Studenti koji svaki dan piju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje
Nakon što su iz školskih automata u ameri?kim državnim obrazovnim ustanovama proterali bezalkoholne gazirane napitke, koji su se našli me?u prvooptuženima za nastanak epidemije gojaznosti na ameri?kom kontinentu, zaštitnici prava pacijenata sada vode bitku za zabranu prodaje sportskih pi?a kao što su „gatorejd” i „pauerejd”. Analiziraju?i sadržaj ovih energetskih napitaka, stru?njaci Univerziteta u Kaliforniji ustanovili su da sportska pi?a nisu toliko zdrava koliko proizvo?a?i tvrde – jedna boca pi?a „gatorejd” sadrži 75 kalorija, 21 gram še?era i 165 miligrama natrijuma. Njihova studija tako?e je pokazala da studenti koji svaki dan konzumiraju jednu limenku sportskih pi?a dobijaju šest kilograma godišnje, a višak natrijuma, kojim obiluju sportski napici, uzrokuje nastanak povišenog krvnog pritiska kod mladih ljudi.
Dr Sergej Ostoji?, specijalista medicine sporta i profesor Fakulteta za sport iz Novog Sada i Sportske akademije u Beogradu, isti?e da energetska pi?a, koja se u reklamnim spotovima promovišu kao prirodni i zdravi napici „koji obnavljaju potrošenu snagu ili pove?avaju koncentraciju i izdržljivost”, mogu biti prave energetske bombe, jer sadrže koli?inu kalorija koja odgovara par?etu torte ili ?okolade.
„Energetski napici predstavljaju šarolik spektar te?nosti bogatih energetskim materijama, uglavnom ugljenim hidratima i primarno su namenjeni obnovi energije potrošene tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, vežbanja ili sporta. Oni su široko koriš?eni u sportskoj ishrani jer spre?avaju pojavu hipoglikemije, dehidrataciju i odlažu pojavu zamora. U širem smislu, energetskim napicima pripadaju vo?ni sokovi, razli?iti zasla?eni gazirani napici i rehidraciono-energetski rastvori. Zajedni?ki imenitelj svih energetskih napitaka jeste prisustvo ugljenih hidrata, veoma razli?ite vrste i koli?ine”, isti?e dr Ostoji?.
Interesovanje za efekte energetskih napitaka poraslo je sa epidemijom gojaznosti širom razvijenog sveta. Epidemiološke studije svedo?e da u Sjedinjenim Ameri?kim Državama, Velikoj Britaniji i Gr?koj broj osoba sa viškom masnog tkiva premašuje 40 odsto, a procenat gojazne školske dece i adolescenata višestruko je ve?i nego pre dvadesetak godina. Glavni razlozi za takvu eksploziju gojaznosti su sve manji stepen fizi?ke aktivnosti i porast energetskog unosa, s druge strane, objašnjava naš sagovornik.
„Prekomerno konzumiranje energetskih napitaka u formi popularnih ′kola′ pi?a i vo?nih sokova, koje je posebno prisutno kod najmla?e populacije, jedan je od mogu?ih razloga ove epidemije. Iako deca i njihovi roditelji ne smatraju da su sokovi izvor viška kalorija u svakodnevnoj ishrani, analize pokazuju da jedna ?aše napitka bogatog uglavnom prostim še?erima sadrži više od 250 kalorija”, naglašava dr Sergej Ostoji?.
Naš sagovornik podse?a da jedna u nizu mera koje preduzimaju mnoge zemlje u borbi protiv gojaznosti jeste restrikcija u reklamiranju i prodaji napitaka bogatih kalorijama me?u školskom decom i adolescentima. Velika Britanija je me?u prvima ograni?ila prodaju visokokalorijskih namirnica i napitaka u blizini škola, a preporuka da se dva kilometra oko školskih objekata ne nalaze prodavnice u kojima se prodaju energetski bogati proizvodi striktno se poštuje.
„Ako je unos energetskog napitka zaista neophodan, posebno kod osoba izloženih pove?anom naprezanju, potrebno je napraviti pravilan izbor te?nosti koju konzumiramo. Energetski napitak, ?ije se uzimanje preporu?uje isklju?ivo pre, tokom i nakon aktivnosti, trebalo bi da se unosi u kratkim intervalima (svakih 15-20 minuta) i malim koli?inama (oko litar za sat aktivnosti). Preporuka je da ovaj napitak sadrži malo ugljenih hidrata (pet-osam odsto) i esencijalnih minerala (natrijum, hloridi, kalijum, magnezijum). Osobe kojima nije potrebna nadoknada potrošene energije trebalo bi da že? ugase mineralnom negaziranom vodom i da izbegavaju unos vo?nih, gaziranih ili zasla?enih napitaka”, preporu?uje dr Sergej Ostoji?.
On napominje da poseban zdravstveni rizik predstavlja unos takozvane pseudoenergetskih napitaka koji, pored ugljenih hidrata, sadrže i ekstrakt guarane bogat kofeinom. Ova pi?a veoma su popularna me?u adolescentima i ona su postala integralni segment moderne pop-kulture. Me?utim, s medicinske ta?ke gledišta, pseudoenergetski napici ne predstavljaju optimalan na?in za nadoknadu potrošene energije i obnovu telesnih te?nosti, jer sadrže neadekvatne koli?ine ugljenih hidrata, dok kofein izaziva snažan diuretski efekat i otežava nadoknadu izgubljene telesne vode. Osim toga, prekomeran unos pseudoenergetskih napitaka ?esto dovodi do poreme?aja regularnog sr?anog ritma, nesanice, anksioznosti, vrtoglavice, ose?aja iscrpljenosti i gubitka svesti.
[Politika, 06.11.2007.].