PIše: Ninoslav Rašković
Kad se trkači slože sve se može, to je rečenica sa kojom bih najbolje mogao opisati ovaj mogu slobodno reći prvi Pančevački maraton. Iako je prvobitno zamišljen kao varijanta ”Hamburg” maratona on je prevazišao okvire tog tipa trka i pretvorio se u jedan mali ali veoma lep maraton.
Sve je počelo spontano, iskreno i verovatno je zato na kraju bilo tako uspešno. Želeli smo da napravimo jedan opušten događaj u kome nije bilo mesta za onu napetu trkačku atmosferu. Shvatam ja one koji jure vremena, medalje i novac ali u Srbiji mora da postoji i trka na kojoj su bitne one druge stvari-opuštenost, zajedništvo, kolegijalnost. Kažem želeli jer bez truda svih učesnika ovaj maraton ne bi uspeo. Bilo je sjajno videti kako većina trkača učestvuje u kreiranju startnog mesta i okrepne stanice.
Hteli smo da sve ono što nije trčanje ne opterećuje učesnike, da nema svih onih formalnosti i gužvi koje su sastavni deo većine trka. I mislim da smo u tome uspeli. Napravili smo maraton u kome se baš onako iskreno osetila opuštena atmosfera, u kome su nam i Andrija koji je završio prvi i Saša koji je došao poslednji bili jednako bitni i svi smo ih čekali na cilju sa jednakim žarom.
A bio je ovaj maraton u mnogo čemu prvi, bio je to prvi ” Hamburg” maraton ikad održan u Srbiji, prvi maraton u Pančevu i prvi maraton u Srbiji na kome je startovalo troje dijabetičara. I bio je međunarodni jer smo imali goste iz Slovenije, našeg dragog Rafaela i njegovog prijatelja, također dijabetičara-Darka.
Startovao je 31 takmičar a završilo je njih 28, prvi je bio Andrija Đorđević a pobednici su bili svi oni koji su istrčali maraton.
Posebno sam ponosan na najbolju okrepnu stanicu ikad viđenu na jednom maratonu u Srbiji i na ideju brojanja krugova koja se mogla videti i koja u letnjoj noći delovala veoma neobično. Posebno bih se zavalio Nemanji, Marku i svim onima koji su im pomagali i koji su izgorili brojeći i unoseći podatke u tablicu.
Medijsku podršku nam je dala RTV Pančevo i ovim putem im se zahvaljujem na tome.
Sudeći po komentarima koje čitam, vidim da se svima svideo ovaj maraton i da postoji želja za organizovanjem sledećeg. Daleko je leto 2013 ali s obzirom da organizacija nije prevelika i da u igri nije neki novac, što da ne. Ali jedno je sigurno-neću dozvoliti da ovaj maraton ima postolje za pobednike, nagrade bilo kakvog tipa i velike sponzore. Ako se to dozvoli izgubiće dušu a to je ono po čemu je ova trka posebna i po čemu će je mnogi prepoznavati..
Hvala vam svima još jednom, pokazali smo da je trkačka zajednica itekako složna i da možemo sami bez velikih ulaganja napraviti jedan lep trkački događaj.
[pobedidijabetes.rs, 23.07.2012.]