Lekari, advokati, inženjeri u Srbiji uglavnom se ne osiguravaju, jer zakonski ne moraju, a sudski ne ispaštaju ni kad po?ine ozbiljne profesionalne greške.
Osiguranje od profesionalne odgovornosti u Srbiji je tek u povoju, a u svetu ve? godinama pružaju zaštitu profesionalcima – lekarima, advokatima, arhitektima, novinarima, knjigovo?ama, revizorima i drugima – od profesionalnih grešaka. Stru?njaci kažu da je razlog za to što takva dobra poslovna praksa nije zaživela na ovim prostorima nepotpuna zakonska regulativa u osiguranju, a potom i to što se u Srbiji propusti i dalje sudski ne kažnjavaju.
Gotovo sve osiguravaju?e ku?e u Srbiji, koje u ponudi imaju ovaj proizvod, slažu se da ova kompleksna oblast osiguranja nije dovoljno definisana Zakonom o osiguranju. U „Delta ?Ѭêenerali" osiguranju kažu da odgovornost svake profesije mora biti regulisana zakonskom regulativom za svaku delatnost, kao na primer Zakonom o advokaturi.
– ?esto se misli da nema ugovaranja ove vrste osiguranja, jer nema dovoljne ponude proizvoda. Situacija je upravo suprotna, nema tražnje. Kada prvi advokat bude u Srbiji izgubio sve što ima zbog svoje profesionalne greške, svi ?e tražiti osiguranje. U svim zemljama u EU osiguranje od profesionalne odgovornosti je vrlo rasprostranjeno, pretežno zbog velikog broja obaveznih osiguranja – kaže Zlata Dimi? iz službe za razvoj proizvoda u „Delta ?Ѭêeneraliju" i dodaje da su me?u klijentima koji su se osigurali od profesionalne odgovornosti u ovoj kompaniji do sada pripadnici advokatske, lekarske i finansijske branše. Kod njih je premija 3.950 evra za advokatsku kancelariju koja ima godišnji prihod ve?i od 608.000 evra, sa maksimalnom obavezom osigurava?a 50.000 evra po jednom štetnom doga?aju i 150.000 evra ukupno za period trajanja osiguranja.
U „Dunav osiguranju" kažu da Zakon definiše ovu oblast osiguranja samo u delu koji se odnosi na društva za posredovanje u osiguranju, kojima je propisana obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti.
– Ova vrsta osiguranja ?e biti zastupljenija u praksi kada se pove?a svest ljudi da štetu koju su pretrpeli mogu da naplate u sudskom postupku, kada sudovi budu krenuli ozbiljno nov?ano da kažnjavaju odre?ene prestupe, a posebno ?e biti zastupljeno u praksi kada pojedine profesije budu zakonom imale obavezu da se osiguraju. U EU su kazne za prestupe velike, pa se više isplati zaklju?enje osiguranja, nego pla?anje prekršaja i grešaka u radu – kaže Dragan Miloševi?, direktor sektora za prodaju strateškim klijentima u „Dunav osiguranju", ku?i koja osigurava i lekare Instituta za majku i dete, KBC „Zvezdara" i Opšte bolnica i Doma zdravlja u Zrenjaninu, kao i desetak privatnih klinika. Kod njih je premija osiguranja lekara deset ili 30 hiljada evra (li?no ili u okviru ustanove) po osiguranom slu?aju, odnosno od 40 do 120 hiljada za godinu dana.
U švajcarskom osiguranju „Bazler", koje je na srpsko tržište došlo sa osiguranjem od profesionalne odgovornosti lekara i medicinskog osoblja kao glavnim proizvodom, kažu da u svetu lekari u operacionu salu ni ne ulaze bez osiguranja.
– Greška ne mora da bude posledica ne?ijeg neznanja ili želje da se to dogodi, ve? je jednostavno vrsta posla kojim se naši klijenti bave takva da mogu?nost štete nije isklju?ena i teško ju je predvideti, a lekari ne žele o tome da razmišljaju, ve? da se bave svojim poslom – kaže Vladimir Medan, direktor „Bazler osiguranja" u Srbiji.
Osiguranje u inostranstvu
Zbog lošeg pravnog regulisanja osiguranja od profesionalne odgovornosti, neki profesionalci iz raznih oblasti su prinu?eni da se od mogu?e greške u svom poslu osiguraju u inostranstvu.
– Kada neke vrste osiguranja nema u ponudi doma?ih osiguravaju?ih ku?a i kada nije regulisana u Zakonu o osiguranju i ne može da se zaklju?i u Srbiji, onda je sasvim legalno da se zaklju?i u inostranstvu. Osiguranik i osigurava? sklapaju ugovor o tome koju vrstu pokri?a žele po kom zakonu, u kom vremenskom periodu, a osiguranje se može zaklju?iti i retroaktivno – objašnjava Slobodan Jovanovi?, ?lan UO Udruženja za pravo osiguranje Srbije.
[emportal, 09. jun 2008.]