Kad bismo iz ishrane izostavili, ili drasti?no smanjili, unos še?era, belog brašna i margarina, neuporedivo manje bismo patili od sr?anih i malignih bolesti i ?estih infekcija
Dok smo zdravi razmišljamo o svemu osim o zdravlju, a kada se razbolimo tragamo za ?¢‚Ǩ?æ?arobnim?¢‚Ǩ¬ù lekom koji bi nas odmah izle?io. Me?utim, kada se bolest ispolji, ona je u organizmu ve? napravila štetu koju ?esto ni najsavremenija terapija ne može da popravi. To je i razlog što 57 odsto ljudi u Srbiji umire od bolesti srca i krvotoka, a 19 odsto od malignih bolesti.
Nastanak ovih oboljenja može se spre?iti promenom loših navika u ishrani, zbog kojih nastaju pove?ane koli?ine masno?a, še?era i insulina u krvi, hipertenzija i gojaznost. Svi ovi ?inioci bezbolno napadaju organizam i tiho pletu ?¢‚Ǩ?æmetaboli?ki milje?¢‚Ǩ¬ù koji pogoduje nastanku bolesti. Upravo zato je pravilna i redovna ishrana preventivna terapija ne samo za pomenute, ve? i druge bolesti koje nisu smrtonosne, ali smanjuju naše radne sposobnosti i kvalitet života.
Za mnoge od nas, me?utim, velika je dilema šta je pravilna ishrana, jer o tome stalno dobijamo razli?ite, ?esto i suprotne informacije.
Nedoumicu izazivaju i razli?ita mišljenja o tome da li pojedine namirnice sadrže dovoljno minerala i vitamina za naše svakodnevne potrebe, ili ih treba uzimati i u preparatima. Odgovor na ova pitanja potražili smo od prof. dr Branka Jakovljevi?a, specijaliste za ishranu zdravih i bolesnih ljudi u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Uz meso ne ide skrob
?¢‚Ǩ‚čú Najve?a greška u našoj ishrani, koja direktno ugrožava zdravlje, jeste prekomerni unos ugljenih hidrata. Namirnice bogate ovim sastojcima su še?er i belo brašno, grickalice, ?ips, keks, kola?i, ?okolada, slatkiši, pite, testa i razni pekarski proizvodi. U poslednjih pedeset godina, od kada su še?er i belo brašno po?eli da se koriste u ogromnoj koli?ini, dramati?no je pove?an broj obolelih od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Antropološka istraživanja su pokazala da Eskimi, dok su se hranili masnom ribom, nisu imali nijednog obolelog od infarkta, malignih tumora, dijabetesa, ?ak ni karijesa! Od ovih bolesti su po?eli da boluju tek kada su po?eli da koriste namirnice bogate še?erima ?¢‚Ǩ‚čú kaže naš sagovornik.
On navodi da su i tehnološki modifikovane namirnice u modernoj prehrambenoj industriji ve?inom vrlo štetne po zdravlje. Jedna od njih je i margarin, koji se koristi u velikim koli?inama u proizvodnji keksa i slatkiša, a u pekarama za proizvodnju peciva. Ova masno?a se uglavnom dobija hidrogenizacijom biljnih ulja kojim se stvara poseban oblik mono-nezasi?enih masnih kiselina. Zbog geometrijske sli?nosti sa molekulima zasi?enih masnih kiselina one se talože na zidovima krvnih sudova i predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze.
Doktor Jakovljevi? savetuje svima koji žele da sa?uvaju zdravlje da odmah po?nu sa korekcijom loših navika u ishrani. Zdrava hrana nije skupa, brzo se priprema, zasi?uje, daje snagu, ?uva nas od infekcija i drugih bolesti. Kilogram haringe, recimo, košta samo 110 dinara. Priprema se za 20 minuta u pe?nici na 200 stepeni. Miris ribe se može ublažiti sokom od limuna, belim lukom i za?inskim biljem. Na isti na?in se mogu pripremiti i druge vrste riba. Dodatak uz ribu je povr?e – blitva, kelj, prokelj, brokuli, karfiol ?¢‚Ǩ‚čú koje se priprema na pari pet do šest minuta. Uz obrok se može uzimati i integralni hleb.
Zašto riba ima prioritet u odnosu na meso? Po re?ima dr Jakovljevi?a masno?e iz riba imaju snagu leka, ?uvaju krvne sudove i obezbe?uju našem mozgu potrebne sastojke za normalno funkcionisanje. Deca koja uzimaju riblje ulje imaju bolje pam?enje, psihi?ki su stabilnija i postižu bolji uspeh u školi. Osim toga, ove masno?e imaju snažno protivzapaljensko dejstvo, a kada se uzimaju nekoliko meseci u ve?im koli?inama pomažu i kod reumatoidnog artritisa. Polinezasi?ene masne kiseline nalaze se i u pojedinim namirnicama biljnog porekla kao što su orasi, semenke bundeve, zeleno lisnato povr?e i tofu sir, ali nisu prava zamena za riblje masno?e.
Osim ribe, koja bi trebalo da bude glavni izvor životinjskih proteina i masno?a, mogu se uzimati piletina, ?uretina i junetina. Uz meso uvek treba uzimati povr?e koje ne sadrži skrob.
Ograni?iti i vo?e
Druga velika zabluda je da se vo?e može uzimati u neograni?enim koli?inama, navodi dr Jakovljevi?. Vo?e jeste dobar izvor vitamina, minerala i dijetnih vlakana, ali je bogato i prostim še?erima. Ako ga jedemo previše, unosimo i veliku koli?inu še?era, pa ga treba ograni?iti na 400 do 600 g dnevno.
I sva gazirana pi?a, kao i kupovni vo?ni sokovi, imaju visok sadržaj še?era, ?ak i oni na kojima piše da su ?¢‚Ǩ?æbez še?era?¢‚Ǩ¬ù. Sokovi su daleko siromašniji vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima nego vo?e. U ve?im koli?inama mogu da uti?u na pojavu gojaznosti i dijabetesa.
?¢‚Ǩ‚čú Savremena proizvodnja hrane, koja podrazumeva upotrebu hemijskog ?ubriva, pesticida, aditiva i konzervansa, zna?ajno smanjuju biološku vrednost namirnica. Pre nego što stigne do nas, hrana prolazi kroz niz postupaka kao što su zamrzavanje i odle?ivanje, dugotrajno ?uvanje, sušenje, seckanje i kuvanje, što sve dodatno smanjuje koli?inu vitamina i minerala u njoj. To se može korigovati upotrebom vitaminsko-mineralnih suplemenata, a neki od njih mogu da poboljšaju odbranu organizma. Za imunitet su posebno zna?ajni vitamini A, Ce i E i minerali cink, selen, gvož?e i bakar.
Preparati vitamina Ce i A se mogu koristiti i preventivno za spre?avanje infekcija ili ublažavanje prehlade. Me?utim, treba biti vrlo oprezan pri koriš?enju vitamina A, D, E i K u dozama ve?im od onih koje preporu?uje lekar. Puša?i ne bi smeli da uzimaju vitamin A u ve?im dozama, jer kod njih može biti dodatni faktor rizika za nastanak karcinoma plu?a. Trudnice, dojilje i deca pre upotrebe suplemenata morali bi da se konsultuju sa lekarom.
Sve što pojedemo uti?e na naš organizam. Zbog toga zdrave navike u ishrani treba negovati još kod dece, dokrazvijaju ukus, ne zbog gojaznosti kao takve, ve? zbog o?uvanja zdravlja. Samo promenama loših navika u ishrani životni vek u Srbiji mogao bi da se produži za 10 do 15 godina, tvrdi doktor Jakovljevi?.
[Politika Magazin, 12/10/2008]
.