USPEH INSTITUTA ZA MEDICINSKA ISTRAŽIVANJA U BEOGRADU
Matične ćelije iz zuba najpristupačniji su izvor odraslih matičnih ćelija, pokazuju najnovija istraživanja. Mlečni zubi su posebno interesantni jer se ćelije mogu prikupiti i obraditi do 12. godine deteta, tačnije do smene sa trajnim zubima, pri čemu je postupak dobijanja jednostavan, bezbolan i neinvanzivan, saznaje „Blic“.
Do ovog saznanja došli su stručnjaci iz Srbije u okviru projekta „Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija“ koji se obavlja u laboratoriji za eksperimentalnu hematologiju i matične ćelije Instituta za medicinska istraživanja.
Dr Nebojša Nikolić je u okviru svog doktorskog rada usvojio protokol za izolaciju i ekspenziju matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba i uspešno iz njih dobio koštano, hrskavičavo, masno i mišićno tkivo. Dr Nikolić kaže da bi se lako moglo dogoditi da se stomatologija nađe u epicentru zbivanja vezanih za matične ćelije.
– Niko nije mogao ni da pretpostavi da će se od pronalaska matičnih ćelija iz pulpe zuba 2000. za samo nekoliko godina u Japanu sintetisati ceo zub, prvi kompletan i funkcionalan organ sintetisan tkivnim inženjeringom. Čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava je alternativa ćelijama iz krvi pupčanika – objašnjava za „Blic“ dr Nikolić.
Doktor ističe da je uspešno izvršeno izdvajanje mlečnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba u ćelije nervnog tkiva, srčani mišić, tkivo jetre, krvne sudove, u pravcu koštano-zglobnog sistema, a najnovija istraživanja pokazala su i mogućnost dobijanja ćelija pankreasa iz ćelija pulpe, što daje nadu pacijentima obolelim od dijabetesa.
Izolovanjem matičnih ćelija iz humanih tkiva koja se inače odbacuju nakon medicinskih intervencija, kao što su periferna krv, vezivno tkivo pupčane vrpce, zubna pulpa i masno tkivo, izbegavaju se invanzivne hirurške intervencije neophodne za kolekciju matičnih ćelija iz drugih tkiva. Nakon izolacije i umnožavanja, ćelije se dalje ispituju s ciljem da dođemo do novih saznanja o njihovoj ulozi i terapeutskom potencijalu, kaže dr Diana Bugarski, rukovodilac projekta „Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija“.
– Najveća očekivanja od potencijalne primene matičnih ćelija postoje u regenerativnoj medicini, za regeneraciju obolelih i oštećenih tkiva, za transplantaciju ćelija, kod različitih neuroloških poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kod infarkta miokarda, reumatoloških oboljenja i dijabetesa tipa 1. No, smatram da naučnici, istraživači, lekari i svi profesionalci u zdravstvenom sistemu moraju temi terapeutskih mogućnosti matičnih ćelija pristupati vrlo oprezno, jer još uvek postoji niz pitanja koja nisu dovoljno ispitana – kaže doktorka Bugarski.
Istraživanja vezana za matične ćelije na Institutu počela su još šezdesetih godina prošlog veka kada su otkrivene matične ćelije hematopoeze, odnosno matične ćelije iz kojih nastaju sve zrele, funkcionalne ćelije krvi. Transplantacija ovih ćelija, najčešće izolovanih iz koštane srži i periferne krvi, već dugi niz godina uspešno se koristi u lečenju određenih oblika hematoloških i drugih maligniteta, anemija i pojedinih bolesti imunog sistema. Jedna od prvih transplantacija koštane srži, kaže dr Diana Bugarski, obavljena je 70-ih godina prošlog veka u Francuskoj upravo na naučnicima iz Srbije koji su bili ozračeni u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.
Početni uspesi u korišćenju matičnih ćelija intenzivirali su dalja istraživanja usmerena ka novim terapijskim postupcima.
Vrste matičnih ćelija
- embrionalne – iz embriona u ranim stadijumima razvoja
- fetalne – iz tkiva fetusa (nakon abortusa)
- umbilikalne – iz krvi i pihtijastog vezivnog tkiva pupčane vrpce nakon porođaja
- adultne – iz mnogih tkiva odraslog organizma
* Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije koje mogu da se dele tokom dugog perioda, da samoobnavljaju sopstvenu populaciju i, pod određenim uslovima, da se diferenciraju i da proizvode specijalizovane, zrele ćelije tela.
[Blic, 06.06.2011.]