SKORO 100. 000 LJUDI BEZ KNJIŽICE
Zdravstvenu knjižicu nemam već godinama i kada se prehladim, dobijem temperaturu, odem do apoteke i kupim sve što mi je potrebno za lečenje – kaže Svetomir T. (61) iz Beograda. Kada bi mu trebala pomoć lekara zbog nekih ozbiljnijih problema, objašnjava naš sagovornik, verovatno bi se nekako snašao za novac da ode na lečenje u privatnu kliniku.
Kad god mogu leče se sami, kod lekara samo kad ozbiljno zagusti
Svetomir je samo jedan od 98.605 osoba u Srbiji, koji nisu zdravstveno osigurani i koji se, kad zagusti, samoinicijativno leče.
Među ovim pacijentima, ima i mladih, koji su nakon 26. godine izgubili pravo da budu zdravstveno osigurani preko roditelja, ali i starijih osoba.
Prema rečima Sanje Mirosavljević, načelnika centra za informisanje javnosti Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), svaka osoba nakon navršene 26. godine obavezna je da podnese prijavu na zdravstveno osiguranje.
– Niko, nakon što napuni 26 godina, ne može da bude zdravstveno osiguran kao član porodice, preko roditelja, osim u slučaju ako nije prekinuo školovanje zbog zdravstvenih razloga, za šta mora da ima ocenu lekarske komisije – kaže Mirosavljević.
Međutim, malo ko od mlađih osoba se odlučuje da sam sebi uplaćuje doprinos. Naime, za to, na svaka tri meseca, treba izdvojiti 2.161 dinar. Da zaista ima veliki broj onih koji nemaju zdravstvenu knjižicu za naš list potvrđuje i dr Nevenka Dimitrijević iz beogradskog doma zdravlja “Voždovac”. I ona sama ima dosta ovakvih pacijenata.
– Kada pacijent izgubi pravo na zdravstvenu knjižicu, briše se iz našeg softvera, odnosno baze podataka. Onda se dešava da ne želim da odbijem pacijente, pogotovo ako su ozbiljnije bolesni i naravno, primam ih i pregledam. Međutim, onda nastaje problem druge prirode. Bez zdravstvene knjižice ne mogu da dobiju ni lek na recept, jer ih nema ni u bazi apotekarske ustanove – objašnjava doktorka Dimitrijević.
Ona još kaže da se mnogi onda odlučuju na samolečenje, što nijedan lekar ne preporučuje.
– Ljudima je najlakše da odu do prve apoteke, kupe neki i lek i misle da su učinili dobro svom telu. Međutim, i kod pomoćnih lekovitih sredstava i uzimanja lekova samoinicijativno treba biti obazriv i uvek se treba konsultovati sa lekarom – dodaje doktorka Damjanović.
U Kragujevcu samo 20 osoba bez knjižice
Na području Kragujevca ima samo 20 lica koja su stara između 26 i 30 godina, pa su, kao nesvršeni studenti, koji nisu na birou rada, a prestareli su granicu da imaju zdravstveno osiguranje preko roditelja, morali da uplate iz svog džepa za zdravstveno osiguranje. Kako kaže Gojka Jevtović, načelnica odeljenja za zdravstveno osiguranje u RZZO Šumadije, „ima više studenata koji nemaju zdravstvenu knjižicu, ali se radi o mladoj i zdravoj populaciji koja nema potrebe da često ide kod doktora“.
Niko ne zna koliko mladih ljudi nema knjižicu
Konkretan podatak o broju mladih nezaposlenih i starih studenata koji nemaju zdravstvenu knjižicu pokušali smo da nađemo i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NZS). U ovoj ustanovi kažu da nemaju tačne i precizne podatke podatke. Prema poslednjim raspoloživim podacima u Nacionalnoj službi evidentirano je 198.548 nezaposlenih osoba starosti do 30 godina.
– Ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje u nadležnosti je Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kome se i nezaposlena lica direktno obraćaju radi ostvarivanja svojih prava. Da bi ostvarila ovo pravo osobe ne moraju da budu na našoj evidenciji. Izuzetak predstavljaju korisnici prava na novčanu naknadu koji za vreme ostvarivanja tog prava, u skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju, imaju pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje – kažu u NSZ.
[Blic, 27.03.2011.]