Devojčica Stojanka Borenović (8), težak dijabetičar, svakodnevno do škole pešači osam kilometara. Na nastavu putuje iz Federa cije BiH u RS. Nagrada na konkursu EUFOR
SANSKI MOST – Osmogodišnja Stojanka Borenović iz sela Dževar kod Sanskog Mosta u Federaciji Bosne i Hercegovine, od četvrte godine boluje od težeg oblika dijabetesa. Ali, kad bismo je opisivali, rekli bismo da je reč o jednostavnoj, inteligentnoj i iznad svega beskrajno hrabroj devojčici. Ona u školu putuje iz jednog u drugi entitet, tačnije svakodnevno iz rodnog sela u Federaciji BiH, na nastavu odlazi u područnu školu „Desanka Maksimović“ u Koprivni kod Oštre Luke, u Republici Srpskoj.
Da je Stojanka mnogo više od pametne i hrabre osmogodišnjakinje, govori i to da već četiri godine bije bitku sa opakom bolešću i ne da joj da je pobedi. Čak joj ni naporno pešačenje ne pada teško. Jedan je od najboljih učenika u svom razredu, što potvrđuju i osvojene nagrade.
Nedavno je nagrađena na konkursu literarnih radova pod nazivom „Mi smo deca Evropske unije“, koji je raspisao EUFOR. Međutim, kako zbog dijabetesa četiri puta dnevno mora da prima insulin, ova lepa plavokosa devojčica nije mogla da ode na dodelu nagrada u Sarajevo.
– Sestra mi pomaže da primim insulin. Ne smeta mi bolest, mogu da učim, radim i igram se, kao da ga nemam, jedino ne smem da jedem slatkiše – priča Stojanka, čiji osamnaestogodišnji brat takođe ima dijabetes.
U školi su, i nastavnici i učenici, ponosni na nju.
– Žao mi je što nismo mogli na dodelu nagrada u Sarajevo, zbog njenog zdravstvenog stanja. Ona je, inače, izuzetno mirna učenica, kakva se samo poželeti može. Dobra je drugarica i ima sve petice, bez obzira na bolest i to što se njen šećer ne spušta ispod 15 – priča Stojankina učiteljica, Zorica Lajšić.
Prema rečima direktora Osnovne škole „Desanka Maksimović“, Zdravka Budimira, Stojankina nagrada ima veći značaj, ako se uzme u obzir da je njen literarni rad nagrađen u konkurenciji 3.000 učeničkih radova.
– Nastojimo da pomognemo koliko god možemo. Stojanka dolazi iz veoma fine porodice i učenik je za primer – hvali je direktor Budimir.
I dok drugi govore hvalospeve o njoj, Stojanka se skromno smeška. Na njoj ni na trenutak ne vidimo ni strah, ni bolest. Hrabrost je njeno drugo ime.
[Novosti.rs, 12.06.2011.]