Broj gojaznih u svetu prvi put nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Stoga se može govoriti o svetskoj epidemiji gojaznosti, koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti po?ela je me?unarodna konferencija o gojaznosti, s ciljem prou?avanja svih mogu?nosti prevencije i zaustavljanja narastaju?eg problema gojaznosti u Srbiji.
Svaki drugi stanovnik Srbije je prekomerno uhranjen, a petina stanovništva je klini?ki gojazna. Bitan faktor je siromaštvo, koje name?e ishranu s više brašna, krompira, mesa, odnosno hranu koja pruža ose?aj sitosti i goji, ali je važno i to što je primetna popularizacija brze hrane.
"Gojaznost je pandemija koja je tu i koja ?e ostati. I ako se odreknemo bureka i tulumbi, prženica sa slaninom, brza hrana je, nažalost, sve prisutnija, a i jedno i drugo vodi istom rezultatu, gojaznosti", kaže Bogdan ?Ѭêuri?i?, akademik i dekan Medicinskog fakulteta.
Sli?no je i u ostalim zemljama tranzicije jer izmenjen na?in života u novom sistemu koji nastupa name?e nove navike u ishrani, kaže akademkinja Veselinka šuši?.
"U izmenjenim uslovima života, ekonomskim, socijalnim, stresogenim, naravno i da je refleks uzimanja hrane izmenjen, nažalost, uvek u pravcu viška. Hrana je stari, poznat sedativ", kaže ona.
U okviru Svetske zdravstvene organizacije krajem 2006. doneta je Evropska povelja o borbi protiv gojaznosti.
"Mi zaista poslednjih godinu dana intenzivno, kroz Nacionalnu komisiju za suprotstavljanje gojaznosti, pripremamo teren da u 2008. osmislimo zna?ajan nacionalni plan koji bi se oslonio na Evropsku strategiju", kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljevi?.
Nužno je da i Srbija u 2008. dobije jasan i dugoro?an nacionalni program za borbu protiv gojaznosti, a istovremeno i za borbu protiv malignih bolesti prevencijom i ranim otkrivanjem.
[B92, 16.11.2007]
MILOSAVLJEVI?: ZA BORBU SA GOJAZNOš?U – NORDIJSKI MODEL
Problem gojaznosti je panevropski i može se rešiti koriš?enjem modela koga primenjuju nordijske zemlje, naro?ito Finska koja je za 40 godina uspela da potpuno preokrene zdravstvenu sliku nacije, rekao je ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljevi?.
Na otvaranju Me?unarodne konferencije o gojaznosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, on je izjavio da prevencija mnogih bolesti uklju?uje izbegavanje rizi?nih faktora ponašanja, me?u kojima su gojaznost, pušenje, unošenja prekomerne koli?ine alkohola.
'Ozbiljnim preventivnim aktivnostima i promenom ponašanja gra?ana u dužem vremenskom periodu može se posti?i ono što je naš zajedni?ki cilj, a to je bolje zdravlje gra?ana Srbije, njegovo o?uvanje i unapre?enje', kazao je Milosavljevi?.
On je rekao da je tokom proteklih meseci uradjena situaciona analiza koja ukazuje na to da polovina stanovništva Srbije ima problem sa prekomernom težinom i najavio da ?e tokom 2008. biti formulisan nacionalni program za suzbijanje gojaznosti.
Predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, upozorio je da, prema podacima Ministarstva zdravlja, trenutno u Srbiji ima 18,3 odsto gojaznih i 36,2 odsto osoba sa prekomernom telesnom težinom, što zna?i da više od polovine populacije ima problem sa telesnom težinom.
Prema njegovim re?ima, pandemija gojaznosti koja je u svetu po?ela 80-ih godina prošlog veka postala je vode?i zdravstveni problem, kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u tranziciji.
Hajdin je ukazao da posebno zabrinjava rastu?a prevalenca gojaznosti me?u decom i adolescentima, što nagoveštava pogoršanje trendova porasta gojaznosti u budu?nosti.
'Komorbiditeti koji se pojavljuju udruženi sa gojaznoš?u o?igledno pokazuje da ta bolest predstavlja zna?ajno optere?enje za zdravstveni i ekonomski sistem svake zemlje, uklju?uju?i i Srbiju', istakao je akademik Hajdin.
[RTS, 15.11.2007]