Šećerna bolest tip 1 javlja se kod osoba mlađih od 30 godina. Ovaj neizlečivi poremećaj metabolizma, nažalost, ne zaobilazi ni najmlađe.
Stručnjaci tvrde da sport i fizička aktivnost značajno mogu pomoći da se problem drži pod kontrolom.
Jedan Kragujevčanin se upravo tako bori protiv bolesti, ali se trudi da u sport uključi i što više mališana sa istim problemom.
Kada je saznao da mu oba deteta boluju od dijabetesa, Borko Marinković, bivši fudbaler, odlučio je da hrabro nastavi napred. Uvidevši značaj sporta za sam tok bolesti, ovaj Kragujevčanin pokrenuo je projekat "Sportom protiv dijabetesa", pa tako u njegovoj školi fudbala danas treniraju i petorica dečaka sa ovom bolešću.
"Tu smo da se zajedno susretnemo s jednim ozbiljnim problemom, koji može da se drži pod kontrolom, a kontrola je jedna dobra volja, jedna hrabra borba, i da kažemo glava gore svima nama roditeljima koji moramo da se borimo sa ovim", kaže Marinković.
Za pokretanje škola i ostalih sportova kako bi i deca drugačijih afiniteta imala priliku da treniraju, međutim, para nema.
U Ministarstvu sporta za ovaj projekat nisu imali sluha, pa se škola održava od sopstvenih sredstava i manjih donacija. Razlike u vežbama za dijabetičare i zdravu decu nema, kaže Hristina Delibašić koja vežba sa mališanima.
"Vežbe koje su zastupljene su vežbe koordinacije, pošto su ti pokreti koje oni rade veoma bitni, takođe istezanje mišića, koje je veoma bitno da se odradi pre svakog treninga i to je to što za sada ja radim sa njima", objašnjava Delibašić.
Da dijabetes nije prepreka za aktivno bavljenje sportom pokazuje primer Veljka Obradovića, profesora fizičke kulture, koji je trenirao fudbal kada je saznao za bolest. Nakon samo mesec dana pauze kaže da je nastavio normalno da se bavi sportom.
"I dalje sam u sportu – profesor fizičke kulture, trener, suvlasnik jednog fudbalskog kluba, tako da je sport moje životno opredeljenje", rekao je Odalović za B92.
Podršku projektu "Sportom protiv dijabetesa" dala je i doktorka kragujevačkog Kliničkog centra Slavica Marković, koja kaže da fizička aktivnost predstavlja kamen temeljac u lečenju šećerne bolesti.
"Poboljšava metaboličku kontrolu bolesti, smanjuje nivo šećera u krvi, smanjuje nivo masnoće, prema tome, prevenira gojaznost i arteriosklerozu, poboljšava fizičku kondiciju, a psihološki i socijalni efekat je nemerljiv", objašnjava dr Marković.
Bavljenje sportom kod dijabetičara zahteva budno praćenje bolesti od strane lekara. Inicijator ove humane priče Borko Marinković kaže da je to projektom i predvideo i dodaje da će nastaviti da se bori kako bi ona zaživela u potpunosti.
[B92, 22.01.2012.]