Gojaznost, stres i loša ishrana ključni su faktori rizika
U poslednje vreme mnogo ste žedni. Učestalo mokrite. Stalno ste umorni. Primetili ste da ste smršali. Vid vam se pogoršao. Baš ste se zabrinuli…Iako svi ovi simptomi mogu da budu prolazni zbog loše ishrane, stresa ili takozvanog prolećnog umora, oni su i tipični za šećernu bolest ili dijabetes. Zato, za svaki slučaj, idite kod lekara. Jer, u Srbiji od dijabetesa boluje više od 630.000 ljudi. Zanimljivo je da pola od njih i ne zna da je obolelo!
Lekari kažu da sa dijabetesom može normalno da se živi ukoliko se pacijenti redovno kontrolišu, poštuju režim ishrane i propisanu terapiju.- S druge strane, bolest, baš kao i svaka druga, može da izazove posledice po organizam. Stradaju krvni sudovi, srce, oči, bubrezi, koža, nervni sistem… Više od 60 odsto smrtnih slučajeva širom sveta upravo je posledica šećerne bolesti. Inače, dijabetes ne boli. Ukoliko se ne kontroliše, polako uništava unutrašnje organe.
Uzrokuje bolesti od kojih svakih 10 sekundi umre jedna osoba na planeti – upozoravaju doktori. Stela Prgomelja, potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije, kaže za Dr Kurir da su dijabetičari na petom mestu po smrtnosti u zemlji.- U Srbiji živi oko 90.000 pacijenta koji su zavisni od insulina, terapije koja njihovu bolest drži pod kontrolom. Među njima je oko 20.000 dece i mladih. Najveći rizik za nastajanje bolesti, u 80 odsto slučajeva, jeste gojaznost. Smanjenjem telesne težine i zdravom ishranom pacijenti pomažu sebi – objašnjava ona. Istovremeno, kako Prgomelja tvrdi, do dijabetesa mogu da dovedu stres, neredovna ishrana, ali i genetska predispozicija.
Preporučene namirnice:
• integralne žitarice
• obrano i kiselo mleko, svež kravlji sir
• povrće – kupus, kelj, keleraba, praziluk, boranija, spanać, karfiol, crni luk, cvekla, sve zeleno povrće
• lekovito i začinsko bilje – beli luk, žalfija, lavanda, uva, hmelj, origano, cimet,
• čajevi
• mahunarke – pasulj, sočivo, grašak, soja, rogač
• voće – jabuke, jagode, trešnje, višnje, kajsije, kruške, dunje, bobičasto voće…
• semenke – suncokret, bundeva, susam, laneno seme
• zdrava masnoća – maslinovo ulje, sojino ulje
• koštunjavi plodovi – lešnik, badem
• tofu (sojin sir) pečurke, riba
Zdravlje na usta ulazi
U svakodnevnoj ishrani birajte voće i povrće u svakom obliku, izbacite masnoću životinjskog porekla što je više moguće i koristite nerafinisano ulje. Alkohol, gazirana pića, konzervirane namirnice, kao i one koje u sebi sadrže mnogo soli, obilazite u širokom luku. Zaslađivači koji se mogu koristiti su fruktoza, ječmeni ili pirinčani slad, monitol, saharin. Ako vam je baš toliko stalo do šećera, jedna kašičica meda će prijati, a neće mnogo smetati.
[Doktor – Kurir-info.rs, 07.05.2012.]