Saopštenje za javnost IDF Europe
Brisel, 13 novembar 2013 – stotine hiljada ljudi iz Evrope koji žive sa dijabetesom, nemaju pristup lečenju koji im treba, stavljajući time svoje zdravlje u opasnost. Ovo su početni rezultati studije Međunarodne dijabetološke federacije Evrope (IDF Europe) o dostupnosti kvalitetnih lekova i medicinskih sredstava za dijabetes u Evropi.
Prva takve vrste u polju dijabetesa, studija pokazuje ograničenja i različite pristupe u lečenju dijabetesa u 47 različitih zemalja Evrope. 
Polovina zemalja je prijavila probleme sa nedostacima i snabdevanjem. Ispitanici iz više od jedne trećine obuhvaćenih zemalja su prijavili da imaju poteškoće u podizanju recepata, jer imaju probleme sa zakazivanjem po nekoliko meseci kod lekara, ili zato što ne žive u blizini svog lekara.
Ekonomska kriza još dodatno pogoršava ove probleme. Ovo je naročito tačno za mediteranske zemlje kao što su Grčka i Portugal, gde njihovi centri za dijabetes moraju da smanje broj zaposlenih ili jednostavno da se zatvore zbog mera štednje.
Uopšteno, studija je pokazala generalni nedostatak kontinuirane edukacije o dijabetesu za ljude koji žive sa dijabetesom, njihove porodice i lekare.
Zbog kvota na subvencionisane ili besplatne lekove za dijabetes i medicinska sredstva, mnogi ljudi moraju da biraju između plaćanja sopstvenog lečenja, ili da jednostavno ostanu bez istog.
Ljudi sa dijabetesom u Španiji su prijavili da troše u proseku 300 evra godišnje na lekove i medicinska sredstva. Ovo je priličan iznos novca, uzimajući u obzir da milioni stanovnika Španije žive sa prosečnom platom manjom od 1.000 evra mesečno. U Poljskoj ljudi sa dijabetesom potroše i oko 400 evra godišnje za svoje lečenje. Ovo pokazuje da oni potroše više od polovine svojih mesečnih primanja, koja se kreću oko 654 evra. U Bugarskoj, Rusiji i Azerbejdžanu prijavljeno je da ljudi troše preko 700 evra godišnje.
Unutar zemalja, razlike u primeni regionalnih nacionalnih vodiča takođe prave rastuće nejednakosti o tome ko može da dobije određeni lek ili medicinsko sredstvo. "Pristup brizi za dijabetes ne bi trebalo da bude lutrija" – prokomentarisao je Žoao Nabaž, predsednik IDF Europe. "U sve više i više zemalja vidimo da briga za dijabetes zavisi od godina osobe sa dijabetesom, gde živi i da li ima ili nema posao. "
Neadekvatni pristupi lekovima i medicinskim sredstvima imaju teške posledice za ljude sa dijabetesom i njihove zdravstvene sisteme, koji se suočavaju sa spiralnim troškovima. Loše kontrolisan dijabetes vodi do ozbiljnih i skupih zdravstvenih komplikacija uključujući slepilo, infarkt, probleme sa bubrezima i amputacije.
"Ne tako mudro smanjena potrošnja u javnom zdravstvu se pokazala kontraproduktivnom. Ulaganje u kvalitetnu dijabetesnu zaštitu spašava živote i izbegava nepotrebne komplikacije" – dodao je Žoao Nabaž. "Takođe, štedi novac. Sa adekvatnim lečenjem, ljudi sa dijabetesom mogu da održe svoje zdravstveno stanje kako treba i žive dug i produktivan život. "
Za većinu zemalja, najveći pojedinačni element potrošnje kod dijabetesa je bolnički prijem za lečenje dijabetesnih komplikacija. Većina ovih komplikacija može se sprečiti uz adekvatnu terapiju i kontinuiranu edukaciju.
"Dobro zdravlje i kvalitetna zdravstvena zaštita su osnova za ekonomski i socijalni napredak. Vlade u Evropi moraju da obezbede efikasan i održiv zdravstveni sistem, uz pristup kvalitetnom lečenju i zaštiti za ljude sa dijabetesom u regionu. Na kraju krajeva, pričamo o davanju prava na to da se ljudi sa dijabetesom tretiraju onako kako treba" , zaključio je Žoao Nabaž.
Izdvajamo zemlju
Srbija
Nedostatak potrošnog materijala i skupa terapija su dva glavna problema i barijere u ostvarivanju lečenja za ljude sa dijabetesom u Srbiji. Veoma ograničena javna potrošnja u zdravstvu znači da su recepti i naknada za lekove i medicinska sredstva usko uslovljeni i visoko kontrolisani.
"Teško je za nas da prihvatimo da zdravstvene vlasti odlučuju kakvu vrstu lečenja mi treba da dobijemo" – kaže Stela Prgomelja, potpredsednik Dijabetološkog saveza Srbije. "Prilično veliki broj ljudi sa dijabetesom ne može da sprovodi samokontrolu jer nema dovoljno tračica za merenje ili jednostavno ne može da priušti lekove koji se ne refundiraju.
Deca i omladina do 26 godina starosti sa dijabetesom tip 1 imaju veće stope pokrića za njihovo lečenje. Tako da kada napunite 26, u očima zdravstvenog sistema to je kao da više nemate isto stanje."
[Dijabetološki savez Srbije, 13.11.2013.]