Dragana Markovi?, koja ima ovu bolest pune 34 godine, završila je fakultet i rodila dete, a 23-godišnji dijabeti?ar Uroš Gagi? studira i ne ose?a se kao bolesnik
Osim osmeha, optimizma i pozitivnog stava prema životu, zajedni?ko za Draganu Markovi? (48) i Uroša Gagi?a (23) jeste – dijagnoza u zdravstvenom kartonu. Oboje imaju še?ernu bolest, ali po njihovom izgledu, na?inu života, radnim navikama, druženju sa prijateljima, nikada se ne bi moglo zaklju?iti da boluju od dijabetesa, koji je sve osim bezazlene bolesti.
Dragana i Uroš su zato odli?ni promoteri kampanje Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja pod nazivom “Menjamo dijabetes” polako ulazi u završnicu prvog, letnjeg, dela. Kroz pet seminara prošlo je oko 1.000 lekara opšte medicine i pacijenata, a na jesen se planira nastavak ove akcije.
Porast broja obolelih
U Srbiji, procenjuje se, ima izme?u 400.000 i 500.000 osoba koje se le?e od dijabetesa, ali na svakog pacijenta dolazi još jedan koji i ne zna da ima še?ernu bolest i ne le?i se. Broj dijabeti?ara i u Srbiji stalno raste. Razloga je više: mnogo sedenja, gojaznost, loša ishrana, kasno otkrivanje i neodgovaraju?a kontrola še?era u krvi.
Prihvatljive neminovnosti
– Ne samo lekare, ve? i obi?ne ljude ova kampanja bi trebalo da podstakne da na druga?iji na?in razmišljaju o dijabetesu: nema ?arobne tablete, ali ima mnogo efikasnih rešenja. Posle postavljanja dijagnoze še?erne bolesti, obavezna je i promena lošeg na?ina života, koja nije komplikovana, ali je zahtevna. Treba urediti ishranu, više se kretati – objasnio je endokrinolog profesor dr Nebojša Lali?, predsednik radne grupe Ministarstva zdravlja za borbu protiv dijabetesa.
životne pri?e Dragane i Uroša pokazuju kako je sa dijagnozom dijabetesa mogu? normalan i kvalitetan život.
Dragana Markovi? ima dijabetes pune
34 godine, ta?nije od 1975. Diplomirani je pravnik i trenutno se bavi nekretninama. Od samog po?etka bolesti nalazi se na insulinskoj terapiji, dok je poslednjih 15 godina na intenziviranoj terapiji, odnosno prima insulin ?etiri puta dnevno.
– Od po?etka bolesti imam život koji se malo razlikuje od života zdravih ljudi. Sve je teklo bez ve?ih problema. Završila sam gimnaziju, fakultet, položila voza?ki ispit, rodila dete. Naravno, trudno?a je sve vreme bila pod nadzorom lekara. Posle sam se zaposlila… Jedino ograni?enje sa kojim sam se susrela bilo je u ranoj fazi bolesti, kada su se koristili stakleni špricevi za davanje insulina, a še?er se merio iskuvavanjem rastvora, tako da ako ste hteli nekud da putujete morali ste prethodno da obezbedite uslove koji su vam omogu?avali da sve ovo radite i na putu. Danas imamo “penove”, pen-brizgalice za lakše, bezbolnije i dozirano davanje insulina, pa ovaj problem više ne postoji – pri?a Dragana.
Naša sagovornica poru?uje da je voditi normalan život sa dijabetesom ne samo mogu?, nego da je odlu?nost da se to ?ini jedini pravi i neophodan na?in da se ova bolest prihvati, jer, kako kaže Dragana, dijabetes je doživotno stanje, a ne bolest koja ?e trajati i pro?i. Zato je nabolji mogu?i stav da pacijent to prihvati kao neminovnost i da sa tim živi najbolje što može. U suprotnom ostajete doživotni bolesnik, a to je ose?aj koji ?ovek ne želi da nosi sa sobom.
Disciplina i kontrole
Uroš Gagi? ima dijabetes pet godina. Radi u marketinškoj agenciji i studira na “Megatrend” univerzitetu. ?Ö¬†e?er reguliše davanjem dve vrste insulina. Priznaje da mu je dijagnoza dijabetesa u znatnoj meri bila prekretnica u dotadašnjem na?inu života. Profesionalno se bavio košarkom, želeo je da uspe, bio spreman da se zbog sporta odrekne mnogo ?ega.
– Kada sam dobio dijabetes, okrenuo sam se druga?ijem na?inu života. Posvetio sam se školi, zaposlio se… Vodim najnormalniji život, kao ljudi oko mene. Dijagnoza še?erne bolesti ?ak me je više podstakla da se borim za neke stvari u životu. Zato svakome poru?ujem da je i uz še?ernu bolest mogu? normalan život, ali to zavisi u velikoj meri od toga koliko je osoba disciplinovana i koliko kontroliše svoju bolest. Ako se poštuju sva pravila i preporuke koje se ti?u redovnih kontrola, davanja insulina na vreme, odre?enog režima ishrane, redovnog rekreativnog bavljenja sportom, sa še?erom se može živeti najnormalnije i biti siguran da je organizam u odli?nom stanju – tvrdi Uroš.
On nema zamerki na sadašnji zdravstveni sistem u pogledu rešavanja problema dijabeti?ara, osim što smatra da bi ostali ljudi mogli malo više da se informišu o ovoj bolesti i odbace predrasude. Dragana ipak smatra da ima prostora da se neke stvari poboljšaju.
– Kada je re? o obezbe?enosti insulina, traka i igala trenutno stanje je više nego zadovoljavaju?e. To isti?em, jer se dobro se?am perioda nestašica insulina, nemogu?nosti dobijanja traka na recept, stalne jurnjave za nalaženjem tra?ica. Mogu?nost odlaska u Vrnja?ku Banju na 10 dana o trošku Republi?kog zavoda za zdravstveno osiguranje je pacijentima vrlo važna, jer za sve ove godine, koliko dugo imam še?ernu bolest, svaki odlazak u banju morala sam da pla?am sama. Uvek sam bila odbijena uz objašnjenje da ne izgledam bolesno – prise?a se Dragana.
Ona ima tako?e i zamerke na administrativne probleme, jer pacijenti nepotrebno ?esto ?ekaju po ordinacijama, što lekara opšte prakse, što specijalista.
– Stalno iznova moram da idem kod specijaliste endokrinologa da mi napiše izveštaj da sam stvarno dijabeti?ar, je je to uslov da mi izabrani lekar na recept posle piše trake, insulin i ostalo. Poseban problem je što se pregled kod edokrinologa zakazuje tri meseca unapred, pa ako ste slu?ajno propustili da zakažete na vreme, a istekne vam uput za trake ili igle, do narednog pregleda morate to da pla?ate sami – kaže Dtagana. žale?i se da od prve nedelje u maju pokušava da zakaže pregled za po?etak avgusta i uvek dobija odgovor da su termini kod specijaliste popunjeni.
?Ö¬†ta treba znati
Osoba sa dijabetesom mora da poštuje preporuke lekara vezane za lekove, ishranu i fizi?ku aktivnost, mora sebi redovno da meri še?er da bi znala da odredi dozu insulina. Važno je i da pacijent nau?i o dijabetesu što više, da osluškuje svoj organizam i ima lekara, koji ga prati i poznaje.
[Politika Magazin, 21.06.2009.]