U odnosu na evropski prosek od 76 za muškarce, odnosno 82 godine za žene, ovi podaci izgledaju porazno. Glavni krivac za ovako loš rezultat je visoka u?estalost umiranja (mortalitet) od kardiovaskularnih bolesti. Razvoj oboljenja srca i krvnih sudova po?inje još u najranijem uzrastu, naro?ito u tzv. obezogenom okruženju, gde na?in života i ishrane najviše uti?u na pojavu gojaznosti. Najradikalniji je primer morbidno gojaznog dvogodišnjeg de?aka, koji je pokazivao po?etne simptome kardiovaskularnog oboljenja.
Gojaznost kod dece je u porastu širom sveta, pa tako i u Ma?arskoj. Prevalencija gojaznih u ovoj zemlji iznosi izme?u 9 i 19 odsto, u zavisnosti od uzrasta i pola. To zna?i da se ova prevalencija u nekim kategorijama duplirala, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka. Promene u stilu života Ma?ara su glavni uzrok za ovu pojavu, tvrdi se u najnovijem istraživanju kompanije Minerva.
Ovu tvrdnju ilustruju slede?i podaci:
Promene životnog stila u Ma?arskoj od 1987. do 2000. godine: aktivnost 1987. godine / 2000. godine
- gledanje televizije 35-45 minuta dnevno / 69-84 minuta dnevno
- broj redovnih obroka na dan 4-5 / 2-3
- ?asovi fizi?kog vaspitanja, nedeljno 3-5 / 2
- fizi?ka aktivnost van škole, nedeljno 3-3,8 ?asova / 1-1,5 ?asova
Gojaznost kod dece može se prevenirati sistematskom akcijom unutar porodice, obrazovnog sistema, vlade države, prehrambene industrije, medija i društva u celini. Prevenciju treba zapo?eti još tokom intrauterinog života, i nastaviti tokom ?itavog detinjstva i adolescencije.
Statistika upozorava da se broj morbidno gojaznih ljudi u svetu pove?ava stabilno i dramati?no brzo. Prema podacima epidemiološke službe Centra za kontrolu bolesti (CDC), procenat gojazne dece izme?u dve i pet godina starosti je dupliran od 1980. godine, a u grupi dece izme?u šest i 19 godina taj procenat je utrostru?en! Stru?njaci preporu?uju pet osnovnih koraka u prevenciji ovog problema:
- ograni?avanje ili eliminisanje slatkih napitaka (sokovi sa še?erom, energetska pi?a, zasla?eni mle?ni napici),
- ograni?avanje obroka „brze hrane” iz pekara i restorana na najviše jedan nedeljno,
- ograni?avanje vremena koje deca provode uz TV i ra?unar na najviše dva sata dnevno,
- stimulisanje dece da ve?eraju s barem jednim roditeljem najmanje tri ve?eri u toku nedelje i
- stimulisanje dece da provode barem 30 minuta u uobi?ajenim fizi?kim aktivnostima (šetnja, sportske igre s prijateljima, ?asovi fizi?kog vaspitanja u školi).
Ni Srbija nije pošte?ena ovog trenda. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboli?ke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje populacije. Prema poslednjim istraživanjima, ?iji su rezultati objavljeni 2000. godine, više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54 %) ima problem prekomerne uhranjenosti – 36,7 % je predgojazno, a 17,3 % gojazno. Najviše gojaznih je u Vojvodini (58,5%). Prose?na vrednost indeksa telesne mase (ITM, BMI) u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26 +/- 4,74 kg/m2. Ovaj indeks je nešto ve?i u ruralnim nego u urbanim sredinama.
Nau?nici sa Univerziteta u Ilinoju zapo?eli su projekat korekcije ukusa dijetalnim napicima, kako bi ih u?inili privla?nijim i pove?ali njihovu potrošnju. Sve to u sklopu borbe protiv pandemije gojaznosti. Mnogi ljudi znaju da put do zdrave kilaže vodi preko smanjenja unetih kalorija, ali jednostavno nisu spremni da žrtvuju ukusne napitke zarad niskokalori?nih „bu?kuriša" ?udnog ukusa. Druga?ijem ukusu dijetalnih sokova doprinose vešta?ki zasla?iva?i, ali i ose?aj koga formiraju osetljivi receptori u našoj usnoj duplji. Naša ?ula, naime nepogrešivo prepoznaju nedostatak bogatog ukusa viskoznog kukuruznog sirupa, koga nema u dijetalnim napicima. Kako zavarati perfektan reometar (laboratorijski instrument kojim se meri viskoznost, odnosno gustina te?nosti) u našim ustima? Nauka još nema pravi odgovor, ali najvažniji korak – identifikacija problema – definitivno je na?injen.
[Poslovna žena, 23.05.2008.]