Piše: Jelena Andžić
Od 16. do 25.06.2012. godine održan je dečji kamp u Rapcu u organizaciji Hrvatskog saveza dijabetičkih udruga. U goste su pozvali dvoje dece iz Srbije uz pratnju medicinske sestre.
Cilj kampa je bio edukacija dece sa dijabetesom uzrasta od 10 do 13 godina.Osoblje kampa činilo je 11 osoba, 2 predstavnika Hrvatskog saveza dijabetičkih udruga, 2 lekara, 5 medicinskih sestara, trener i psiholog.
U toku kampa organizovana su svakodnevna predavanja deci u prepodnevnim i poslepodnevnim terminima. Predavanja su bila održavana u sali hotela.Teme predavanja bile su ishrana (brojanje ugljenih hidrata), insulini i njihova dejstva, moguće komplikacije, merenja glikemije i njen značaj i uopšteno samokontrola dijabetesa, fizička aktivnost. U okviru predavanja bilo je organizovano i testiranje dece po principu ulaznog i izlaznog testa, takodje i radionice u kojoj su deca glumila određene situacije (otkrivanje dijabetesa, hipoglikemije, hiperglikemije, kontrole kod izabranog lekara…). Deca su imala i uloge roditelja, prijatelja, porodice, lekara, medicinskih sestara… Ova radionica je na mene ostavila jak utisak, jer su deca pokazala osećanja i lične doživljaje u određenim situacijama, a ujedno su se i dobro zabavili.
Takođe su bile prisutne i psihološke radionice sa testiranjem dece, po kome su određivani njihovi psihološki profili. Psihološke radionice su, po mom ličnom doživljaju, bile maštovite i prilagođene uzrastu dece koja su učestvovala na kampu.
Fizička aktivnost je bila svakodnevno prisutna i za nju je bio zadužen trener. Deca su išla na plažu pre podne od 09:00h do 11:00h i poslepodne od 16:00h do 18:00h. Po dolasku na plažu deca su radila vežbe, zatim su se kupala, a neplivači su učili da plivaju. Po ideji trenera bila je organizovana mini olimpijada dve večeri, gde su se deca takmičila u različitim disciplinama.
Merenja glikemije su bila svakodnevno 30 min. pre doručka, ručka, večere i noćne užine, uz primenu propisane terapije. Naravno, merenje glikemija se sprovodilo i van svakodnevnog režima po potrebi.
Lekari su svakodnevno pratili decu i rezultate glikemija i korigovali doze po potrebama i rezultatima dece. Medicinske sestre su takođe bile maksimalno uključene u merenje glikemija, saniranju hipoglikemija, hiperglikemija i primeni terapije. Jedna sestra je svake noći bila dežurna i obilazila decu i sprovodila preporuke lekara.
Tatjana i Sandra kao organizatori kampa ispred HSDU bile su nam svima dostupne 24h.Organizovale su dva divna izleta (krstarenje brodom i obilazak Labina kao i posetu muzeja u ovom gradu). Takođe su organizovale svako veče nešto lepo za decu (veče uz animatore, šetnje, noćno kupanje, žurku na plaži uz gitaru, žurku u otvorenoj diskoteci, pomogle u sprovodjenu mini olimpijade). Ove dve divne žene su učinile da naš boravak u Rapcu bude predivan. Svaka pohvala za njihov profesionalizam, uslužnost, organizovanost, neizmerno strpljenje prema deci i osoblju.
Mislim da je kamp u potpunosti ostvario cilj koji je imao, deca su i na završnom testu pokazala veliki napredak u znanju.Velika prijateljstva su rođena među učesnicima kampa i nadam se da će biti negovana. Organizacija sjajna i u potpunosti prilagođena uzrastu dece koja su učestvovala.
Hrvatskom savezu dijabetičkih udruga želim se od srca zahvaliti na pozivu, a Sandri Kerim i Tatjani Dinter veliku zahvalnost na gostoprimstvu, ljubaznosti, prijateljstvu i svemu što su činile za nas iz Srbije i ostavile nam ovaj kamp u nezaboravnom i prelepom sećanju.
Takođe se zahvaljujem i Dijabetološkom savezu Srbije, koji je omogućio da učestvujemo u jednom ovako dobro organizovanom kampu i steknemo nova saznanja i prijateljstva.
Više fotografija možete pogledati na našoj Facebook stranici.