Stevan Stejić, lider u dijabetesu i jedan od osnivača udruženja Diaverzum iz Novog Sada, pasionirani je trkač.
14. aprila 2024. godine istrčao je ovogodišnji Ostroški polumaraton, prvi u bojama Maraton tima Dijabetološkog saveza Srbije. Za Dijabetološki savez Srbije podelio je svoje iskustvo.
“Za svakog trkača svaka trka je novi izazov, bilo da je trčite prvi put ili pokušavate da oborite rekord od prethodne godine.
Svaka trka predstavlja za mene nešto posebno, ali Ostroški polumaraton ili “trka za dušu”, kako je nazivaju, zauzima posebno mesto u mom srcu. Ove godine je održana po sedmi put.
Kako je ovo jedan od najtežih polumaratona u regionu, potrebno je baš dosta vremena i treninga za pripremu. Iako trčim već nekoliko godina unazad bez neke velike pauze (osim tokom Covida) svakako mi je bila potrebna posebna priprema. Start Ostroškog polumaratona je od Sabornog hrama u Nikšiću do Manastira Ostrog. Staza je poprilično zahtevna, ima puno uzbrdica i nizbrdica, ali je uvek završim sa osmehom na licu i prepun emocijama.
Posebno vodim računa o ishrani nekoliko dana pred trku.
Moramo obratiti pažnju na punjenje ugljenim hidratima, kako bismo napunili naše mišiće glikogenom. „Punjenje“ ugljenim hidratima je strategija čija je efikasnost dokazana za povećanje izdržljivosti sportista. Napomenuo bih da se glikogen skladišti u mišićima zajedno sa vodom. To znači da ako ste uspešno napunili depoe glikogena, bićete malo teži, zbog dodatne vode koju nosite. Puni depoi glikogena mogu dovesti do povećanja telesne težine za oko 2 kg. Ovo ne treba da nas brine pošto je povećanje težine privremeno i trajaće samo dok su depoi maksimalno puni.
Kako povećavam unos ugljenih hidrata tako i povećavam dozu insulina koju dajem.
Strogo vodim računa o tome da mi doručak bude 2-3 sata pre početka trke. Tada svesno dajem manju dozu insulina zbog napora koji me čeka i startujem trku sa glikemijom nikako većom od 11 mmol/l. Pošto nemam senzor, a iskustva imam, trčim na osećaj dok ne osetim prvi blaži oblik hipoglikemije. Odmah uzimam gel koji nosim sa sobom i krećem sa hidriranjem. Unos tečnosti tokom trke je jako bitan kako ne bi došlo do dehidracije. Prvi znaci dehidracije su urin tamne boje, kao i bele mrlje na majici – to znači da ste izgubili veliku količinu soli iz organizma.
Sada, sa pretrčanih preko 6000 km, preko 20 polumaratona i skromna 3 maratona ne planiram da prestanem da trčim.
Imam veliku želju da istrčim i ultramaraton i da svojim primerom pokažem kako osobe sa dijabetesom mogu apsolutno sve! Mnogi me pitaju: “Zašto trčiš kada nećeš biti prvi?” Ja im uvek sa osmehom odgovorim: “Ja sam za sebe, kada prođem cilj, uvek PRVI!”
