Poremećaj sna povećava rizik od nastanka dijabetesa, zašta je odgovoran gen koji igra ključnu ulogu u uspostavljanju biološkog časovnika kod čoveka, otkrio je francusko-britanski tim instituta "Paster" iz Lila i londonskog kraljevskog univerziteta.
Ova mešovita grupa naučnika već nekoliko godina raspolaže saznanjem da loš san povećava opasnost od veoma rasprostranjene šećerne bolesti od koje na svakih deset sekundi obole po dve osobe u svetu, ali do sada se nije znalo zbog čega je to tako.
Naučnici su nedovno otkrili da ključnu ulogu u dijabetesu, posebno tipu 2 od kojeg boluje 90 odsto obolelih od ove bolesti, ima gen koji je odgovoran za sinhronizaciju biološkog časovnika čoveka.
U studiji objavljenoj u naučnoj reviji "Priroda nasleđa" ističe se da bi ovo otkriće moglo da pomogne u pronalaženju novih lekova protiv ove bolesti metabolizma.
Naučnici su pre svega ispitivali receptor hormona melatonina, koji proizvodi epifiza, žlezda sa unutrašnjim lučenjem, u slučaju pomanjkanja svetlosti.
“Melatonin, tzv. hormon noći, igra ulogu `čuvara` biloškog sata, koji se sinhronizuje sa večernjim ciklusom. Uspeli smo da izdvojimo gen MT2, koji upravlja sintezom ovog receptora kod 7.600 dijabetičara i zdravih osoba. Pronašli smo 40 retkih mutacija koje menjaju protetičku strukturu receptora melatonina koji se nalaze u pankreasu i mozgu. Među tim mutacijama, 14 njih je dovelo do nefukcionalnosti tog receptora“ , objašnjava vođa naučnog tima profesor Frogel.
Nosioci te vrste mutacija koja ih čini neosetljivim na melatonin šest puta su izloženiji riziku da obole od šećerne bolesti nego osobe kod kojih nisu uočene promene. Takva promena, ipak, dovodi samo u jedan do dva odsto slučajeva do razvoja dijabetesa tipa 2 kod koga veliku ulogu igra nasleđe, naglašavaju stručnjaci.
U terapeutske svrhe mogli bi se testirati lekovi koji aktiviraju obolele receptore kao što su lekovi koji se koriste već u lečenju zimske depresije. Ali, prilikom upotrebe takve vrste lekova potrebne su mere opreza.
Od dijabetesa tipa 2 obolelo je više od 300 miliona ljudi u svetu, a u narednom periodu ta cifra bi se mogla udvostručiti s obzirom na epidemiju gojaznosti i savremeni način života kome je svojstveno nedovoljno kretenje i konzumiranje hrane bogate mastima i glukozom, navodi se u časopisu.
[tanjug.rs, 02.02.2012.]