Ftalati i bisfenol A kojih ima u konzervama, igračkama, vinil-podovima i drugim proizvodima utiču na porast apetita, taloženje masnih naslaga i regulaciju šećera, tvrdi špansko-korejski tim istraživača
Hemijske supstance kojih ima svuda oko nas – u domovima, školama, kancelarijama, automobilima i hrani – verovatno utiču na nagli porast broja obolelih od dijabetesa i gojaznih osoba, pokazuju rezultati nove naučne studije
Do sada se verovalo da je način života koji obuhvata lošu ishranu i manjak fizičke aktivnosti primaran uzrok učestalosti oboljenja koja su opteretila zdravstvene budžete u velikom broju zemalja. Iako način života ostaje nesporni faktor, dvojica stručnjaka su na osnovu analize 240 naučnih radova izveli zaključak da hemikalije u plastici i drugim proizvodima imaju važnu ulogu, prenosi londonski „Independent”.
Profesori Migel Porta iz Španije i Duk Hi Li iz Južne Koreje preispitali su uticaj hemikalija, kao što su PCB (u međuvremenu je zabranjen), ftalati, koji se koriste za omekšavanje plastike, i bisfenol A (BPA). BPA je uobičajeni sastojak u ambalaži za hranu i plastičnim flašama.
Svih 240 istraživanja koja su preispitali – bilo da su sprovedena u laboratoriji na životinjama ili na ljudima – prošla su procenu stručne javnosti pre nego što su objavljena u naučnim časopisima.
Rad dvojice naučnika pod nazivom „Preispitivanje naučnih studija koje povezuju izlaganje hemikalijama s rizikom od gojaznosti i dijabetesa kod ljudi” otkriva da neke hemikalije izgleda utiču na gojaznost, druge na dijabetes, a treće na oboje.
Mnoge remete rad endokrinog sistema, što dovodi do poremećaja hormonske ravnoteže, a to opet utiče na porast apetita, taloženje masnih naslaga i regulaciju nivoa šećera.
Šest od deset odraslih osoba u Engleskoj ili imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazne, dok se broj obolelih od dijabetesa u Velikoj Britaniji više nego udvostručio od 1996, na skoro tri miliona ljudi, što znači da ovu ozbiljnu bolest ima jedan od 20 stanovnika.
Jedan od autora studije profesor Migel Porta, s istraživačkog instituta u Barseloni, kaže da su epidemija gojaznosti i dijabetesa razlog za veliku brigu.
„Moramo da obratimo pažnju na hemikalije koje remete hormonski sistem. Veliki je broj takvih hemikalija s kojima ljudi dolaze u kontakt”, kaže Porta.
On dodaje da se moraju preduzeti nove mere kako bi se na najmanju meru svelo izlaganje ljudi svim hemikalijama koje remete rad hormona. Posebno je važno zaštititi trudnice, jer se čini da su najugroženiji fetusi.
Neke od proučavanih hemikalija – pesticidi na bazi hlora, PCB, kojim se podmazivala električna oprema, i mnogi bromirani inhibitori plamena (BFR), već su zabranjeni, ali BPA i ftalati se i dalje široko upotrebljavaju u proizvodima koje svakodnevno koristimo.
BPA se obično nalazi u plastičnom premazu s unutrašnje strane konzervi hrane, u rol-trakama za kase s kojima svakodnevno dolazimo u kontakt, uzimajući račun u prodavnici, i u potrošačkoj elektronici, kao što su mobilni telefoni i televizori. Ftalata ima u vinil-podovima, zavesama za kupatilo i dečjim igračkama.
Istraživanje je naručilo britansko udruženje CHEM (ChemicalsHealth & EnvironmentMonitoringTrust). Ono apeluje na britansku vladu i Evropsku uniju da izvrši pritisak na industriju da pronađe bezbednije alternative.
„Ako smo programirani da budemo debeli zato što smo izloženi hemikalijama koje remete hormonski sistem, krajnje je vreme da kreatori zdravstvene politike uzmu u obzira šta kažu najnovija naučna istraživanja”, kaže za „Independent” Elizabet Salter Grin, direktor ove organizacije.
[Politika, 06.04.2012.]