U ždanovljevskom cirkularnom pismu upu?enom doktorima gospo?a Svetlana Vukajlovi? žali što Zavod troši 400 miliona dinara godišnje više za nabavku superiornih insulinskih analoga, onih koji ?e svim dijabeti?arima u Srbiji dramati?no uve?ati šansu da dožive starost bez komplikacija!(?) U Skandinaviji više nema humanih insulina, ve? su svi pacijenti na insulinskim analozima, a u Britaniji “samo” 75 odsto njih. ?ak i komšijska Hrvatska, duplo manja od Srbije, duplo više izdvaja za insuline.
Ovim re?ima profesor dr Saša živi?, pedijatar endokrinolog, reagovao je na pismo RZZO kojim se insistira “na racionalnoj potrošnji insulinskih analoga”.
Prof. živi? kaže da nije ta?no da Nacionalni vodi? dobre prakse preporu?uje koriš?enje pre svega humanih insulina, kao što tvrdi direktorka RZZO, kao što nije ta?no, ni da je stav Nacionalnog instituta Velike Britanije da “analozi nemaju nikakve prednosti”.
– Upravo je suprotno – tvrdi prof. živi?. – Nisu deca sa dijabetesom zadužena da rešavaju probleme zdravstva koje je u svim klju?nim segmentima ostalo potpuno isto kao u doba ministra Boji?a – nepromenjen sistem zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i do ekstrema centralizovano medicinsko snabdevanje o?igledno uzimaju danak!
Dr Nevena Dimitrijevi?, lekar u Domu zdravlja Voždovac i portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, smatra da sa 270 evra, koliko godišnje imamo po stanovniku, zdravstvo Srbije u mnogo ?emu, pa ni u primeni insulinske terapije, ne može da se poredi sa mnogo bogatijim sistemima.
– Moramo da štedimo u svim oblastima, pa i u zdravstvu – kaže dr Dimitrijevi?. – Ali, ne mogu samo lekari opšte prakse, koji jedini ispisuju recepte za insulinsku terapiju, da budu odgovorni “za stalni rast potrošnje insulinskih analoga”, zbog ?ega nas je Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje ovih dana pismeno opomenuo. Mi samo postavljamo indikacije za terapiju insulinom i upu?ujemo pacijenta kod endokrinologa. Na taj pregled se u KSC, KBC “Dr Dragiša Mišovi?” i drugim centrima ?eka i po šest meseci. Onda sledi ispitivanje i 15 dana bolni?kog le?enja da se uradi profil glikemije. Endokrinolog posle toga odre?uje terapiju insulinom, a mi lekari opšte prakse ispisujemo recept i kasnije eventualno možemo da korigujemo dozu.
Da li su insulinski analozi zaista “superiorni”, ili je u sve bar malo umešao prste i farmaceutski marketing?
– Koliki je “skok” u le?enju dijabeti?ara bio sa gove?ih i svinjskih na humane insuline, toliki je sada sa humanih na insulinske analoge – kaže profesor dr Predrag ?Ѭêor?evi?, endokrinolog. – Od 300 dijabeti?ara na insulinu koje ja pratim, 60, ili 20 odsto, na insulinskim je analozima. Kod jednog broja dijabeti?ara analozima se postižu efekti koje terapija humanim insulinom ne može da postigne.
Prof. ?Ѭêor?evi? kaže da je pitanje da li ?e neko biti na terapiji humanim insulinom ili insulinskim analozima, mnogo kompleksnije od ekonomske ra?unice. I da se zapravo štedi dobrom terapijom. Jer, ako se kod dijabeti?ara postigne dobra regulacija še?era, smanjuju se komplikacije, kao što su propadanje krvnih sudova, srca, slabljenje vida i druge, a to je onda velika ušteda za zdravstvo.
NISU SUPERIORNI
– Insulinski analozi nisu superiorni u odnosu na humane insuline – kaže prof. dr Nebojša Lali?, predsednik Republi?ke stru?ne komisije za dijabetes.
– Humani insulini su osnova insulinske terapije i njima se kod najve?eg broja pacijenata postiže dobra regulacija še?era u krvi, a ako to nije mogu?e pribegava se insulinskim analozima.
PRITISAK NA PACIJENTE
Protokolima je ustanovljeno da pacijent u Srbiji može da se prevede na skuplju terapiju insulinskim analozima tek ako se humanim insulinima ni posle šest meseci primene ne postigne regulacija še?era u krvi. Dr Dimitrijevi?, me?utim, upozorava da u ordinacije opšte prakse dolaze pacijenti kojima je specijalista rekao – “ili ?eš da uzimaš to što ti kažem, ili ja ne?u da te le?im” – i traže terapiju koja im, prema ustanovljenim protokolima, ne pripada.
[Ve?ernje novosti, 19.11.2008.]
.