Karlo Hubai je rođeni biciklistički avanturista; iako ima šećernu bolest uspešno se takmiči na trijatlonu i drugim sličnim takmičenjima, a razdaljinu od Novog Sad do Sombora, Karlo od Gvožđa prelazi biciklom za nešto više od dva sata – ako je pre toga pojeo sendvič sa eurokremom
Karlu Hubaiu je na pregledu za regrutaciju dijagnostikovan dijabetes tipa A, pa je odlučio da pokaže i dokaže kako su i dijabetičari sposobni da se bave ekstremnim sportovima, istovremeno dokazujući da mu je za vreme svih tih ekstremnih fizičkih napora šećer bio na idealnom nivou, uz minimalne doze insulina. Učestvuje u trkama ironmana. 
Trka ironman simbolizuje vrhunski psihofizički izazov. U osnovi, to je trijatlon koji podrazumeva 3800 m plivanja, 180 kilometara biciklizma i 42 kilometara trčanja.
Mada poseduje natprosečnu kondiciju, Karlo je za pripreme uzeo praktično celu godinu. Pripreme za trčanje trajale su osam meseci, pet, četiri i tri puta nedeljno. Opadanje broja nedeljnih treninga nadomeštao je dužinom deonica koje je trčao uglavnom na Novosadskom keju. Za biciklističku etapu pripreme su trajale osam meseci u početku samo danima kada nije bilo trčanja. Vreme je bilo ružno, tako da je najveći deo ovih treninga rađen na trenažeru. Kao test iz biciklizma, za vreme priprema vozio je dve trke Lige Srbije. Sve ukupno, na trenažeru i na biciklu napravio je oko 8000 kilometara. Za plivanje se najslabije pripremao. Samo pet treninga na bazenu u Banji Junaković. Ukupno, 10 kilometara.
Trka je kretala u cik zore, tačno u 7 sati. Međutim, start plivanja bio je na jezeru 40 kilometara udaljenom od Nagyatada.
– Ovo je značilo da moram ustati u tri sata ujutro kako bih na vreme jeo i uzeo insulin. Ubrizgao sam pet jedinica Rapida. Jedan sendvič sam pojeo odmah, a ostale sam poneo sa sobom po džepovima. U pola šest stigli smo na startnu poziciju gde smo predali biciklove i opremu. Na jezero se spustila gusta magla, a ja nisam mogao da ne mislim na to da se nadolazeća hipoglikemija u vodi ne oseća. Nakon predaje opreme pojeo sam i drugi sendvič – priča Karlo.
Tačno u sedam, sudija daje startni signal. Svi, kao jedan hrle u vodu. Od jutarnje magle nije se video ni prst pred okom. Srećom, temperatura vode od 25 stepeni boravak u jezeru činila je prijatnijim od boravka na suvom. Na prvi pogled, totalni haos ajronmenci u magli, jutarnja gimnastika. Ali nije magla mučila Karla, razmišljao je o svom metabolizmu:
– Za svaki slučaj poneo sam energetski gel i dve čokoladice, za slučaj hipoglikemije. Zato sam i plivao u šorcu s’ džepovima. Mnogi su verovatno umirali od smeha kada su videli moju opremu, ali samo sam ja znao zašto nosim pantalonice za džepovima na kopčanje. Što se plivanja tiče, sve vreme plivao sam nekim izmišljenim prsnim stilom i tako sam uspeo da obiđem neke koji su plivali kraul. Bio sam ubeđen da ću iz vode izaći među poslednjih pet, ali je ipak iza mene bilo više od sto takmičara, od 420 koliko je ušlo u trku na startu – Karlo se priseća.
Tranzicija je prelazak sa jedne discipline na drugu. Za prvu tranziciju iz vode na bajs, Karlu je trebalo celih 12 minuta. Za razliku od ostalih, koji su iz vode besomučno hrlili prema biciklima, on je morao da ispoštuje proceduru koju je istraživački deo ove ekspedicije podrazumevao. Tu na licu mesta morao je da izmeri šećer, uzme insulin i jede. Kap krvi, injekcija i sendvič. Glikemija na prvoj tranziciji iznosila je 8.5 mmol/L. Uzeo je još pet jedinica Rapida i 10 jedinica Levemira. Pošto je već izgubio dosta vremena, sendvič je pojeo na biciklu. Napokon je bio na svom terenu, jer Karlo je licencirani biciklista. Opet asistencije pomoćnika bile su moguće tek nakon 110. kilometara, tako da je Karlo sa sobom u biciklističkoj etapi nosio i nekoliko sendviča, tri flaše vode, četiri čokoladice, aparat za merenje šećera i insulin:
– Bio sam pretrpan. Prvih 75 kilometara pio sam samo vodu, a kasnije sam uzimao i speed napitak. Tečnost sam uzimao na svakih 4 -5 minuta po nekoliko gutljaja – iznosi Karlo detalje istraživačkog postupka iz druge etape. Nakon biciklizma glikemija je iznosila 6.1 mmol/L.
Biciklističku etapu je vozio prosečnom brzinom 26.55 kilometara/h, tako da je tih 180 kilometara prešao za šest sati i 46 minuta. Uzeo je samo jednu jedinicu Rapida i sendvič sa eurokremom. Ko je hteo, mogao je da se istušira ili da ode na masažu. Karlo se samo osvežio vodom i krenuo na lagano trčanje sa sendvičem u ustima. Usledilo je finale. Još samo maraton.
Tada je sabio još jedan sendvič sa eurokremom i nastavio dalje.
– Naknadne analize prolaznih vremena pokazale su da sam brzim hodanjem neke krugove prelazio brže nego kad sam trčao. Na moje veliko iznenađenje, ali i publike koja me je podržala, poslednjih 500 metara sam sprintao i prešao ih za skoro dva minuta. Posle svega sam se osećao super. Iako sam spržio više od 12 kcal, osećao sam se kao da nisam uradio ironman. Verovatno zato što na trčanju nisam išao punom snagom i što sam dosta pešačio – brzo hodao. Nekih pola sata nakon trke počeo sam da razmišljam šta bi bio sledeći adekvani izazov. Moram sebi postaviti novi cilj, pošto je ovaj uspešno ostvaren. Ja uvek hoću nešto jače, nešto više. Ali nije samo to, želeo sam ljudima da pokažem da i mi dijabetičari možemo da uradimo tako nešto. Kada lekari saznaju da se bavim ekstremnim sportom, njihov komentar je u stilu- šta će ti to u životu? Meni je za vreme celog trijatlona šećer bio na idealnom nivou, a po onome šta sam unosio u organizam trebalo bi da je drugačije. Čokoladice, sva ta energetska pića, euro krem, sve najprostiji šećeri, sve uz smanjenu dozu insulina. Ali to nije bilo samo za vreme trke. Efekat se produžio u narednih 48 sati – iznosi Karlo neke svoje zaključke.
Iza Karla je još jedna bitka iz koje je izašao kao apsolutni pobednik, a empirijski je dokazao da fizička aktivnost pozitivno deluje na glikemiju. Sa minimalnim dozama insulina, sve vreme trke, nivo šećera u krvi je bio dobar. Ovo bi moglo da se shvati kao uvod u projekat Dijabetes bez granica, kroz koji Karlo želi da sve dijabetičare motiviše na dobrobitnu fizičku aktivnost. Sve što vas zanima o Karlu, njegovim sportskim i avanturističkim podvizima možeti čitati na www.dijabetesbezgranica.in.rs
Izvor: Vojvođanski magazin