Piše: docent dr Katarina Lalić, načelnik Odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS
Ukoliko preteramo sa mastima, višak se deponuje u masnom tkivu i služi kao energetski izvor kada gladujemo.
Trigliceridi se sastoje od glicerola i masnih kiselina, najvećim delom unose se hranom, a služe kao energetsko gorivo za obavljanje osnovnih životnih funkcija.
Kada trigliceridi uđu u organizam sa hranom, počinju da se razgrađuju već u tankom crevu, a kasnije u jetri do masnih kiselina koje sagorevaju i daju energiju svim ćelijama za rad.
Ukoliko preteramo sa mastima, višak se deponuje u masnom tkivu i služi kao energetski izvor kada gladujemo. Zbog toga je glavna posledica preteranog unosa triglicerida hranom gojaznost, ali i „masna jetra“ što se lako otkriva ultrazvučnim pregledom stomaka.
Ali, i ugljeni hidrati se razgrađuju do masnih kiselina i koriste kao energija. Stoga, ako uzimamo višak ugljenih hidrata i oni se kao masne kiseline deponuju u masnom tkivu, pa je jasno zašto se lako ugojimo ako je unos hrane veći nego što su potrebe organizma. Tako osnovni izvor triglicerida predstavljaju ne samo hranom unete masti, već i ugljeni hidrati kojih najviše ima u proizvodima od brašna, na primer, a proizvodi iz pekara su dobar primer kako se u krvi lako mogu naći trigliceridi ako u ishrani koristimo takozvanu „brzu hranu“. Veliki izvor povišenih triglicerida predstavlja i alkohol.
Visoke vrednosti triglicerida mogu da se odraze promenama na koži trupa i ekstremiteta, najčešće u predelu lakta i kolena gde mogu da se uoče crvenkasto-žute naslage koje liče na slivene bubuljice. Detaljnim pregledom oka mogu se uočiti i promene na očnom dnu, a nekima može da se javi i crvenilo lica. U uzorcima krvi za analizu, pacijentima sa povišenim trigliceridima krv postaje mlečna, bela što odmah ukazuje na višak masti u krvi.
Trigliceridi se u krvi pojavljuju vrlo brzo nakon uzimanja masne hrane (već posle dva sata), a zadržavaju i do 12 sati, zbog čega je neophodno da se analiza radi našte, posle dvanaestočasovnog gladovanja.
Poželjan nivo triglicerida u krvi je do 1,7 mmol/l. Vrednosti iznad 5 mmol/l nose povećan rizik za nastanak opasne upale gušterače, oboljenje koje zahteva hitno lečenje, često i operaciju i koje u teškim oblicima može biti i smrtonosno. Rizik od pankreatitisa raste kada su trigliceridi iznad 5,6 mmol/l i takva stanja moraju odmah da se leče. Takođe, stanja povišenih triglicerida nose i rizik od ateroskleroze, posebno ako su udruženi i sa povišenim holesterolom.
Lečenje prvenstveno podrazumeva korigovanje ishrane (dijeta) i uvođenje fizičke aktivnosti uz redukciju telesne težine, posebno redukcija masnog tkiva u predelu struka. Obim struka muškaraca treba da bude do 94 cm, a žena do 80 cm. Ako se dijetetskim režimom ne postignu željene vrednosti preporučuju se lekovi (fibrati, niacin, omega kiseline). Ne tako retko, pacijenti mogu imati istovremeno povišen i holesterol i trigliceride što lečenje čini kompleksnijim i zahteva primenu kombinovane terapije.
GREŠKE U ENZIMIMA
Uzrok povišenih triglicerida, kao i holesterola, ne mora uvek da bude samo loša ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost, neke bolesti kao što su dijabetes, bolesti štitaste žlezde ili uzimanje nekih lekova. Razlog su nekada i genetski uslovljene greške metabolizma. Za metabolisanje triglicerida i holesterola, što je veoma složen proces, neophodno je precizno funkcionisanje brojnih enzima, koji su često i zajednički, pa greške u nekom od njih mogu dovesti do takozvanih kombinovanih hiperlipoproteinemija gde dominiraju povišeni i trigliceridi i holesterol. Vrednost triglicerida može da skoči i nezavisno od holesterola, uglavnom kao posledica neadekvatne ishrane bogate mastima.
[novosti.rs, 27.03.2013.]