Direktori domova zdravlja dobi?e uskoro dopis Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, sa spiskovima lekara koji su, umesto da pacijentima propišu lekove koji se u celosti izdaju o trošku osiguranja, propisivali skuplju terapiju, onu za koju se pla?a procentualna participacija.
Istovremeno, RZZO ?e zatražiti da lekari prilikom propisivanja terapije, pacijenta uvek obaveste da na pozitivnoj listi postoji lek, koji mogu da dobiju bez doplate, a da skuplje lekove sa procentualnom participacijom, propisuju samo na zahtev pacijenta.
Ovaj dopis na adrese svih 157 domova zdravlja u Srbiji, RZZO šalje posle rezultata analize potrošnje lekova, koji su pokazali da su pacijenti u prva ?etiri meseca platili 150 miliona dinara za procentualnu participaciju na skuplje medikamente.
– Naša je dužnost da obavestimo pacijenta koji je lek za njega najdelotvorniji, a ne koji je najjeftiniji – kaže dr Nevena Dimitrijevi?, lekar u Domu zdravlja "Voždovac" i portparol Sindikata lekara i farmaceuta. – Isklju?ivo je odluka pacijenta da li ?e da doplati skuplji i efikasniji lek, ili ?e da uzme terapiju, koju "pokriva" zdravstveno osiguranje. Ali, niko pacijentu ne sme da uskrati mogu?nost da dobije najbolji lek.
Dimitrijevi?eva navodi da nije ta?no da postoje direktne paralele lekova sa A i A1 liste, koji se izdaju o trošku osiguranja, odnosno uz procentualnu participaciju za lekove na A1 listi.
– Postoji razlika izme?u patentnog i generi?kog leka – objašnjava Dimitrijevi?eva. – Ta?no je da generi?ki lek sadrži istu osnovnu supstancu kao i originalni, ali pored aktivne supstance, taj lek sadrži i dodatke, koji nisu isti kao u originalnom leku. Ako pacijent ne može da doplati za bolji lek, naravno da ?emo mu propisati paralelu, ako je ima na pozitivnoj listi.
Svetlana Vukajlovi?, direktor RZZO kaže da ovaj fond nikada ne?e mo?i da uvrsti na pozitivnu listu sve lekove, da to nije ni opravdano, ni realno. I, nigde u svetu se ne radi tako.
– Ne mogu lekari, pod parolom šta je za pacijenta najbolje, da svedu terapiju na propisivanje najskupljih lekova – napominje Vukajlovi?eva. – Jer, ako pacijent ne može da plati taj lek, onda to nije najbolje za njega. Izme?u dva leka ista po sastavu, i gotovo ista po dejstvu, ne postoji razlika u kvalitetu, iako je jedan skuplji. Agencija za lekove i medicinska sredstva kontroliše kvalitet i nijedan nekvalitetan lek ne može da se pojavi u prometu.
SVETSKA PRAKSA
Inovativni lekovi su skupi dok traje patentna zaštita, a to je po svetskim standardima 10 godina. Ali, najja?e farmaceutske kompanije po?ivaju upravo na proizvodnji generi?kih lekova. Sve zemlje sveta izuzetno vode ra?una o farmakoekonomiji i dobro vagaju da li ?e i kad pacijentima dati skup novi lek, ili daleko jeftiniju generiku. Austrijsko ministarstvo zdravlja je, recimo, donelo propis po kojem lekari propisuju hemijski sastav, a apotekari su dužni da pacijentu izdaju najjeftiniji lek tog hemijskog sastava.
"PLAVIKS" I ASPIRIN
Svetlana Vukajlovi? navodi primer skupih lekova "plaviksa", "sortisa" i "tanakana", koje pacijenti moraju da doplate. Paralela "plaviksu" je "tiklodiks", koji se izdaje o trošku osiguranja, a i obi?an aspirin, koji nije na pozitivnoj listi, ali je jeftin. Nezavisna engleska studija pokazala je, recimo, da "plaviks" za samo osam odsto ima bolje dejstvo od višestruko jeftinijeg aspirina, pa u Engleskoj ovaj lek mogu da dobiju samo pacijenti alergi?ni na aspirin.
[Ve?ernje novosti, 18.06.2008.]