Priča o Adamu Morisonu, nekadašnjem heroju Amerike, na novom početku u Crvenoj zvezdi. Žrtvovanje za dečački san i snaga Če Gevare pomogli u borbi sa opakom bolešću
Dobre vesti! Adam Morison je živ! Ako ste se pitali gde je bivša zvezda Gonzage i čuveni dijabetičar usred trenutnog NBA razdora, imamo odgovor: igra košarku u Srbiji. Potpisao je za Crvenu zvezdu Beograd i već impresionirao tim i navijače. Posle isključenja u meču s Bajernom, pozdravio je lude fanove, koji su zaboravili da ne gledaju fudbal.
Ovako je jedan američki sajt sročio vest o novom početku 27-godišnjeg košarkaša iz Montane, kome su na koledžu prišili etiketu „sledeći Leri Bird“. Priča o Adamu Morisonu je savremena bajka o herojskoj borbi sa smrtonosnom bolešću, čeličnoj volji i žrtvovanju za dečački sportski san, neobičnom momku, koji je zidove ukrašavao posterima Če Gevare i Karla Marksa umesto onima s letećim pozama Majkla Džordana, univerzitetskoj super zvezdi, čija je svetlost nestala u NBA džungli.
Nomadsko detinjstvo pratilo je košarkašku trenersku karijeru oca Džona, koja se završila selidbom u Spokejn, grad u državi Vašington, dom Univerziteta Gonzaga Buldogs. Postao je „bol-boj“ (dodavač lopti) i polaznik kampa za regrutaciju budućih „buldoga“.
– Bio sam bolesniji od psa. Nisam mogao ništa da uradim, mislim da sam za tri dana pogodio samo jedan šut – opisao je kasnije dramatično iskustvo sa kampa. Srce majke Vande predosećalo je da je nasledna porodična bolest došla po njenog najmlađeg sina. Adamova baka Mae umrla je u 51. od dijabetesa, pradeda Džim ostao je bez noge. Nekoliko sati posle analize krvi usledio je telefonski poziv: „Vodite ga odmah u bolnicu. Svako kome nivo glukoze pređe 125 smatra se dijabetičarom. Kod Adama je 865“. Imao je 15 godina kada je dijagnostikovan „tip 1“ opake bolesti, koja kod 35 odsto obolelih do 55. izazove smrtonosni srčani udar.
– Mislio sam da umirem. Bio sam tako mršav, a šećer u krvi bio je tako visok – prisećao se naglog gubitka 14 kilograma. – Onda sam shvatio da mogu da se naviknem i da i dalje budem aktivan.
Kada nije igrao, nosio je insulinsku pumpu prikačenu za tanku tubu implantiranu u abdomen. Na pola sata proveravao je nivo glukoze, još jednom tokom zagrevanja i ponovo u prekidima meča. Kada pređe kritičnu granicu, zadigne dres i ubrizga sebi insulin – na klupi, u tajm-autu, usred igre. „Pit stops“ – poziv treneru istreniranom za ritual od 40 sekundi, koji ostavlja dovoljno vremena za poslednje instrukcije pre povratka na teren. Adamov rekord su tri doze u toku jedne utakmice.
– Nikad nisam rekao „imam dijabetes i ne mogu da se ubijam od igre“.
U trećoj godini koledža bio je najbolji strelac regularne NCAA sezone (28,1 poen po meču), 13 puta sa učinkom „30 plus“, od kojih pet sa više od 40. Rekord je postavio protiv Lojole (44), upamćen po 37 poena u drugom poluvremenu! Kroz čitavu karijeru pratiće ga i poslednja studentska utakmica 2006, kada je UKLA preokretom izbacila Gonzagu na „Svit sikstin“ turniru. Morison se u suzama srušio na parket, s kojeg su ga podigli protivnički igrači. Emotivni kolaps pred očima Amerike bio je hvaljen i kritikovan, kao i onaj Milana Gurovića posle poraza od Partizana u finalu plej-ofa 2007.
Sa zvanjem najboljeg NCAA igrača, koje je podelio sa zvezdom Djuka Džej Džej Redikom, otisnuo se u NBA avanturu kao treći pik Šarlota na draftu 2006. Bio je prvi menadžerski izbor Majkla Džordana, tadašnjeg šefa košarkaških operacija Bobketsa, koji je u krhkom, na prvi pogled nespretnom telu, video neke sličnosti s velikim rivalom iz igračkih dana – Birdom. Posle solidne „ruki“ sezone, u kojoj je simboliku poređenja s legendom Bostona dodirnuo s rekordnih 30 poena protiv Indijane, tima iz Lerijevog zavičaja, Morison je u pripremnom meču s Lejkersima pokidao ligamente kolena. Druga NBA godina bila je izgubljena.
Tim iz „anđeoskog grada“ vratio je dug maleroznom momku razmenom sa Šarlotom u februaru 2009, kojom je stigao među Lejkerse, a naš Vladimir Radmanović ostao bez šampionske šanse. Možda su dve titule sa družinom Kobija Brajanta, u kojoj je ličio na „bol-boja“ s početka ove priče, zrno pravde u nepravednom ishodu njegove NBA karijere. Ni sada kao ni kada je bio prestravljeni dečak nećete dobiti lament nad sopstvenom sudbinom. Možda je snagu pronašao u autobiografiji Malkolma Eksa ili u „Komunističkom manifestu“.
– Neki ljudi misle da sam komunista, ali nisam. Samo volim da imam pogled i sa druge strane ograde.
Kao i njegov idol Če Gevara, na posteru prikucanom za zid studentske sobe, sa sloganom „Hasta la victoria siempre“. Zauvek do pobede.
BRKOVI GOVORE UMESTO MENE – Morison je stigao u Beograd bez svog zaštitnog znaka – brkova u stilu sedamdesetih, koji su poslužili i kao lajtmotiv reklame za video igru „NBA lajv 07“. – Moji brkovi govore umesto mene. Zajedno, vratićemo NBA ligi slavu iz dana brkova: Pistol Pit, Kurt Rembis i Klajd Frejzer.
PROTEINSKI OBROK – Dok su ostali igrači Gonzage obedovali četiri sata pre meča, Morison se dva sata i 15 minuta pre izlaska na teren častio uvek istim proteinskim obrokom – dva bifteka, pečeni krompir i grašak. – Obično sam dobijao bolje jelo od drugih, nisam mogao da se žalim.
RAZOČARANJE
ADAM Morison je deveti na listi deset najboljih koledž igrača sa najgorim NBA karijerama, koju je napravio „Jahu“.
Prvi je Ed O’Benon (UKLA), slede Kristijan Lejtner (Djuk), Pervis Elison (Lujvil), Kolbert Čejni (Indijana), Lajonel Simons (Lasal), Džuan Dikson (Merilend), Bili Ovens (Sirakjuz), Džej Ar Rid (Severna Karolina), Adam Morison (Gonzaga) i Deni Feri (Djuk).
LIČNA KARTA
ROĐEN: 19. jula 1984. u Glendajvu, Montana
VISINA: 203 cm
TEŽINA: 93 kg
POZICIJA: krilo
DRAFT: 3. pik 2006.
KARIJERA: Univerzitet Gonzaga (2003-2006), Šarlot Bobkets (2006-2009), Los Anđeles Lejkers (2009-2010), Crvena zvezda (2011-)
TROFEJI: dve NBA titule sa Lejkersima 2009. i 2010.
PRIZNANJA: najbolji igrač NCAA 2006.
KOLEDž: 95 mečeva, 30,6 minuta, 19,7 poena, 5,1 skok
NBA: 161 meč, 20,4 minuta, 7,5 poena, 2,1 skok
[novost.rs, 16.10.2011.]