Muzikoterapiju je moguće primeniti u lečenju srčane slabosti, povišenog pritiska, dijabetesa, jer je blagotvorno delovanje muzike potvrđeno studijom i iskustvom više od stotinu bolesnika
Muzika popravlja raspoloženje, uliva nadu, razgaljuje srce i – leči ! Odavno se primenjuje u lečenju psihijatrijskih pacijenata, a nedavno je otkriveno da ima „snagu leka” kao dodatna terapija za srčane bolesnike i dijabetičare. Delovanje muzikoterapije je potvrđeno u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, gde kardiolog doc. dr Predrag Mitrović medikamentima i muzikom pomaže pacijentima da se lakše oporavljaju ili preduprede napad angine pektoris, pojavu infarkta srca ili poremećaj srčanog ritma. Sprovodi se pojedinačno, ujutru i uveče, a izbor muzike se obavlja prema žanru, muzičkom tempu i tonskoj skali.
Ovu lepu terapiju u kojoj bolesnici uvek uživaju, doc. dr Mitrović je realizovao u saradnji sa mr Aleksandrom Paladin, muzikologom i urednicom muzičkog programa Prvog programa Radio Beograda. Na Evropskom kongresu kardiologa, održanom prošle godine u Barseloni, doc. dr Mitrović je za rad o primeni nove, kvantitativne, muzikoterapije u lečenju bolesnika sa infarktom srca, nagrađen specijalnom nagradom.
Prija i širi zenice
Delovanje muzike na srčane bolesnike je nepobitno dokazano i to na dva različita načina. Utvrđeno je da pojedine pesme ili kompozicije prestaju da budu zadovoljstvo kada bolesnici imaju hipertenziju, a druge, koje im takođe prijaju – snižavaju pritisak! U stanju povišenog pritiska, objašnjava dr Mitrović, osetljivost na zvuk je pojačana. U muzikoterapiji se primenjuje samo ona muzika koja i prija i snižava pritisak.
– Studija koju smo sproveli na 740 bolesnika lečenih u Urgentnom centru od infarkta srca je to potvrdila. Pacijenti su podeljeni u dve grupe. Obe su uzimale lekove, ali je samo jedna uz farmakoterapiju svakodnevno praktikovala i muzikoterapiju. U toj grupi pacijenata prvo je određen muzički žanr za svakog pacijenta pojedinačno, što nije bilo teško jer svi znaju šta im prija. Najteže je bilo odrediti muzikoterapiju za pacijente koji nisu bili iskreni.
Da nekom pacijentu odgovara muzika određenog žanra otkriva naglo otvaranje ili skupljanje zenica, zavisno od toga da li je noć ili dan. Mnogi pacijenti pokazali su reakciju na više žanrova, čak i na one koje nikada nisu slušali. Od muzikologa mr Aleksandre Paladin saznajemo da je napravljen kompakt disk „Muzička laboratorija” na kojem su snimljene kompozicije osam muzičkih žanrova, među kojima su klasična muzika, džez, pop, rok, evergrin, lendskejp, narodna i instrumentalna muzika. Proverom telesnih reakcija na ove žanrove utvrđeno je da pacijent može da voli određenu muziku, ali zenice mogu da mu se prošire i dok sluša neki drugi žanr za koji nije znao da će mu prijati.
U terapiji hipertenzije i aritmija koristi se instrumentalna muzika, bez teksta i pevanja, budući da reči odvlače pažnju od muzike. Primećeno je takođe da pacijentima sa hipertenzijom odgovaraju kompozicije sa muzičkim tempom 85 do 105, a kod dijabetičara 90 do 100. Ako pacijent ima obe bolesti, povišen holesterol, srčanu slabost, odgovara mu muzika koja ima tempo 90 do 98. Na kraju se određuje da li kompozicija treba da bude durska ili molska.
Lek je čak i folk
Delovanje muzike, objašnjava dr Mitrović, zasniva se na proizvodnji endorfina i hormona zadovoljstva koji smanjuju srčanu frekvencu i krvni pritisak. Posle slušanja muzike, njihova koncentracija u krvi traje dugo, čak 10 do 12 sati, a zatim se slušanje ponavlja. Kod 370 osoba koji su lečeni u Urgentnom centru farmakoterapijom i kvantitativnom muzikoterapijom došlo je do statistički značajnog smanjivanja krvnog pritiska i broja otkucaja srca. Pacijenti su slušali muziku dve godine. Klasična muzika većinom je instrumentalna i zato je pogodna za terapiju. Moguće je koristiti i folk kompozicije, ali bez teksta. Muziku je potrebno slušati najmanje 12 minuta, da bi ona imala lekovito dejstvo. Posle tri meseca menja se izbor kompozicija drugim, istog dejstva.
– Slušanjem ovako odabrane muzike smanjuju se uslovi za nastanak angine pektoris, ponovljenog srčanog infarkta, operacije srca, a smrtni ishod je statistički značajno smanjen u odnosu na kontrolnu grupu. Isti enzimi smanjuju i lučenje kiseline kod osoba sa čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu – kaže lekar.
Doktor Mitrović naglašava da je studijom dokazano da muzika smanjuje pritisak i usporava srčanu frekvencu jednako dobro kao i medikament, a da se muzički lek još i rado uzima. Najveći broj svetskih muzičkih hitova po muzičkom tempu odgovara ritmu srca.
Zanimljivo otkriće došlo je iz medicinske dokumentacije velikih kompozitora. Utvrđeno je da su veliki muzički stvaraoci komponovali muziku koja je po muzičkom tempu najviše odgovarala njihovim bolestima. U istraživanju na našim pacijentima, navodi dr Mitrović, pokazalo se da ono što je prijalo kompozitoru prija i slušaocima sa istim bolestima.
Bah i povećan pritisak
Po rečima mr Aleksandre Paladin, kompozicije Johana Sebastijana Baha pokazale su se efikasnim u snižavanju visokog krvnog pritiska, a zna se da je ovaj nemački kompozitor bolovao od hipertenzije. Italijanski kompozitor Đuzepe Verdi bolovao je od migrene, a slušanje njegove muzike pokazalo se sjajnim u lečenju napada ove glavobolje. Antonio Vivaldi patio je od epilepsije, a njegova muzika se koristi u lečenju ove bolesti. Mocart je patio od impotencije, a njegova dela daju odlične rezultate u lečenju muškaraca sa erektilnom disfunkcijom. Antonjin Dvoržak je patio od niskog pritiska, a njegova dela leče hipotenziju. Kompozicije Mihaila Glinke koji je imao dijabetes, posebno prijaju dijabetičarima. Nemački kompozitor Johanes Brams bolovao je od astme, a pokazalo se da njegove kompozicije veoma prijaju astmatičarima.
Dobar učinak muzike postiže se kada se sluša muzika uz ritmične pokrete, bez obzira kakvi su, važno je da se uklapaju uz muziku. Pokret omogućava telu da se oslobodi negativnih emocija. Svojevrsnom muzikoterapijom bavio se i nemački kompozitor Karl Orf koji je svojim ispitanicima davao male bubnjeve da bi u njih udarali. Posle izvođenja svi su izjavili da su se oslobodili napetosti.
Naša sagovornica savetuje da kada nije moguće napraviti kvantitativni presek pritiska, holesterola i šećera, trebalo bi izmeriti puls i prema njemu odabrati muziku (svaka kompozicija na partituri ima zapisan i muzički tempo). U slučaju pojedinih bolesti i poremećaja rada srca, trebalo bi odabrati instrumentalne kompozicije tempa od 90 do 100 u molskom tonalitetu.
Čajkovski jača srce
Razmatrane su vrednosti povećanog krvnog pritiska, šećera u krvi i povišenog holesterola i dobijen je presek koji odgovara muzičkom tempu od 90 do 98. Molski tonalitet (izaziva tugu i setna raspoloženja) odgovara osobama sa povišenim pritiskom, srčanom slabošću i dijabetesom. Kombinaciji srčana slabost, hipertenzija, povišen holesterol, često odgovaraju kompozicije Marka Noflera, poznatog britanskog gitariste, ili „Valcer cveća” Petra Čajkovskog. Ako je srčana slabost udružena sa dijabetesom prijaće kompozicije Anuncija Paula Mantovanija, ili Grigovo „Jutro” iz Per Ginta. Ako pacijent ima srčanu slabost, gojazan je i ima još i hipertenziju prijaće mu muzika grupe „Van Gog”, ili „Labud” iz „Karnevala životinja” Kamija Sens Sansa.
Muzika bi trebalo da služi za uživanje
Uticaj muzike na ljudski rod oduvek zauzima važno mesto. Najčešće se koristi za uživanje, opuštanje, a sve više i u terapijske svrhe. Stari Grci su muziku čak slušali goli da bi je osetili i na koži. Dokazano je da uz Mocartovu muziku fetus u majčinoj utrobi se opušta i ide ka izvoru zvuka, a na koncertima gde je muzika neskladna i preglasna, taj isti fetus beži. Otud muzika nije nepoznanica ni kao „oružje”. Kako jedna forma umetnosti koja je izvor radosti može biti tortura, govore mnogi primeri iz ratova gde je jednolična, glasna i agresivna muzika bila jedna od metoda mučenja. Pokazalo se da se svako drugo mučenje može izdržati, muzika ne! Neki muzičari se protive takvoj tezi, ali činjenica je da su šezdesetih godina, zbog potpunih preokreta u društvu, i forma i struktura muzike izašle iz poželjnog okvira. Pojavili su se i neki pravci, a pre svega mislim na elektronsku muziku koja ritmom i frekvencijama ugrožava ritam ljudskog postojanja. Identifikujući se sa takvom vrstom muzike, neki ljudi postanu njene žrtve. Tako je ekstazi, kao sintetska droga, ili kako je još zovu omladinska droga, često prisutna na tim tehno-žurkama, jer je nemoguće ostati miran, skladan i budan u jednom takvom ambijentu gde vas ugrožava i svetlost i zvuk. Vremenom to povlači potpuno neprirodan stil života i nosi brojne posledice, od oštećenja oka, do povećanog lučenja želudačne kiseline i mentalnog zamaranja i iscrpljivanja. Zato psiholog Vlajko Panović savetuje roditeljima da omoguće deci da dožive različita iskustva u muzici, jer će im to pomoći da razlikuju loše od dobrog.
[Politika Magazin, 02.01.2011.]