Profesor dr Edita Stokić o uzrocima povišenih triglicerida i holesterola u krvi i uticaju na krvne sudove: Skidanjem holesterola za 10 odsto smanjuje se rizik od koronarne bolesti
Svaki porast nivoa triglicerida za jedan milimol po litru povećava rizik od srčane slabosti za 32 procenta kod muškaraca i za čak 76 odsto kod žena – upozorava u intervjuu "Novostima" profesor dr Edita Stokić, endokrinolog, načelnik Odeljenja Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodine.
Povišen nivo triglicerida međutim, gotovo uvek prati izrazito smanjenje nivoa "dobrog" ili "zaštitnog" holesterola (HDL). Na taj način se organizam brani. Sve to dovodi do poremećaja metabolizma masti.
– Nedvosmisleno je dokazano da povišen nivo triglicerida predstavlja samostalan faktor rizika za razvoj ateroskleroze. Kako se bolest razvija, razvijaju se i promene na zidovima krvnih sudova, koje bi što pre trebalo otkriti i započeti lečenje.
* Da li je i kako moguće zaustaviti rast masnoća?
– Terapijski tretman poremećaja metabolizma lipida i lipoproteina uvek započinje promenom načina života: odgovarajućom dijetskom ishranom i povećanjem nivoa fizičke aktivnosti. Jedna od preporučenih dijetskih mera obuhvata ograničavanje ukupnog unosa masti. Kada je nivo holesterola povišen, neophodno je ograničiti unos hrane bogate holesterolom. Savetuje se povećan unos namirnica bogatih dijetskim vlaknima. Ukoliko se ovim merama ne postigne zadovoljavajuće sniženje nivoa štetnih masnoća, uvode se lekovi.
* Koji lekovi se koriste?
– To su inhibitori HMG-CoA reduktaze, poznatiji kao statini, potom fibrati, nikotinska kiselina, jonski izmenjivači, inhibitori apsorpcije holesterola i preparati omega 3 masnih kiselina. Neki od njih primenjuju se pre svega radi postizanja sniženja nivoa "lošeg" (LDL) holesterola, drugi radi normalizovanja triglicerida ili pak radi porasta nivoa "dobrog" holesterola. Mogu da se primenjuju pojedinačno, ili da se kombinuju radi agresivnijeg snižavanja lošeg holesterola, triglicerida ili oba ova poremećaja.
* Šta ako se ne postigne očekivani rezultat u lečenju?
– Kod bolesnika sa najtežim formama poremećaja metabolizma masti, kada primena medikamenata nije dovoljno efikasna, primenjuje se postupak vantelesnog uklanjanja holesterola. To se retko događa.
* Kako se izvodi taj tretman?
– Posebnim aparatom izvlači se krv iz organizma, a zatim, kao kod dijalize, filtrira. Na filterima se zadržava LDL, loš holesterol, a tako pročišćena krv se vraća u cirkulaciju. Ovaj tretman se radi jednom u šest nedelja.
* Šta se postiže uzimanjem statina?
– Na osnovu rezultata velikog broja epidemioloških i kliničkih studija jasno je pokazano da se primenom statina ne postiže samo smanjenje nivoa štetnih masnoća u krvi već i smanjenje oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
* To znači da isti lekovi istovremeno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti?
– Povoljan efekat lečenja poremećaja metabolizma masti može jednostavno da se izračuna. Smanjenjem nivoa holesterola za 10 odsto posle pet godina smanjuje se rizik od koronarne bolesti za 25 odsto. Sniženje nivoa "lošeg" holesterola za svega jedan mmol/l smanjuje pojavu bolesti srca i krvnih sudova za 20 odsto. Izučavanja procesa razvoja ateroskleroze primenom veoma suptilnih tehnika kojim može da se "zaviri" u krvni sud, pokazala su da se primenom statina i usporava ateroskleroza, i "povlače" naslage sa krvnih sudova.
* Da li lekovi imaju neželjenih efekata?
– Višegodišnje iskustvo u primeni ovih lekova, posebno statina, pokazalo je da su to vrlo sigurni lekovi. Potencijalno opasni poremećaji su oštećenje jetre i mišića. Zato je neophodno da se kontrolišu enzimi jetre ili pak enzim koji se normalno nalazi u mišićima – kreatin fosfokinaza. Učestalost ovih poremećaja se povećava posebno kada se lekovi kombinuju.
* Da li se lekovi piju i kada se nivoi maste vrate na normalu?
– Kada se postigne normalizacija nivoa masnoća u krvi, doza statina, ili drugih hipolipidemika, se ne smanjuje, niti se njihova primena prekida.
* Koliko često bi trebalo proveravati nivoe holesterola i triglicerida?
– Pacijenti koji su već pod terapijom trebalo bi na šest nedelja da proveravaju nivo masnaća u krvi. To je važno za određivanje doze leka. Svi stariji od 20 godina, najmanje jednom u pet godina treba da provere nivo triglicerida i holesterola. A ako postoje i drugi faktori rizika, ili je prisutna kardiovaskularna bolest u porodici, analize se u početku preporučuju na tri, a kasnije na 12 meseci.
UDRUŽENE BOLESTI
* Sa kojim oboljenjima se povezuje povećan nivo triglicerida?
– Osobe sa povišenim nivoom triglicerida su vrlo često gojazne ili imaju šećernu bolest tip 2. Povišen nivo triglicerida može da se javi kod bolesnika sa oboljenjem bubrega, tokom primene nekih lekova (hormonska terapija, pojedini lekovi za hipertenziju), ali i kao posledica unosa velikih količina alkohola ili pak hrane bogate koncentrovanim ugljenim hidratima. Porast nivoa triglicerida udružen je i sa pojavom teškog oboljenja pankreasa – pankreatitisom.
ŽUMANCE STROGO ZABRANJENO
* Koje namirnice treba izbegavati kod povećanih masnoća u krvi?
– Kod povišenih triglicerida zabranjena je upotreba masti životinjskog porekla, masnih mesa i masnih mesnih prerađevina, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda. Preporučuje se upotreba biljnih ulja (kukuruzno, suncokretovo, maslinovo, sojino), kao i ribljeg ulja i mesa morskih riba. Kod povišenog holesterola strogo je zabranjena upotreba žumanceta, svih iznutrica, školjki, riblje ikre i kavijara, putera, punomasnog mleka, kajmaka, sira, pavlake, masnih mesa, masnih mesnih prerađevina i životinjske masti. Treba unositi više dijetna vlakna kao što su lisnato povrće, šargarepa, spanać, kupus, voće, jabuke, kruške, šljive, grašak, pasulj, crni hleb, mekinje.
[novosti.rs, 18.04.2012.]