bolesti se veoma uspešno leče. Bolesti štitaste žlezde ili paratireoideje medikamentno ili hirurški dovode do izlečenja ili odlične kontrole bolesti. Dijabetes uprkos savremenoj terapiji zahteva promenu životnog stila tj. korekciju navika u ishrani i fizičku aktivnost, za šta je neophodna ozbiljna edukacija bolesnika.
U slučaju sindroma policističnih jajnika, međutim, ne postoji jedinstven pristup (hormonska terapija, modifikacija životnog stila ili lečenje insulinske rezistencije).
Doktor Macut naglašava da se radi o veoma važnom poremećaju koji zahteva prvenstveno endokrinološki pregled uz, takođe, ne manje važnu ulogu ginekologa:
– I tretman ostalih endokrinih oboljenja zahteva stalne edukacije i endokrinologa jer je ova oblast jedna od onih koje su u neprekidnom razvoju.
NIJE VIŠE “ŽENSKA“ BOLEST
Bolest tiroidne žlezde nije više rezervisana samo za žene. S obzirom na to da se radi o naslednim poremećajima, sve više muškaraca dobija donedavno tipične ženske bolesti. Dr Mirjana Šumarac Dumanović upozorava i da deca takođe obolevaju od bolesti tireoideje: – Važno je na njih misliti kada su roditelji oboleli, mada nije nužno, niti potrebno testirati decu u tom smislu dok se ne jave simptomi koji bi na ove poremećaje ukazali.
NA PREGLED SE ČEKA MESEC DANA
Docent dr Đuro Macut kaže da se na prvi pregled kod endokrinologa u proseku čeka mesec dana, ali gužva nastaje jer se veliki broj pacijenata vraća na kontrole: – Nakon pregleda specijaliste, dalji tretman bi trebalo da se izvodi u domovima zdravlja, što kod nas nije uvek slučaj, jer izabrani lekari često pacijente vraćaju u klinike, pošto se u primarnim zdravstvenim ustanovama ne rade mnoge analize potrebne za dalju terapiju.
[novosti.rs, 06.02.2013.]