Do sada je shvatan kao lek za krajnju fazu bolesti, kada više ništa drugo ne pomaže, što u osnovi nije istina
U Srbiji postoji otpor prema ranom uvo?enju insulina u terapiju obolelih od še?erne bolesti i to ne samo kod pacijenata, nego i kod lekara. Tako Srbija ima najmanji procenat dijabeti?ara koji su na insulinu u odnosu na susedne zemlje, svega 13,5 odsto pacijenata, dok ih je u Hrvatskoj 28, u Sloveniji 31, Bugarskoj 30 odsto. Nova saznanja o prednostima insulina teško se prihvataju, pa je deo kampanje ?¢‚Ǩ?æMenjamo dijabetes?¢‚Ǩ¬ù, koju je pokrenuo i finansirao Republi?ki zavod za zdravstveno osiguranje, u zna?ajnoj meri posve?en razbijanju brojnih predrasuda o dijabetesu, me?u kojima je i ova o insulinu.
Profesor dr Nebojša Lali?, dijabetolog iz Instituta za endokrinologiju Klini?kog centra Srbije za ?¢‚Ǩ?æPolitiku?¢‚Ǩ¬ù kaže:
– Mnogo je predrasuda u našem narodu u vezi sa še?ernom boleš?u, ali je naro?ito opasna ona po kojoj je dijabetes, posebno tipa dva blaga bolest. Vrednosti še?era u krvi, koje se kre?u oko 7,5, ili 8 dugo nisu smatrane problemom. Ako pacijent nije imao tegoba smatralo se ?ak i me?u lekarima da je dovoljno ovakve vrednosti držati pod kontrolom. To ne samo da nije ta?no, nego je i jako opasno, jer komplikacije odmi?u. Veliki je napor sada promeniti takav na?in razmišljanja.
Strah od hipoglikemije
U Srbiji je na insulinskoj terapiji svega oko 50.000 pacijenata, a trebalo bi da ih bude bar za 30 odsto više, smatra naš sagovornik.
– Do sada je insulin shvatan kao lek za krajnju, najcrnju fazu bolesti, kada više ništa drugo ne pomaže, što u osnovi nije istina. Krilatica koju su naši lekari koristili “ako se ne budete pridržavali dijete i promenili na?in života, da?emo vam insulin?¢‚Ǩ¬ù je prošlost. Lekari su insulinom pretili kao nekom kaznom, a re? je o najmo?nijem leku, koji spušta nivo še?era u krvi. Nažalost daje se putem injekcije što je samo po sebi neprijatno i zahtevno, kaže dr Lali?.
Sadašnji medicinski stav je da se povišeni nivo še?era hiperglikemija ne može tolerisati i da treba u?initi sve da se nivo spusti na vrednosti bliskim normalnim. U tom smislu, insulin se, kako objašnjava naš sagovornik, može koristiti vrlo rano u le?enju, ponekad ?ak i u prvoj godini le?enja. Može se kombinovati i sa tabletama.
– Uzimanje insulina ne povla?i obavezno i višak kilograma. Pravilnim davanjem insulina pove?anje težine svodi se na minimum. Kod insulina, zapravo, i pacijenti i lekari se najviše plaše niskog nivoa še?era u krvi, takozvane hipoglikemije, ali to ne mora da bude obavezna pojava, tvrdi dr Lali?.
Nova pravila davanja insulina, podrazumevaju obavezno pra?enje še?era u krvi i strpljivo odre?ivanje individualne doze za svakog pacijenta. Odre?ivanje doze je nekada posao, koji može trajati mesec ili dva. Desi se da je odre?ena doza slaba, nekada je ja?a, pa se javi hipoglikemija. Zato su neophodne strpljive korekcije. Me?utim, pacijent je na dobitku jer je medicinski bolje, a nivo še?era u vrednostima pre jela kre?e se od 5,5 do 6, a posle jela izme?u 7 i 7,5, ?ime se spre?ava nastanak komplikacija, objašnjavaju lekari.
Pacijent ima i psihološku korist: posle obuke i kada se navikne na insulin, sti?e ve?u kontrolu nad boleš?u, dobija samopouzdanje, može da vodi puniji i kvalitetniji život.
Strah od insulina je, ipak, kod nas još ja?i od lekarskih uveravanja. Dr Lali? kaže da je to razumljivo, jer davanje sebi insulina dva ili ?etiri puta u toku dana je zahtevan proces, gde pacijentu treba i pomo? okoline. Pacijentu mora da se obezbede i aparati za kontrolu še?era, u ?emu je kod nas napravljen veliki napredak, jer Fond ve? tri godine svim pacijentima koji primaju insulin, obezbe?uje pen-brizgalice tj. popularno ?¢‚Ǩ?æpenkalo?¢‚Ǩ¬ù.
Lakše davanje insulina
– Pacijenti na insulinu su izloženi jednom odre?enom stresu i to moramo uvažiti, jer oni ne samo da treba da daju sebi injekciju, nego ta injekcija mora da sadrži ta?nu koli?inu leka datu u odre?eno vreme, a pacijent je zaposlen, ili studira, vozi automobil. Pen brizgalica prakti?no omogu?ava ta?no doziranje, a davanje insulina je pojednostavljeno, ubod manje boli, jer su igle posebne. To osobi koja ima dijabetes omogu?ava da vozi kola svakoga dana, da se bavi sportom, vodi normalan život, pliva, skija – nabraja dr Lali?, ali ipak upozorava da sve ove aktivnosti pacijent ne treba da radi spontano, ve? je važan raspored obroka i fizi?ke aktivnosti.
Pogrešno je i shvatanje da dijabeti?ar stalno mora nešto da meri, kontroliše, da mnogo vremena provodi u laboratorijama i ordinacijama.
– To o neprestanom merenju je još jedna zabluda. Na primer. nivo masti u krvi se meri na tri-?etiri meseca, a krvni pritisak jednom nedeljno. Nivo še?era u krvi se za neke grupe pacijenata može meriti jednom u dve nedelje, ?ak i u mesec dana. Prema tome to nije tako strašno kako se na prvi pogled misli. Ali, tu su i pacijenti na ?etiri doze insulina, koji moraju svoj nivo še?era meriti jednom do dva puta nedeljno, osim u fazi pogoršanja, kada to treba da rade ?eš?e – objašnjava dr Nebojša Lali?.
[Politika, 07.06.2009.]
.