Mediteranska hrana ?uva srce
Vreme je da promenite svoje prehrambene navike
Mediteranski na?in ishrane zaista ?uva vaše zdravlje. Ukoliko želite da promenite nešto u svojim prehrambenim navikama, sada je pravo vreme da pre?ete na mediteransku ishranu.
šta je mediteranska ishrana
Razli?ito povr?e, uglavnom bareno, lagano meso, riba i piletina i mnogo za?ina ?ini osnovu mediteranske ishrane. Re? je o hrani koja se pravi sa minimalnim procentom ulja, sve se kuva na maslinovom ulju. Za?ini su veoma bitan momenat mediteranske kuhinje – lovor, žalfija, ruzmarin i lavanda ?e se na?i u skoro svakom jelu. Kad govorimo o mediteranskom na?inu ishrane, postoji pet glavnih razloga zašto bi trebalo da to i sami probate.
Mršavljenje i zdravo održavanje težine
Sve više ljudi širom sveta spada me?u one koji imaju problema sa prekomernom težinom i gojaznoš?u. Posledica je da mnogi traže delotvoran i zdrav na?in ishrane koji ?e dovesti njihovu težinu u granicu normale, kako iz zdravstvenih razloga, tako i zbog lepote. Mediteranska kuhinja se pokazala vrlo delotvorna za zdravo mršavljenje. Osim toga, mediteranska kuhinja je izuzetno delotvoran na?in održavanja idealne težine i zdravlja.
Antioksidanti i starenje
Mediteranska kuhinja je prepuna hrane koja je bogata antioksidantima. To uklju?uje lisnato, tamnozeleno povr?e, kao i odre?ene vrste ribe. Antioksidanti dokazano usporavaju proces starenja. Prema tome, antioksidanti su se pokazali vrlo delotvornim kod spre?avanja propadanja organa i kože. Konzumiranje hrane koja je bogata antioksidantima produžuje život kod žena i muškaraca.
Metaboli?ki sindrom
Metaboli?ki sindrom je bolest kod koje se, izme?u ostalog, javlja povišeni krvni pritisak i dijabetes tipa II. Ve?ina stru?njaka veruje da ishrana igra bitnu ulogu kod smanjenja verovatno?e pojave ove bolesti kod ljudi koji spadaju u rizi?nu grupu. Medicinski stru?njaci koji su istraživali uzroke i simptome metaboli?kog sindroma su se složili da je mediteranski na?in ishrane idealan za prevenciju i kontrolu te bolesti.
Sr?ane bolesti
Mnogobrojna istraživanja iz razli?itih zemalja došla su do istog zaklju?ka: prihvatanje mediteranskog na?ina ishrane smanjuje u?estalost sr?anih bolesti. Analize u?estalosti obolevanja od sr?anih bolesti kod mediteranskih naroda pokazuju da ta ishrana može da smanji pojavu sr?anih bolesti kod žena za 25 do 40%.
Povišeni pritisak
Nedavna nau?na istraživanja su prou?avala pove?anje problema sa povišenim krvnim pritiskom me?u ženama. Nau?nici to pripisuju mnogim promenama koje su se dogodile u njihovim životima ukju?uju?i:
– ve?i broj zaposlenih žena
– pove?anje broja žena koje uz puno radno vreme odgajaju decu
– odabir hrane i pi?a u 21. veku.
Istraživanja koja se sprovode ve? 20 godina u desetak zemalja pokazuju da je mediteranska ishrana delotvorna u borbi protiv visokog krvnog pritiska. Budu?i da je mediteranska kuhinja bogata vo?em, povr?em, celovitim žitaricama i zato jer sadrži malo zasi?enih masti, ve?ina nutricionista i drugih eksperata smatra da se ovakvim na?inom ishrane može smanjiti povišeni krvni pritisak. Mediteranska kuhinja u kombinaciji sa redovnom fizi?kom aktivnoš?u pokazala je zapažene rezultate kod smanjenja pritiska me?u ženama srednje dobi.
[Blic, 14.06.2008.]
Piramida mediteranske ishrane
španska vlada, uverena da je ono što zovu mediteranskom kuhinjom tako dobro i zdravo da ga treba promovisati širom sveta, pokrenula je zajedno sa Italijom, Gr?kom i Marokom, akciju da ubedi Unesko da mediteransku ishranu stavi na listu svetskog nasle?a.
Gojaznost i u mediteranskim zemljama
Iako se ne preporu?uje veliki unos mesa, u španskoj verziji mediteranske kuhinje tanjiri su puni mesa, a favoriti na meniju su pržene svinjske krmenadle, gove?i biftek ili pile?e grudi, obi?no servirani s prženim krompirima i garnirani salatom. A riba se ?eš?e služi pržena nego kuvana. Zato i španija bije bitku sa gojaznoš?u.
šta zameniti ?im
Mada definisati mediteransku kuhinju nije lako jer je ?ine i kebab u Turskoj, kus-kus u Maroku i usoljeni bakalar u španiji, poznato je da je bazirana na onoj sa Krita, iz Gr?ke i južne Italije iz 60-tih godina XX veka. Oldvejs i druge organizacije promovišu mediteranski na?in ishrane isti?u?i da je bogat maslinovim uljem umesto buterom, da podrazumeva dosta povr?a, neprera?enih cerealija, ribu, malu koli?inu mle?nih proizvoda.
Jedite polako i ne grickajte izme?u obroka
Italijani obi?no jedu polako, manje koli?ine i duže žva?u. Izme?u obroka ne grickaju ništa. Važno je i da namirnice budu sveže, kao i da se obroci uzimaju u isto vreme.
[24 sata, 10.06.2008.]