Procena je da u Srbiji ima preko dva miliona stanovnika sa hipertenzijom. Visok pritisak ima sve ve?i broj mladih, zapravo dece iz osnovnih i srednjih škola
?etrdesetogodišnjak koji radi za stranu kompaniju i ima odli?nu platu stalno svom kardiologu postavlja pitanje: kako su mu vrednosti krvnog pritiska dok je na poslu visoke, a sasvim normalne dok je na odmoru. ?ovek je primetio i da mu se pritisak „ska?e” ili „pada” i u toku dana: od bu?enja i tokom boravka na poslu krvni pritisak je visok, kako do?e ku?i – sve u redu!
Njegov kardiolog je iskusnim lekarima – ekspertima i profesorima na Medicinskom fakultetu, koji su vodili „radionicu” o nedoumicama i dilemama u le?enju hipertenzije, postavio pitanje kako da le?i ovog svog pacijenta, koji, nažalost nije jedini.
Odgovor je bio jednoglasan: sedativima.
Docent dr Vesna Stojanov, kardiolog i inicijator ovog skupa, ?iji je organizator farmaceutska kompanija „Berlin–Hemi”, objasnila je da se sve više izdvaja posebna grupa poreme?aja krvnog pritiska, tzv. radno zavisna hipertenzija, naro?ito prisutna kod muškaraca u ?ak 62 procenta.
– Stres na poslu, naro?ito neizvesne situacije tipa da li ?u zadržati ili izgubiti posao izdvojili su grupu pacijenata kod kojih krvni pritisak poraste odlaskom na posao, a vrednosti se vra?aju na normalu po povratku sa posla. Naravno, idealno bi bilo takvim osobama savetovati da promene posao, sredinu, da promene šefa, ali malo je onih koji to mogu i da urade. Zato su lekovi broj jedan za ovu kategoriju pacijenata anksiolitici (lekovi za smanjenje teskobe, uznemirenosti, strepnje, anksioznosti), uz antihipertenzive bez dvadeset?etvoro?asovnog dejstva – odgovorila je doktorka Stojanov.
Skup na kojem se ?ulo mnogo prakti?nih saveta bio je prilika da se još jednom ponovi koliko je važno pravilno meriti vrednosti krvnog pritiska i spre?iti takozvana „hipertenzija belog mantila” – skok pritiska kada se ?ovek u ambulanti istraumira od lekara i samog ?ina merenja, pa vrednosti nisu prave, a proglasi se za bolesno stanje i prepišu lekovi, iako se problem može rešiti uz malo promena u ishrani i uz više fizi?ke aktivnosti.
–Lekari su ?esto u žurbi, a pravilno merenje podrazumeva da se u ambulanti pritisak meri uvek tri puta u rasponu od pet minuta, na obe ruke, a da se zatim utvrdi srednja vrednost. Kod osoba koje se žale na iznenadne vrtoglavice ili nesvestice pri ustajanju, mahom su to stariji, pritisak treba izmeriti u stoje?em stavu. Osim merenja važno je pitati pacijenta kada je prvi put osetio simptome, da li pije neke lekove– rekla je doktorka Stojanov.
Samomerenje pritiska aparatima koje pacijenti imaju kod ku?e ume da donese, kako je re?eno na skupu, ponekad više štete od koristi: ?ovek izmeri sebi pritisak, ako su vrednosti povišene – uzme lek, ako nisu – sam sebi odredi da može da presko?i terapiju.
U Srbiji, iako nema precizne statistiku, procena je da ima preko dva miliona stanovnika sa hipertenzijom. Doktorka Stojanov naro?ito upozorava na ?injenicu da visok pritisak ima sve ve?i broj mladih, zapravo dece iz osnovnih i srednjih škola.
– Kod dece je najve?i problem fizi?ka neaktivnost i mnogo sati provedenih pred kompjuterom ili TV. Ako se mladi bave fizi?kom aktivnoš?u, onda je to naj?eš?e odlazak u teretanu, pri ?emu pre polaska nije konsultovan lekar, niti tamo postoji trener koji prati vežbanje. Onda podizanje tegova negativno deluje na krvni pritisak i mladi dobijaju hipertenziju – upozorila je ona.
Docent dr Milan Petakov iz Instituta za poreme?aje metabolizma, dijabetes i endokrinologiju KCS, objasnio je zna?aj prepoznavanja endokrinoloških problema, koji su uzrok pojave hipertenzije, jer tada je važnije le?iti endokrinološki poreme?aj nego pacijentu davati lekove za snižavanje pritiska koji mu ne pomažu. Dr Petakov je lekarima u domu zdravlja savetovao da pacijente sa visokim pritiskom za koje sumnjaju da je uzrok tome neki endokrinološki poreme?aj, pošalju na jednostavan laboratorijski test hormona aldosterona u krvi, pa ako su vrednosti ve?e od 30 – sledi uput za endokrinološku kliniku.
[Politika, 09/06/2008.].