Heart vector created by macrovector – www.freepik.com
KOMPLIKACIJE DIJABETESA
Komplikacije dijabetesa mogu se podeliti na akutne i hronične, s tim da akutne komplikacije nastaju u kratkom vremenu i mogu biti opasne po život u trenutku njihove pojave, dok hronične komplikacije narušavaju zdravlje i kvalitet života osobe u dužem periodu.
Godine nedijagnostikovanog dijabetesa ili loše kontrolisanih nivoa glukoze u krvi uzrokuju niz hroničnih komplikacija u vaskularnom sistemu. Promene mikrovaskularnog sistema su u pozadini tri najčešće i najopasnije komplikacije: retinopatije, nefropatije i neuropatije. Bolest malih krvnih sudova veoma otežava zarastanje kože, tako da se i sitne povrede mogu pretvoriti u teške infekcije ili rane koje ne mogu da zarastu. Dijabetična retinopatija može da dovede do slepila, nefropatija može dovesti do prestanka rada bubrega, a neuropatija do uništavanja nerava i nervnih završetaka i do gubitka osećaja dodira.
Akutne komplikacije najčešće uključuju laktatnu acidozu, odnosno prekomerno stvaranje mlečne kiseline u mišićima što može dovesti do nemogućnosti organizma da pravilno pretvara hranu u energiju. Još jedna akutna komplikacija je i dijabetička ketoacidoza – komplikacija koja se javlja usled prevelike proizvodnje kiselina u telu, snižava pH krvi i može izazvati opštu slabost, bolove u stomaku, prekomernu žeđ, ubrzano disanje, poremećaj svesti i „voćni“ zadah. Hiperosmolarna koma razvija se, po pravilu, kod starijih bolesnika sa dijabetesom tip 2 usled dehidratacije, diuretika, steroida ili drugih iscrpljujućih stanja pa dolazi do halucinacija, nejasnog govora, konvulzija i padanja u komu. Do hipoglikemijske kome dolazi kada je prenizak nivo glukoze u krvi – telo nastavlja da funkcioniše uprkos „izgladnjivanju“ ćelija do određenog nivoa kada se mozak „gasi“, jer ne može postići normalnu funkciju usled nedostatka glukoze.
HIPOGLIKEMIJE
Hipoglikemija je stanje organizma za koje je karakteristično izuzetno nizak nivo šećera (glukoze) u krvi koje može prouzrokovati simptome malaksalosti, opšte telesne slabosti, neuobičajenog ponašanja (često slično alkoholisanom stanju ili stanju pod uticajem opijata), zbunjenosti, snažnog umora, teškog disanja, pojačanog znojenja, drhtavice, gladi, razdražljivosti, blede kože i anksioznosti, ali izazvati i napade slične kao kod epilepsije, gubitak svesti, zamagljen vid i nemogućnost koncentracije na izvršavanje jednostavnih zadataka.
Hipoglikemija se može pojaviti nakon dugog perioda neunošenja hrane ili nakon obroka kada telo proizvodi više insulina nego što mu je potrebno. Ipak to nisu jedini mogući uzorci hipoglikemije, niti se ona isključivo pojavljuje kod osoba koje žive sa dijabetesom. Iako je mnogo ređa kod osoba koje nemaju dijabetes, može se pojaviti usled nuspojava određenih lekova, nakon preterane konzumacije alkohola kada se ugljenohidrati skladišteni u jetri istroše, kao posledica teških bolesti (npr. ciroza jetre, slabost bubrega, hepatitis i sl.) i kao posledica hormonalnih poremećaja hipofize ili nadbubrežnih žlezda.
Hipoglikemijski napadi mogu dovesti do kome, kao i do drugih komplikacija – zato je izuzetno važno reagovati što brže kako bi se izbegla trajna ili teška oštećenja mozga i ostalih sistemskih organa.
Hipoglikemijski napad rešava se podizanjem nivoa šećera (glukoze) u krvi, što se može postići na više načina koji zavise od stanja u kojem se osoba nalazi. Potrebno je odmah kontaktirati hitnu medicinsku službu kako bi profesionalni radnici mogli što pre stići i pružiti adekvatnu pomoć. U međuvremenu dok hitna medicinska pomoć ne stigne iako je osoba pri svesti i može gutati, pomoći će konzumiranje manjih namirnica bogatih šećerom – bomboni, kocke šećera, voćni sok, glukoza u tabletama ili čaša vode sa rastopljenom kašikom šećera. Ako osoba nije pri svesti, nikako se ne preporučuje hraniti je na silu jer može doći do gušenja. Važno je proveriti ima li osoba za koju sumnjate da ima hipoglikemijski napad dijabetes ili ne – osobe koje žive sa dijabetesom često su pripremljene za ovakve situacije te imaju karticu, oznaku ili neki drugi identifikator, kao i bombone, kocke šećera ili glukoze ili injekciju glukagona sa sobom. Glukagonske injekcije najčešće na spoljašnjem pakovanu imaju uputstvo za pravilno korišćenje, a praksa je da se injektira u nogu (kvadriceps) ili gluteus (mišić zadnjice).
Nakon primene bilo kog od načina pomoći važno je ostati sa osobom sve dok ne stigne hitna medicinska pomoć kako bi se izbegla mogućnost mogućih povreda i kako bi službenici hitne medicinske pomoći mogli dobiti što preciznije i detaljnije informacije o toku događaja i primieniti adekvatnu terapiju.