Višedecenijska zabluda o masnoj hrani koju su lansirali Amerikacni a generacije medicinara u?ile kao pesmicu
Slušaju?i lekare i medije, iz jelovnika smo potpuno izbacili masti, a odrasli i deca su postajali sve deblji. što su društva na zapadu razvijenija, stresnija i bogatija, kampanja protiv holesterola je u njima bila bu?nija. Vremenom, me?utim, masti u ishrani mesto „glavnog krivca” sve više ustupaju drugim faktorima rizika za razvoj sr?anih oboljenja. Sada su prvi na optuženi?koj klupi ugljeni hidrati, dakle brza i neredovna ishrana, nekretanje, sede?i stil života, hroni?ni stres, zaga?en vazduh… Nedavno je u ameri?kim medijima objavljena vrlo zanimljiva hronologija nastanka jednog vrlo ozbiljnog, mogu?e pogrešnog, konsenzusa nau?nika koji su masnu hranu proglasili za hranu koja deblja i ne valja. Geri Taubs u knjizi „Dobre kalorije, loše kalorije” upustio se u razotkrivanje mitova o dijetama, tvrde?i da hipoteza po kojoj masni, hranljivi sastojci skra?uju život po?iva na sumnjivim i nepotpunim podacima. Taubs tvrdi da je sve rezultat efekta informacione kaskade: bilo je dovoljno da jedan medicinski autoritet nešto proglasi za nau?no, nepobitno ta?no, da bi svi drugi odobravali. Tako je masna hrana anatemisana, a ova se tvrdnja ugradila i u ?uvenu piramidu ishrane, još 1964. godine u kojoj su masti u samom vrhu, dakle treba ih jesti u veoma malim koli?inama. To je narednih decenija odredilo ton medijskog pokrivanja ove teme, a teorija da je masno loše postala je javna mudrost. Zapadnjaci, a naro?ito Amerikanci sve snage usmerili su na izbacivanje masti iz ishrane, jer to, tvrdili su, smanjuje rizik od dobijanja infarkta i sr?anih bolesti, ali zdravlje nacije se nije popravljalo. Infarkt je poga?ao i mršave i debele, i one koji ne jedu ništa osim salatica i one koji dan po?inju ?uvenim ameri?kim doru?kom: slasnom slaninom i jajima. Na jednom nau?nom skupu prošle nedelje, naši lekari razli?itih specijalnosti gostili su se baš onako, doma?inski, ne broje?i kalorije, a na novinarsku zbunjenost su odgovorili da pri?a da masno nije zdravo apsolutno nikada nije dokazana, ve? da je sve stvar genetike i produženog životnog veka.
Ovakva tvrdnja apsolutno se poklapa sa onim što se ovih dana pojavljuje u ameri?kim medijima: prvo, tradicionalne dijete su mršave, ispoš?ene, a ne postižu cilj, a, drugo, nema danas nove epidemije sr?anih bolesti, ve? ljudi žive duže i naravno da onda pose?uju više lekara, koji im dijagnosticiraju bolesti srca. Nevolja je bila što velikim autoritetima, prvo lekaru koji je, izme?u ostalih, osmislio i obroke za ameri?ku vojsku još u Drugom svetskom ratu, ?uvenom Enselu Kejsu, a posle 1988. godine, a ni dr Evertu Kupu, glavnom lekaru SAD (nešto kao ministar zdravlja kod nas) niko nije hteo da suprotstavi mišljenje da masna ishrana možda i nije tako „crna”. štaviše, mišljenje svih lekara koji su rekli da tako nešto nikada nije dokazano zanemareno je i opstala je samo škola koja je tvrdila da je masno loše i ?uvena „piramida zdrave ishrane” koju su generacije medicinara u?ile kao pesmicu.
Naš stru?njak za probleme ishrane zdravih i bolesnik ljudi, doktorka Jagoda Jorga, profesor na Medicinskom fakultetu, povodom ovih tvrdnji kaže da su Amerikanci u me?uvremenu zaista uradili nekoliko drugih i druga?ijih piramida ishrane, jer mnogi su se pogledi na to šta je zdravo, šta dobro za srce i zdravlje menjali.
– Kada je napravljena piramida ishrane kojom je preporu?eno da se smanji iznos masti, udvostru?io se unos še?era. Me?utim, Amerikanci su stavili pod kontrolu epidemiologiju kardiovaskularnih bolesti i infarkta i to raznoraznim merama – od preporuke o redovnoj fizi?koj aktivnosti do zabrane pušenja. ?injenica je, me?utim, da u me?uvremenu nije prepoznat faktor rizika – gojaznost, jer je rastao unos še?era preko slatkih napitaka i grickalica, da bi 1998. godine najzad gojaznost bila definisana kao faktor rizika – objašnjava naša sagovornica.
Doktorka Jorga ponovo naglašava da gojaznost nije rezultat unosa masne hrane nego viška kalorija bilo kog porekla, pre svega še?era, makar to bilo i od 10 kilograma lubenice. Ozbiljni eksperti, dodaje dr Jorga, svesni su da problem ne rešava smanjenje masno?a u ishrani, nego promena stila života. Postignut je konsenzus o tome koliko je še?er krivac za gojaznost, ali razni lobiji i agresivne reklame ?ine svoje.
Svojevremeno, doktorka Jorga je postala poznata po tome što je na naš jelovnik vratila svinjsku mast i kajmak za koje je rekla da su bolji od margarina. Svinjska mast je bila gotovo anatemisana iz naših života, donedavno najstrože zabranjena u preporukama za zdrav život.
– Bitne su koli?ine, a ne vrste masti. Sve vrste masno?a imaju svoje mesto u našoj ishrani, ali svaka u razli?itim koli?inama i nikako onako kako smo to nekada ranije imali obi?aj da koristimo. Danas zasi?ene životinjske masti imaju svoje dozvoljeno, pa ?ak i preporu?ljivo mesto u ishrani. Isto kao što treba da koristimo i suncokretovo ulje ili maslinovo ulje, obavezno bar u salati. Greše i osobe koje su se potpuno preorijentisale na maslinovo ulje, ne mare?i za koli?ine koje koriste, a zaboravljaju?i da maslinovo ulje vrlo kalori?no – kaže doktorka Jorga, a na komentare svojih kolega da klju?nu tajnu krije genetika, a ne ono što jedemo, odgovara da genetika nije naša sudbina, ve? samo sklonost, pa da li ?emo živeti dugo i zdravo, ipak, u velikoj meri zavisi i od toga koliko vodimo ra?una o glavnim faktorima rizika.
[Politika, 16.10.2007]